Леополд VI, војвода Аустрије
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: Код референцирања књига, користити Харвард стил цитирања. |
Леополд VI (*15. октобар 1176; 1194 - 28. јул 1230[1]) је био аустријски војвода из породице Бабенберг, познат као Леополд Славни, био је војвода Штајерске од 1194. и војвода Аустрије од 1198. до своје смрти 1230. године.
Леополд VI | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1176. |
Датум смрти | 28. јул 1230.35/36 год.) ( |
Место смрти | Сен Жермен, данашњи Касино, Италија |
Гроб | Лилијенфелд |
Породица | |
Супружник | Теодора Анђелина, војвоткиња Аустрије |
Потомство | Маргарета од Аустрије, краљица Бохемије, Фридрих II Аустријски, Constance of Babenberg, Gertrud von Babenberg, Heinrich der Grausame von Österreich, Агнес од Бабенберга |
Родитељи | Леополд V Аустријски Јелена од Угарске |
Династија | Бабенберг |
Аустријски војвода | |
Период | 1198-1230 |
Претходник | Фридрих I Аустријски |
Наследник | Фридрих II, војвода Аустрије |
Поставио је темеље њиховом територијалном поседу, војној и економској моћи на словеначком тлу. Из Штајерске је проширио поседе преко Саве у побрђе до реке Крке и развио живу трговину са Хрватском и Угарском. Успоставља Зидани мост 1224. године да би ојачао трговачки саобраћај према Љубљани и Загребу. Појачао је границу према Угарској са новим упориштима и допринео њеном коначном устаљивању. Са многим подложним Словенцима, одлази 1217. године у Пети крсташки рат са угарским краљем Андријом II.
Биографија
уредиЛеополд VI је био млађи син војводе Леополда V и његове супруге војвоткиње Хелене Угарске (кћерке краља Гезе II од Мађарске и краљице Еуфросиније Кијевске).[2] Био је верен са Кипраском принцезом 1193. године, али до брака никада није дошло.[3]
У супротности са одредбама Георгенберг пакта, поседи Бабенберга су подељени након смрти војводе Леополда V: старији брат војводе Леополда VI, војвода Фридрих I, добио је војводство Аустрије (што отприлике одговара модерној Доњој Аустрији и источној Горњој Аустрији), док је Сам војвода Леополд VI постао је војвода Штајерске. Војводства су поново уједињена под Леополдом VI када је војвода Фридрих I умро после само четири године владавине.
Војвода Леополд VI је учествовао у Реконквисти у Шпанији[4] и у два крсташка рата, Албижанском крсташком рату 1212.[5] и неуспелом Петом крсташком рату од 1217. до 1221.[6] и — као и његови претходници — покушао је да развије земљу оснивањем манастира. Његова најважнија задужбина је Лилиенфелд у доњоаустријској долини реке Траизен, где је и сахрањен након смрти. Осим тога, подржавао је тада врло модерне просјачке редове фрањеваце и доминиканаце. Енс је подигао на статус града 1212. године, а Беч 1221. године, чија је територија скоро удвостручена.
Под Леополдовом влашћу, готички стил је почео да допире до Аустрије – Капела Специоса у његовој привременој резиденцији Клостернојбургу позната је као прва зграда на коју је утицао у Подунављу – њена реконструкција се данас може видети у вртовима палате у Лаксенбургу.
Леополдов двор је познат као центар Минесанга, на пример, овде су били активни Валтер фон дер Фогелвајд, Нејдхарт фон Реуентал и Улрих фон Лихтенштајн. Такође, Нибелунзи су можда били написани на његовом двору.
Бабенбершка Аустрија достигла је врхунац свог престижа под Леополдовом влашћу. О томе сведочи његов брак са византијском принцезом Теодором Анђел Ватац[2] и покушај да оконча Рат кључева посредовањем између цара Светог Римског царства Фридриха II и папе Гргура IX. На томе је радио када је умро 1230. у Сан Жермену.
Породица
уредиВојвода Леополд VI и војвоткиња Теодора Анђел су имали:
- Маргарета, војвоткиња од Аустрије (1204 – 29. октобар 1266), удала се за Хенрика,[7] најстаријег сина и престолонаследника Светог римског цара Фридриха II, а након што је он умро, удала се за краља Отакара II од Чешке.[8]
- Агнеза Аустријска (19. фебруар 1205 — 29. август 1226), удала се за Алберта I, војводу од Саксоније[9]
- Леополд од Аустрије (1207–1216)[9] умро након пада са дрвета код Клостернојбурга
- Хенрик II, војвода од Модлинга (1208 – 28. новембар 1228),[2] оженио се Агнезом од Тирингије;[9] њихова једина ћерка, Гертруда, била је наследница династије Бабенберг након смрти њеног стрица.
- Гертруда од Аустрије (1210–1241), удала се за Хенрика Распа, ландгрофа од Тирингије[9]
- Фридрих II, војвода Аустрије (25. април 1211 – 15. јун 1246)[2]
- Констанција од Аустрије (6. април 1212 – 5. јун 1243), удата за Хенрика III, маркгрофа од Мајсена.[9]
Породично стабло
уреди16. Леополд II, маркгроф Аустрије | ||||||||||||||||
8. Леополд III, маркгроф Аустрије | ||||||||||||||||
17. Ида од Аустрије | ||||||||||||||||
4. Хенрик II Аустријски | ||||||||||||||||
18. Хајнрих IV, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
9. Агнеса од Немачке | ||||||||||||||||
19. Берта Савојска | ||||||||||||||||
2. Леополд V Аустријски | ||||||||||||||||
20. Јован II Комнин | ||||||||||||||||
10. Андроник Комнин | ||||||||||||||||
21. Пирошка Угарска | ||||||||||||||||
5. Теодора Комнина Аустријска | ||||||||||||||||
11. Ирина | ||||||||||||||||
1. Леополд VI Аустријски | ||||||||||||||||
24. Алмош Хрватски | ||||||||||||||||
12. Бела II Слепи | ||||||||||||||||
25. Предслава Кијевска | ||||||||||||||||
6. Геза II | ||||||||||||||||
26. Урош I Вукановић | ||||||||||||||||
13. Јелена Вукановић | ||||||||||||||||
27. Ана Диогенеса | ||||||||||||||||
3. Јелена Угарска | ||||||||||||||||
28. Владимир Мономах | ||||||||||||||||
14. Мистислав I Велики | ||||||||||||||||
29. Гита од Весекса | ||||||||||||||||
7. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
30. Дмитриј Завидич | ||||||||||||||||
15. Љубава Дмитријевна | ||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ Beller 2007, стр. 23
- ^ а б в г Loud & Schenk 2017, p. xxii.
- ^ Parks 2016, стр. 288
- ^ O'Callaghan 2004, p. 74.
- ^ Riley-Smith 2005, p. 163.
- ^ Edbury 1994, стр. 10
- ^ Runciman 2000, стр. 26
- ^ Haverkamp 1988, стр. 266
- ^ а б в г д Lyon 2013, стр. 242
Литература
уреди- Војна енциклопедија, том 5 (45)
- Beller, Steven (2007). A Concise History of Austria. New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0521478861.
- Edbury, Peter W. (1994). The Kingdom of Cyprus and the Crusades, 1191-1374. Cambridge University Press.
- Haverkamp, Alfred (1988). Medieval Germany 1056-1273. Translated by Braun, Helga; Mortimer, Richard. Oxford University Press.
- Loud, Graham A.; Schenk, Jochen, eds. (2017). The Origins of the German Principalities, 1100-1350: Essays by German Historians. Routledge.
- Lyon, Jonathan R. (2013). Princely Brothers and Sisters: The Sibling Bond in German Politics, 1100-1250. Cornell University Press.
- O'Callaghan, Joseph F. (2004). Reconquest and Crusade in Medieval Spain. University of Pennsylvania Press.
- Parks, Annette P. (2016). "Rescuing the Maidens from the Tower: Recovering the Stories of Two Female Political Hostages". In Tuten, Belle S.; Billado, Tracey L. (eds.). Feud, Violence and Practice: Essays in Medieval Studies in Honor of Stephen D. White. Routledge.
- Riley-Smith, Jonathan (2005). The Crusades: A History (2nd ed.). Yale University Press.
- Runciman, Steven (2000). The Sicilian Vespers. Cambridge University Press.