Локид Т-33 шутинг стар

Локид Т-33 Шутинг стар (енгл. Lockheed T-33 Shooting Star) једнокрилни двоседи извиђачки авион коришћен је као тренажни, авион за обуку и као авиони за вучење мета, металне конструкције са увлачивим стајним трапом типа „трицикл”. Производио се у периоду између 1948. и 1959. године у фабрици Локид у САД. Произведено је укупно преко 6.500 комада, а упркос томе што се већ скоро 50 година не производи, још увек је у употреби у неким земљама.

Локид Т-33 Шутинг стар

Опште
Намена тренажни авион
Посада двосед
Земља порекла  САД
Произвођач Локид
Први лет 22. март 1948.
Почетак производње 1948.
Број примерака 6.557

Развој

уреди

Прерадом првог америчког оперативног млазног ловца F-80 Шутинг Стар (Shooting Star - Звезда Падалица) настао је овај најуспелији млазни авион за обуку пилота на свету. Прототип под ознаком ТФ-80Ц полетео је 22. марта 1948. и у наредних десетак година овај авион је уведен у наоружање преко тридесет земаља. Временом се појавила и извиђачка варијанта под ознаком РТ 33 са камерама у носу, морнаричка верзија под ознаком ТВ, а део авиона прерађен је у беспилотне теледириговане летеће мете под ознаком QT-33. Између 1949. и 1959. само у „Локиду” произведено је преко 5.800 „тридесет-тројки”, а још 866 их је направљено по лиценци у Јапану и Канади. Поједини примерци - међу којима је један који је служио у Југословенском ратном ваздухопловству и данас лете на аеро-митинзима у свету као олдтајмери.

Југославија

уреди

Прва два авиона овог типа стигла су на батајнички аеродром 10. марта 1953. године и предати су 117. ваздухопловном пуку. Њихов долазак директно је преносио радио-Београд јер су то били први млазни авиони у југословенском наоружању, чиме је отворена нова страница развоја ЈРВ. Поред тога, био је то први авион код нас опремљен избацивим пилотским седиштем и који је могао да користи ЈАТО ракете приликом полетања са кратких писта.

Кроз Југословенско ратно ваздухопловство укупно је прошло преко 120 авиона овог типа у разним варијантама, међу којима је и РТ-33 (уведен у Југославији 1955.) и морнарички ТВ-2 - код нас популарно назван „Тевејац”, који се појавио у нашем наоружању 1961. године. Последњих осам комада коришћених за вучу мета расходовани су 1984. године.

Модели

уреди

Употреба

уреди

Извори

уреди
  • Садржај овог чланка је једним делом или у целости преузет са Музеја ваздухопловства Београд. Носилац ауторских права над материјалом је дао дозволу да се исти објави под слободном лиценцом. Доказ о томе се налази на OTRS систему, а број тикета са конкретном дозволом је 2009082810052656.

Литература

уреди
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6. 
  • „P-80 Shooting Star Variants”. Wings of Fame. 11. London: Aerospace Publishing Ltd. 1998. ISBN 978-1-86184-017-2.  Текст „Robert F. Dorr” игнорисан (помоћ)
  • Davis, Larry (1980). P-80 Shooting Star. T-33/F-94 in action. Carrollton, Texas: Squadron/Signal Publications. ISBN 978-0-89747-099-5. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Sharpe, Michael (2012). Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Charlottesville USA: TAJ Books International LLC. ISBN 978-1-84406-224-9. 
  • Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.

Спољашње везе

уреди