Малешево (Голубац)

Малешево
Малешево;
	Улица у Малешеву
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Голубац
Становништво
— 2011.	226
Географске карактеристике
Координате	44° 37′ 11″ С; 21° 36′ 17″ И / 44.619833° С; 21.604666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	149 m
	Малешево Малешево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Малешево је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 226 становника.

Овде се налази споменик културе Стара кућа Милана Гајића у Малешеву.

Демографија

У насељу Малешево живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,3 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[1]
Година	Становника
1948.	508
1953.	497
1961.	481
1971.	441
1981.	413
1991.	378	334
2002.	291	344
2011.	226

Етнички састав према попису из 2002.‍^[2]

Срби	279	95,87%
Румуни	5	1,71%
Власи	5	1,71%
Украјинци	1	0,34%
Македонци	1	0,34%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[3]


	м	ж
?	0	0
80+	2	5
75—79	4	6
70—74	10	17
65—69	8	15
60—64	8	4
55—59	8	10
50—54	11	13
45—49	6	11
40—44	8	6
35—39	10	8
30—34	12	13
25—29	12	11
20—24	2	5
15—19	7	6
10—14	6	6
5—9	13	5
0—4	9	14
Просек :	39,3	43,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	121	118	117	105	100	95	76

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	11	19	3	14	11	8	6	4	0	0	3,83

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	108	17	82	7	0	2
Женски	130	12	87	30	1	0
УКУПНО	238	29	169	37	1	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	61	29	0	5	7
Женски	36	13	0	0	5
УКУПНО	97	42	0	5	12
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	3	1	2	2	2
Женски	0	0	4	0	0
УКУПНО	3	1	6	2	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	4	0	0
Женски	0	0	2	3	3
УКУПНО	0	1	6	3	3
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	5
Женски	0	0	0	6
УКУПНО	0	0	0	11

Легенде

Према становницима Малешева, село је добило назив по Милошу Обилићу. По веровању становника, Милош је пореклом из овог краја. У селу постоји чак и његово купатило, од кога је данас остала само када, исклесана у камену, која је позната под називом "Милошева када". Становници села верују да је Милош пре него што је отишао на Косово у бој, прекинуо изградњу цркве у близини села и сакрио сво своје благо на том месту. Црква постоји и дан данас и носи назив Манастир Туман. Не зна се где се благо налази, верује се да су део блага однели Турци а да је други део сакривен у околини села.

По причању старијих становника села, у атару села постоји место под називом "Ајдучина". Ту су се у време Турске владавине над Србијом у периоду од XIV до XIX века скривали хајдуци и крили своје благо које су отели од Турака. То место се и дан данас тако назива и има доста знатижељника из села и околине који знају за ту причу и који неуморно покушавају да нађу то благо.

У близини села, на путу до манастира Туман, постоји место које се у народу назива " Расинско гробље ". Мештани села који имају њиве у близини тог места, сваке године при обрађивању тих пољопривредних парцела, налазе делове костију, за које се верује да су људског порекла, јер по предању ту је постојало гробље народа под именом Расини по коме је и добило име.

У близини села, постоји једно брдо покривено густом шумом. Становници села кажу да су тамо живеле Виле (митологија). Виле су биле попут вештица, и кажу да би убиле сваког ко би крочио на њихову територију. Виле нису биле налик онима из бајки, већ су биле зла створења, која су својом песмом мамиле залутале сељаке и потом их убијале. Поједини становници се и дан данас плаше тог места и кажу да када се прође поред шуме, може се чути чудан и језив звук.

Референце

^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[2] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[3] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]