Малешево (Голубац)

Малешево је насеље у Србији у општини Голубац у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 226 становника.

Малешево
Улица у Малешеву
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округБраничевски
ОпштинаГолубац
Становништво
 — 2011.Пад 226
Географске карактеристике
Координате44° 37′ 11″ С; 21° 36′ 17″ И / 44.619833° С; 21.604666° И / 44.619833; 21.604666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина149 m
Малешево на карти Србије
Малешево
Малешево
Малешево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број012
Регистарска ознакаPO
Стара кућа Милана Гајића

Овде се налази споменик културе Стара кућа Милана Гајића у Малешеву.

Демографија уреди

У насељу Малешево живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,7 година (39,3 код мушкараца и 43,8 код жена). У насељу има 76 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.


График промене броја становника током 20. века



Демографија[1]
Година Становника
1948. 508
1953. 497
1961. 481
1971. 441
1981. 413
1991. 378 334
2002. 291 344
2011. 226
Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби
  
279 95,87%
Румуни
  
5 1,71%
Власи
  
5 1,71%
Украјинци
  
1 0,34%
Македонци
  
1 0,34%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Легенде уреди

Према становницима Малешева, село је добило назив по Милошу Обилићу. По веровању становника, Милош је пореклом из овог краја. У селу постоји чак и његово купатило, од кога је данас остала само када, исклесана у камену, која је позната под називом "Милошева када". Становници села верују да је Милош пре него што је отишао на Косово у бој, прекинуо изградњу цркве у близини села и сакрио сво своје благо на том месту. Црква постоји и дан данас и носи назив Манастир Туман. Не зна се где се благо налази, верује се да су део блага однели Турци а да је други део сакривен у околини села.

По причању старијих становника села, у атару села постоји место под називом "Ајдучина". Ту су се у време Турске владавине над Србијом у периоду од XIV до XIX века скривали хајдуци и крили своје благо које су отели од Турака. То место се и дан данас тако назива и има доста знатижељника из села и околине који знају за ту причу и који неуморно покушавају да нађу то благо.

У близини села, на путу до манастира Туман, постоји место које се у народу назива " Расинско гробље ". Мештани села који имају њиве у близини тог места, сваке године при обрађивању тих пољопривредних парцела, налазе делове костију, за које се верује да су људског порекла, јер по предању ту је постојало гробље народа под именом Расини по коме је и добило име.

У близини села, постоји једно брдо покривено густом шумом. Становници села кажу да су тамо живеле Виле (митологија). Виле су биле попут вештица, и кажу да би убиле сваког ко би крочио на њихову територију. Виле нису биле налик онима из бајки, већ су биле зла створења, која су својом песмом мамиле залутале сељаке и потом их убијале. Поједини становници се и дан данас плаше тог места и кажу да када се прође поред шуме, може се чути чудан и језив звук.

Референце уреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди