Отворите главни мени

Манастир светог Пантелејмона у селу Горњи Нерези

Манастир светог Пантелејмона на мапи Републике Македоније
Манастир светог Пантелејмона
Манастир светог Пантелејмона
Манастир светог Пантелејмона на карти Македоније
Манастир светог Пантелејмона Нерези

Манастир светог Пантелејмона Нерези је стара византијска црква из средине 12. века која се налази у селу Горњи Нерези, недалеко од Скопља.

Према ктиторском натпису на грчком језику који се налази изнад улаза у манастирску цркву, види се да ју је подигао 1164. године, рођак тадашњег византијског цара Манојла I Комнина (11431180), Алексије Анђел (Комнин)[1].

Помиње се 1300. године у повељи краља Милутина (12821321) којим се он потврђује као метох манастира светог Ђорђа на Серави.

Сама црква има основу уписаног крста са припратом, четири мања кубета у угловима цркве и једним већим изнад средишњег дела цркве, по чему подсећа на манастирске цркве у Старом Нагоричану и Матејићу[2].

Значајна је по аутентичним фрескама из 12. века које представљају један од најзначајнијих приказа византијске уметности и најбољи приказ епохе византијског сликарства под Комнинима[2].

Поред њих, у манастирској цркви се налазе и оне рађене у 16. веку после земљотреса из 1555. године и 19. века.

Најзначајније фрескеУреди

 
Оплакивање Христа (12. век)

Живопис у цркви је најочуванији у наосу, док се најстарије и најзначајније фреске налазе у самом броду и олтарском делу[3].

Једна од занимљивости живописа је и представа руског светитеља светог Јакова који је био ростовски епископ и који је канонизован 1549. године[1].

Најзначајније фреске из 12. века века су[3]:

Фреске карактеришу одмереност у приказу ликова и покрета и хармонија боја, као и специфичне одлике које се јављају при приказивању људи којима су дати живи и реалистични ликови са пуним изразом и покретом[3].

На фресци Оплакивање Христа се јавља један од првих покушаја да се уведе реализам у фрескосликарство приказом нежности и материнства кроз став Богородице и њен пољубац.

Велико уметничко достигнуће аутора фресака потврђује и композиција Скидање са крста на којој је изванредно приказан бол мајке за изгубљеним сином[3].

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Василије Марковић „Православно монаштво и манастири у средњовековној Србији“ (прво издање), Сремски Карловци 1920.
  2. 2,0 2,1 „Споменици културе у Србији, Црној Гори и Македонији“ Београд 1978.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 „Југославија - туристичка енциклопедија (II књига)“, Београд 1958.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди