Марковац (Вршац)

Марковац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.

Марковац
Markovac, Romanian Orthodox church.jpg
Румунска православна црква у селу
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округЈужнобанатски
ГрадВршац
Становништво
 — 2011.Пад 255
 — густина11/км2
Географске карактеристике
Координате45°09′04″ СГШ; 21°28′09″ ИГД / 45.151° СГШ; 21.469166° ИГД / 45.151; 21.469166Координате: 45°09′04″ СГШ; 21°28′09″ ИГД / 45.151° СГШ; 21.469166° ИГД / 45.151; 21.469166
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина156 м
Површина29,4 км2
Марковац на мапи Србије
Марковац
Марковац
Марковац на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број013
Регистарска ознака

ИсторијаУреди

У историјском периоду Марковац је имао више имена:

  • У XV веку звало се Markteleke
  • Марковац-1743. године
  • Márktelke1911.
  • Марковац-1919. године

Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Марковец" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је измешано, српско и влашко.[1]

У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).

Године 1841. спахија Александар Барајевац био је власник поседа Марковац.[2] Георгије Барајевац "от Марковца" је 1834. године купио Видаковићеву путописну књигу у Темишвару.[3] Барон Милош Бајић је до своје смрти 1897. године држао у поседу спахилук Марковац. По тестаменту нови власник је постао његов наследник, син синовца Милана - Петар Бајић.[4]

Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.

Године 1872. сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до парохијалног дома сазидали богомољу. До 1897. године био је поп Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.

Бројно стање становништва било је: 1869—1529.становника, 1880—1400; 1890—1491; 1900—1527; 1910—1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника. [5]

ДемографијаУреди

У насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 1.125
1953. 1.129
1961. 1.042
1971. 817
1981. 717
1991. 570 442
2002. 329 487
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Румуни
  
251 76,29 %
Срби
  
33 10,03 %
Мађари
  
10 3,03 %
Чеси
  
2 0,60 %
Хрвати
  
2 0,60 %
Словенци
  
2 0,60 %
Роми
  
2 0,60 %
непознато
  
21 6,38 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ Павле А. Поповић: "Закони Унгарије установљени на Сабору краљевине 1840. године", Будим 1841.
  3. ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
  4. ^ "Браник", Нови Сад 1897.
  5. ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 978-86-85075-04-9:
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Коришћена ЛитератураУреди

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
  1. »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.

Спољашње везеУреди