Марковац (Вршац)
Марковац је насеље у Србији у граду Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 255 становника.
Марковац | |
|---|---|
 Румунска православна црква у селу | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Град | Вршац |
| Становништво | |
| — 2011. |  255 |
| — густина | 11/km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 09′ 04″ С; 21° 28′ 09″ И / 45.151° С; 21.469166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 156 m |
| Површина | 29,4 km2 |
.svg)  Марковац Марковац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Историја
уредиУ историјском периоду Марковац је имао више имена:
Марктелеке био је у саставу крашовског комитата (среза). За време турске владавине је опустошен. Тек пред први аустриско-турски рат (1737—1739) насељено је ово место опет српским и румунским становницима. Године 1734. подигнута је црква брвнара. Године 1751. пописано је 126 кућа, а исте године се помиње и марковачка поштанска станица на линији Дента-Оравица.
Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Марковец" припада Вршачком округу, Вршачког дистрикта. Становништво је измешано, српско и влашко.[1]
У Турском рату 1788. године братимили су се марковачки Румуни са упалим Турцима, турски заповедник, Абдулах Мехмед Мениш паша, поставио је неког Батошу Бутана из Марковца за капетана над 22 села марковачке околине, са задатком да околину мирним путем покори и коншкрибира (регрутује).
Године 1841. спахија Александар Барајевац био је власник поседа Марковац.[2] Георгије Барајевац "от Марковца" је 1834. године купио Видаковићеву путописну књигу у Темишвару.[3] Барон Милош Бајић је до своје смрти 1897. године држао у поседу спахилук Марковац. По тестаменту нови власник је постао његов наследник, син синовца Милана - Петар Бајић.[4]
Становништво бавило се претежно виноградарством тако да је 1835. године, тадашњи најугледнији маћарски енолог, Фрања Шамс похвалио марковачко вино. 1843. године процењен је бербени принос у 9000 акова кљука.
Године 1872. сазидана је румунска православна црква, а Срби су 1890. године до парохијалног дома сазидали богомољу. До 1897. године био је поп Михало Чипић последњи српски парох у Марковцу. Сви Марковачки Срби су порумуњени.
Бројно стање становништва било је: 1869—1529.становника, 1880—1400; 1890—1491; 1900—1527; 1910—1438; А по попису из 1921. године пописано је 1323 становника, од којих је било; Срба-35, Словака-14, Румуна-1209, Немаца-42, Мађара-23 становника.[5]
Приликом разграничења са Румунијом 1924. било је спорно 30 јутара шуме на Вршишору, који су били заведени у књиге и Марковца и румунске Варадије (која је такође била у поседу Бајића), па је договорена подела.[6] Ствар је коначно завршена у јуну те године, чиме је окончано и југословенско-румунско разграничење - кота Вршишор је остала у КСХС, а шума је подељена "уздужно".[7]
Демографија
уредиУ насељу Марковац живи 290 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,9 година (47,5 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 127 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,57.
Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 1 | ||
| 80+ | 10 | 14 | ||
| 75—79 | 13 | 14 | ||
| 70—74 | 13 | 15 | ||
| 65—69 | 10 | 11 | ||
| 60—64 | 13 | 15 | ||
| 55—59 | 12 | 18 | ||
| 50—54 | 8 | 11 | ||
| 45—49 | 12 | 7 | ||
| 40—44 | 10 | 7 | ||
| 35—39 | 5 | 7 | ||
| 30—34 | 10 | 5 | ||
| 25—29 | 12 | 10 | ||
| 20—24 | 9 | 10 | ||
| 15—19 | 6 | 5 | ||
| 10—14 | 6 | 3 | ||
| 5—9 | 8 | 4 | ||
| 0—4 | 4 | 10 | ||
| Просек : | 47,5 | 50,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 144 | 28 | 94 | 12 | 7 | 3 |
| Женски | 150 | 14 | 93 | 33 | 6 | 4 |
| УКУПНО | 294 | 42 | 187 | 45 | 13 | 7 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 46 | 31 | 0 | 0 | 3 |
| Женски | 42 | 32 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 88 | 63 | 0 | 0 | 3 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 6 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 1 | 0 | 4 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 1 | 3 | 4 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 6 | |
Референце
уреди- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ Павле А. Поповић: "Закони Унгарије установљени на Сабору краљевине 1840. године", Будим 1841.
- ^ Милован Видаковић: "Путешествије у Јерусалим", Будим 1834.
- ^ "Браник", Нови Сад 1897.
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 978-86-85075-04-9:
- ^ "Политика", 27. март 1924, стр. 2
- ^ "Политика", 21. јун 1924
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Коришћена Литература
уреди- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина М.(Беч 1999).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани.
