Марко Милошевић

За друге употребе, погледајте Марко Милошевић (вишезначна одредница).

Марко Милошевић (Београд, 3. јул 1974) је син некадашњег председника СР Југославије Слободана Милошевића и Мирјане Марковић, који се сумњичи за учешће у организованом криминалу у Србији током распада Југославије. Након пада режима његовог оца 5. октобра 2000. године, иселио се у Русију и добио избеглички статус.

Марко Милошевић
Датум рођења(1974-07-03)3. јул 1974.(48 год.)
Место рођењаБеоград
  СФР Југославија
ПребивалиштеМосква
Држављанство Србија
Раније:
 СР Југославија
РодитељиСлободан Милошевић и Мира Марковић
РођациМарија Милошевић (сестра)
Мома Марковић (деда)
Вера Милетић (баба)
Мома Марковић (деда)
Борислав Милошевић (стриц)
Дража Марковић (деда-стриц)

БиографијаУреди

ПореклоУреди

Отац Марка Милошевића је био Слободан Милошевић, пореклом из племена Васојевића из Лијеве Ријеке у Црној Гори.

Мајка Марка Милошевића је била Мирјана Марковић.

Марков прадеда са мајчине стране био је Милорад Мића Марковић, учитељ из Поповића, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, одликован Карађорђевом звездом и Албанском споменицом. Припадао је Социјалистичкој радничкој партији Југославије и био делегат на Другом конгресу Комунистичке партије Југославије у Вуковару, 1920. године.

Деда са мајчине стране му је био Момчило Мома Марковић, члан Централног комитета Савеза комуниста Југославије, члан Савезног извршног већа, главни и одговорни уредник „Борбе“, генерал-мајор ЈНА у резерви, народни херој Југославије и предратни члан КПЈ, који је у Другом светском рату био политички комесар Главног штаба НОВ и ПОЈ за Србију. Са студенткињом француског језика Вером Милетић, добио је Мирјану. Вера Милетић је ухапшена и одведена на Бањички логор. Стрељана је 7. септембра 1944. године у Јајинцима.

Деда-стриц са мајчине стране му је био Драгослав Дража Марковић, предратни комуниста, члан првог Председништва СФРЈ (1971-1974), председник Скупштине СФР Југославије (1978-1982) и председник Председништва Централног комитета СКЈ (1983-1984). Његова супруга, односно Маркова баба, била је Божидарка Дамњановић-Марковић Кика, народни херој Југославије, начелник Кадровске управе Централног комитета Комунистичке партије Србије и члан Извршног одбора СУБНОРСрбије.

Други деда-стриц Бранко Марковић, заробљен је као партизан и стрељан у Јајинцима 1942. године.

Детињство и младостУреди

Марко Милошевић је рођен 3. јула 1974. године у Београду. Наводно је добио име по претку који је учествовао у борби против Турака. Одгајан је у духу атеизма, будући да му је отац био Слободан Милошевић истакнути функционер Савеза комуниста Југославије, а мајка Мирјана Марковић професор социологије (марксизма) на Универзитету у Београду.

Похађао је приватну школу у Београду и живео са породицом своје мајке у Пожаревцу.

Организовани криминалУреди

Мадона и БамбилендУреди

Током 1994. године, Марко Милошевић је отворио луксузни ноћни клуб "Мадона" у Пожаревцу, где се окупљала елита подземља источне Европе.[1] На око 50 ари плаца фабрике Бамби, отворио је "Бамбиленд".

У наредном периоду, Милошевић је повезиван са бројним криминалним радњама које су услед санкција против СР Југославије, укључивале шверц цигарета, нафте, аутомобила, чак и дроге. Милошевић се сумњичио за незаконито преузимање власништва над радио станицама, пекарама, продавницама рачунара...

Пребијање чланова ОтпораУреди

Уочи великих демонстрација 2000. године, чланови Народног покрета Отпор из Пожаревца - Момчило Вељковић (1961-2022) и Небојша Соколовић, били су пребијени од стране Марка Милошевића. Судски поступак за ово дело је трајао до 2013. године, када је наступила застарелост, будући да се Милошевић налазио у Русији и тако био недоступан судским властима.[2]

Слободан Милошевић о синуУреди

У интервјуу за РТВ Палма од 12. децембра 2000. године, Слободан Милошевић је говорио о свом сину[3]:

Ја се својим сином Марком поносим. Мој син Марко, од првог до последњег дана овог рата, носио је униформу и оружје. Волео бих кад би разговарали где су за то време били неки њихови лидери и где су за то време били њихови синови и њихова деца. Чак сам гледао емисију, немачку коју су они умонтирали, како мој син је у ствари, вероватно иза мојих леђа, све време се бавио шверцом цигарета с Милом Ђукановићем. Можете то да замислите? А све што је урадио у животу, урадио је сопственим рукама. Од 16 година се запослио у Пожаревцу, јер није могао да издржи да буде овде син председника Републике и медијске притиске, па отишао у наш родни град, запослио се... Знате шта да ради? Да носи гајбе са празним и пуним флашама за једну кафану за 5000 динара месечно.

Пад Слободана МилошевићаУреди

После свргавања режима Слободана Милошевића 5. октобра 2000. године, створена је могућност за испитивање пословања Марка Милошевића. Зато је већ 7. октобра 2000. године напустио Југославију.[4] Са лажним пасошем је покушао да оде у Пекинг, али је 9. октобра депортован у Русију. Претпостављало се да породица Милошевић у Кини поседује око 100.000.000 фунти.[5]

ДанасУреди

Марко Милошевић са супругом Милицом Гајић и сином Марком, живи у Русији, где има статус политичког емигранта. Српски медији пишу да је власник неколико ноћних клубова у Москви, као и да живи у елитном делу руске престонице.[6]

РеференцеУреди

  1. ^ „OD SIMBOLA MOĆI DO RUINE Ovako danas izgledaju "Madona" i "Bambilend", mesta kojima se dičio MARKO MILOŠEVIĆ”. Blic. 20. april 2019. 
  2. ^ „Zastareo proces protiv Marka Miloševića”. Danas. 7. novembar 2013. 
  3. ^ „Интервју Слободана Милошевића за РТВ Палма”. 12. децембар 2000. 
  4. ^ „Mira i Marko Milošević za porez duguju milione, a zakon ih “štiti”!”. Večernje novosti. 14. mart 2015. 
  5. ^ „Marko Milošević: Da je Sloba sproveo privatizaciju, kao što je od 2000-te, obesili bi ga na Terazijama!”. 
  6. ^ „U Moskvi ne nosi gajbice: Marko Milošević "kralj" noćnih klubova!”. Prva srpska televizija. 21. 12. 2015.