Матија Амброжич
Матија Амброжич (24. фебруар 1889 — 15. јул 1966) био је педијатар, професор Медицинског факултета у Београду.
Матија Амброжич | |
|---|---|
 | |
| Датум рођења | 24. фебруар 1889. |
| Место рођења | Храстенице, Аустроугарска |
| Датум смрти | 15. јул 1966. (77 год.) |
| Место смрти | Београд, СФР Југославија |
Биографија уреди
Рођен је 24. фебруара 1889. у Храстеници, срез Љубљана, у Аустроугарској (данас Општина Доброва - Полхов Градец, Словенија) и по народности је био Словенац.[1] Године 1910. уписао је Медицински факултет је у Бечу. Због свог деловања и своје политичке оријентације био је затваран и прогањан од стране аустријске полиције, па је студије завршио са закашњењем 1918. године.[2] У периоду од 1918. до 1921. године специјализирао је педијатрију у Дечјој болници „Света Ана“ у Бечу. По завршетку студирања, од 1919. до 1926. радио је у Општој државној болници у Љубљани, где је 1923. иницирао оснивање Завода за социјално хигијенску заштиту деце са првом школом за дечје медицинске сестре у Словенији. Постављен је за првог управника Завода. Године 1926. основао је прву дечју колонију за незбринуту децу у селу Луковици, Словенија.[2] Исте године се преселио у Београд где је постао ванредни професор Медицинског факултета.
Године 1929. основао је први Огледни дечји диспанзер у Београду и колонију за незбринуту децу која постоји и данас у селу Милошевац. Први југословенски конгрес педијатара организовао је на Бледу 1934. године. [2]
По Амброжичевом плану унутрашњег уређења и пројекту архитекте Милана Злоковића, започета је градња модерне зграде Дечје клинике у Београду, 1936. године. Наредне, 1937. године, организовао је Европски конгрес за заштиту мајке и детета у Београду. Током Другог светског рата био је затворен у Бањичком логору (1941/42). Пензионисан је по изласку из логора, да би 1944. године био поново постављен за управника Дечје клинике. Од 1946. до 1960. био је редовни професор педијатрије на Медицинском факултету. Пензионисан је 1960. у својој 71 години живота.[2]
.jpg)
Матија је био управник је Дечје клинике и катедре за педијатрију Мадицинског факултета од њеног оснивања. Први је у нас почео да се бави социјалном педијатријом. Саставио је пројекат првог закона за здравствену заштиту мајки и деце. Тежиште свог стручног, научног и организацијског рада посветио је превентивној медицини. Објавио је више научних и стручних радова, првенствено из социјалне педијатрије, о поремећајима у исхрани деце.
Матија Амброжич био је цењен и ван граница земље. Један је од оснивача и дугогодишњи председник Удружења педијатара Југославије и њен преставник у УНИЦЕФ-у.
Умро је у Београду 1966. у 77. години.
Референце уреди
- ^ Mimica, M.; Popovski, J.; Šinkovec, I.; Gajić, M.; Janković, S.; Jakšić, A.; Aritonović, V. (1957). Ko je ko u Jugoslaviji: biografski podaci o jugoslovenskim savremenicima (I изд.). Beograd: Sedma sila. стр. 17.
- ^ а б в г Јовановић Симић, Ј. (2016). Великани српске медицине: 19. век и прва половина 20. века [поводом 175 година САНУ и 145 година Српског лекарског друштва]. Београд: САНУ : Музеј науке и технике : Српско лекарско друштво. стр. 91.
Литература уреди
- Енциклопедија Словеније Младинска књига, Љубљана 1987. том 1
- Текст др Душана Јаковљева унив. проф Медицинског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр. 130.
Спољашње везе уреди
- Текст др Душана Јаковљева унив. проф. Медицинског факултета у Београду у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1980. том 1 стр.
