Милан Злоковић

српски архитекта и професор

Милан Злоковић (Трст, 6. април 1898 — Београд, 29. мај 1965) био је српски архитекта, научник и професор Архитектонског факултета у Београду, један од водећих представника модерног покрета у региону[1] и Србији.[2] Пројектовао је око 170 објеката а бавио се и сликарством. Сматра се једним од најзначајнијих архитекти Југославије, на чији је архитектонски идентитет значајно утицао кроз теоријске радове, професуру и реализоване објекте.[3] Његов легат се налази у Музеју града Београда а део личне библиотека у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.

Милан Злоковић
1 Arhitekta Milan Zlokovic.tif
Пуно имеМилан (Ђуро) Злоковић
Датум рођења(1898-04-06)6. април 1898.
Место рођењаТрст
 Аустроугарска
Датум смрти29. мај 1965.(1965-05-29) (67 год.)
Место смртиБеоград
 СФР Југославија
ПољеАрхитекта, научник, професор

БиографијаУреди

Милан Злоковић потиче из српске породице која је пореклом из Боке Которске, приградског насеља Бијела.[4][5] Отац Ђуро је био поморски капетан и командант брода у трговачкој флоти Тршћанског Lloyd-a. Са петнаесст година путује са очевим колегом и пријатељом на параброду до Сједињених америчких држава и посећује Њујорк.[6] Пошто је у Трсту завршио немачку основну школу и Realschule (средња школа у којој су наука и модерни језици наглашени у курикулуму), Милан Злоковић је 1915. године отпочео студије инжењерства на Вишој техничкој школи у Грацу (Аустрија). У мају наредне године је прекинуо студије пошто је био мобилисан у аустроугарску војску када и завршава школу резервних официра са чином поручника. Миланов отац Ђуро био је лојалан Аустрији, сматрајући да је она гарант права српсеке заједнице у двојној монархији. Током Првог свестског рата Злоковићева сестра и мајка одлазе да живе у Грац, где ће остати и по потписивању примирја.[7] Након демобилизације одбио је да прихвати италијанско држављанство.

У Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца стиже 1919. године и наставља студије архитектуре у Београду. Дипломирао је на Одсеку за архитектуру Техничког факултета Универзитета у Београду 1921. године. Након дипломирања 1922-23. године одлази у Париз као носилац стипендије француске владе касније као стипендиста Министарства просвете (образовања) КСХС. Тамо је студирао у École Nationale Supérieure des Beaux-Arts и редовно похађао курсеве цртања на Académie de la Grande Chaumière. У Октобру 1922. путује по Италији са циљем упознавање тамошњег архитектонског наслеђа. Злоковић се 1923. године вратио у Београд где почиње да ради као асистент на Одсеку за архитектуру на Техничком факултету (касније Архитектонски факултет, Универзитет у Београду). Његова академска каријера непрекинуто је трајала све до смрти. У периоду од 1952-54. године је био декан Архитектонског факултета.

Поред академске каријере, активно се бавио праксом у сопственом архитектонском студију до 1941. године, а учествовао је и на архитектонским конкурсима на којима је освојио око 20 награда и 16 откупа. У својој приватној пракси Злоковић је реализовао око 40 објеката – од приватних кућа и вила до јавних зграда. Заједно са архитектама Браниславом Којићем, Душаном Бабићем и Јаном Дубовијем оснива 1928. године Групу архитеката модерног правца у Београду која је значајно допринела успостављању дискурса модерне архитектуре у Србији. За време окупације факултети у Београду нису радили, те се посветио научном раду а повремено и педагошком када су га студенти посећивали. У послератном периоду, његова приватна пракса престаје са радом услед нових социо-политичких околности, иако он наставља да учествује на архитектонским конкурсима и у периоду 1960-65. године, са својим сином Ђорђем и кћерком Милицом, такође архитектима, реализује два изузетно значајна пројекта са применом модуларне координације. У овом периоду он се усредсређује на теоријске радове из области пропорција и модуларне координације у архитектури, и објављује више научних радова на ову тему, држи предавања и учествује на стручним и научним скуповима.

Добитник је Седмојулске награде Републике Србије за животно дело 1963. године.

Поред српског говорио је италијански, немачки и енглески језик.

У Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат” налазе се документа и књиге из личне библиотеке Милана Злоковића, који неће ући у легат Милана Злоковића који је формиран у Музеју Града Београда. Збирка се односи на документа која нису из архитектонске струке и садржи значајан број предратних публикација из области права. Збирка је реализована донацијом Надежде Мосусове, која је била удата за Милановог сина, академика, архитекту и грађевинског инжињера Ђорђа Злоковића.[8]

Фондација Милан Злоковић је основана 2016. године „са мисијом да омогући пуно расветљавање и афирмацију дела и личности архитекте Милана Злоковића, као пројектанта, уметника, научника и педагога”.[9]

АрхитектураУреди

Током четири деценије Злоковићевог активног пројектантског деловања настало је сто седамдесет пројеката за објекте различитих намена (стамбена, административно-пословна, здравствена, туристичка, образовна, спортска, саобраћајна, изложбена, сакрална, меморијална), укључујућу неколико пројеката реконструкција и доградњи постојећих објеката, као и девет урбанистичких планова за ужа или шира градска подручја. Значајан допринос српској модерној архитектури је дао својим пројектима за здравствене, туристичке и стамбене објекте, испитујући њихове типолошке карактеристике и пројектантске могућности. Неколико породичних вила, болница и других објеката које су Злоковићево дело уживају статус споменика културе под заштитом државе.[10]

СликарствоУреди

По смрти архитекте, у његовом атељеу је пронађено око 2700 цртежа и акварела. Сматра се да је урадио око 3000 радова, пошто је многе поклањао. Неки његови радови објављивани су у часопису „Цртежи” Архитектонског факултета. Радове је излагао у Павиљону Цвијета Зузорић.[11]

Злоковићеви радови изложени су 2019. на изложби „Трагови путовања - акварели Милана Злоковића” као део манифестације „Дани европске баштине”.[12]

Списак значајнијих пројеката и реализацијаУреди

Избор најзначајнијих Злоковићевих пројеката из свих фаза његовог стваралаштва обухвата реализације, конкурсне радове, идејна решења и типске пројекте:

  • Типови мањих железничких станица, 1926. године, типски пројекат
  • Пантеон, 1926. године, државни испит
  • Кућа Јосифа Шојата, 1926–1927. године, Београд (Краља Милутина 33), Србија, реализација
  • Костурница на Зејтинлику, 1926. године, Солун (гробље Зејтилник), Грчка, конкурсни рад
  • Светосавски храм, 1926–1927. године, Београд, Србија, конкурсни рад са А. Папковим
  • Кућа Милана Злоковића, 1927–1928. године, Београд (Интернационалних бригада 76), Србија, реализација (споменик културе [13])
  • Дом инвалида на Малом Калемегдану, 1928. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Поморски музеј у Сплиту, 1928. године, Сплит, Хрватска, конкурсни рад
  • Кућа Невене Заборски, 1928–1930. године, Београд (Далматинска 79), Србија, реализација (споменик културе)
  • Државна хипотекарна банка у Сарајеву, 1928–1931. године, Сарајево, Босна и Херцеговина, реализација (национални споменик Босне и Херцеговине)
  • Теразијска тераса / Београдски сајам, 1929–1930. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Вила Бруна Мозера, 1929–1931. године, Београд – Земун (Мозерова 7), Србија, реализација (претходна заштита)
  • Зграда Петра Петковића, представништво фирме Опел, 1930–1931. године, Београд (Краљице Наталије 64), Србија, реализација
  • Палата Привилеговане аграрне банке, 1930–1931. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Железничка станица у Скопљу, 1931. године, Скопље, Северна Македонија, конкурсни рад
  • Хотел Жича, 1931–1932. године, Матарушка Бања, Србија, реализација
  • Вила Прендић, 1932–1933, Београд (Османа Ђикића 20), Србија, реализација (споменик културе)
  • Вила Штерић, 1933. године, Београд (Генерала Штрума 4), Србија, реализација (споменик културе)
  • Привредни дом (Дом трговачко-индустријске коморе), 1933–1935. године, Скопље, Северна Македонија , реализација
  • Универзитетска дечија клиника, 1933, 1936-1940. године, Београд (Тиршова 11), Србија, реализација (споменик културе)
  • Вила „Ривијера“ (зграда Андрије Франовића), 1934. године, Херцег Нови, Црна Гора, реализација
  • Државна штампарија, 1933. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Државна маркарница, 1936. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Југословенски павиљон у Паризу, 1937. године, Париз, Француска, конкурсни рад
  • Београдско сајмиште, 1937. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Основна школа, 1937–1940. године, Јагодина, Србија, реализација
  • Костурница на острву Видо, 1938. године, Видо, Грчка, конкурсни рад
  • Зграда за ренту Хипотекарне банке Трговачког фонда, палата „Албанија“ (Х.Б.Т), 1938. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Дом народног здравља, 1938–1941. године, Рисан, Црна Гора, реализација
  • Зграда ФИАТ-а, 1939–1940. године, Београд (Рудничка 1), Србија, реализација (споменик културе)
  • Радничко насеље кварнерских бродоградилишта, 1947–1948. године, Ријека, Хрватска, конкурсни рад
  • Гинеколошко-акушерска клиника Медицинског факултета, 1949. године, Београд, Србија, конкурсни рад - награда
  • Станови чиновника инд. Предузећа, око 1950. године, Београд, Србија, конкурсни рад
  • Монтажне стамбене зграде на Новом Београду, око 1955. године, Београд, Србија, типски пројекат
  • Туристичко насеље - хотел „Медитеран“ (са Ђорђем Злоковићем и Милицом (рођ. Злоковић) Мојовић), 1961–1964. године, Улцињ, Црна Гора, реализација
  • Школски комплекс – Учитељска и Виша педагошка школа (са Ђорђем Злоковићем и Милицом (рођ. Злоковић) Мојовић), 1960–1962. године, Призрен, Србија, реализација


НаградеУреди

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Blagojević, Ljiljana (2011). „Transkulturalni itinereri arhiteka Milana Zlokovića”: 2. 
  2. ^ „Милан Злоковић”. milanzlokovic.org. Приступљено 25. 07. 2020. 
  3. ^ Đorđević, Zorana; Marjanović, Minja (2016-10-01). „Identity of 20th Century Architecture in Yugoslavia: The Contribution of Milan Zloković”. Култура/Culture (на језику: енглески). 6 (14): 154—167. ISSN 1857-7725. 
  4. ^ „NAUKA KAO ŽIVOT Đorđe Zloković”. www.planeta.rs. Приступљено 2020-11-30. 
  5. ^ „Милан Злоковић - Хронолошки осврт”. milanzlokovic.org. Приступљено 03. 08. 2020. 
  6. ^ Blagojević, Ljiljana (2011). „Transkulturalni itinereri arhiteka Milana Zlokovića”: 6. 
  7. ^ Blagojević, Ljiljana (2011). „Transkulturalni itinereri arhiteka Milana Zlokovića”: 2. 
  8. ^ Лазић, Виктор (Јануар 2018). „Србија међу књигама”: 39.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  9. ^ „O nama”. Fondacija Milan Zloković (на језику: српски). Приступљено 2020-11-30. 
  10. ^ „Zlokovićeva baština”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-11-30. 
  11. ^ V, B. „Zloković između arhitekture i slikarstva”. Politika Online. Приступљено 2020-11-30. 
  12. ^ V, B. „Zloković između arhitekture i slikarstva”. Politika Online. Приступљено 2020-11-30. 
  13. ^ „Културна добра Београда - Кућа архитекте Милана Злоковића”. beogradskonasledje.rs. Приступљено 10. 09. 2020. 

Спољашње везеУреди