Бијела (Херцег Нови)

насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори

Бијела је градско насеље у општини Херцег Нови у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 3748 становника (према попису из 1991. било је 3084 становника).

Бијела
Административни подаци
ДржаваЦрна Гора
ОпштинаХерцег Нови
Становништво
 — 2011.3748
Географске карактеристике
Координате42° 27′ 07″ С; 18° 39′ 12″ И / 42.452° С; 18.653333° И / 42.452; 18.653333
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина0 m
Бијела на карти Црне Горе
Бијела
Бијела
Бијела на карти Црне Горе
Остали подаци
Поштански број85343
Позивни број031
Регистарска ознакаHN

Географија

уреди

Бијела се налази у Боки которској на путу између Каменара и Херцег Новог.

Историја

уреди

На овом месту се налази бродоградилиште још од доба Твртка I Котроманића, који је основао Херцег Нови. Мајстори су обучавани у школама на Корчули. данас бродоградилиште се углавном бави поправкама бродова.

Дом удружења пензионисаних официра и војних чиновника освећен је 3. јула 1935.[1]

Демографија

уреди

У насељу Бијела живи 2788 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,0 година (35,2 код мушкараца и 36,7 код жена). У насељу има 1179 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 911
1953. 1.122
1961. 1.369
1971. 1.710
1981. 2.395
1991. 3.084 3.029
2003. 3.869 3.748
Етнички састав према попису из 2003.[3]
Срби
  
1.774 47,33%
Црногорци
  
1.332 35,53%
Хрвати
  
60 1,60%
Муслимани
  
35 0,93%
Југословени
  
28 0,74%
Роми
  
16 0,42%
Македонци
  
15 0,40%
Словенци
  
12 0,32%
Руси
  
8 0,21%
Мађари
  
4 0,10%
Бошњаци
  
3 0,08%
Немци
  
2 0,05%
Италијани
  
2 0,05%
непознато
  
11 0,29%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Сакрални споменици

уреди
  • Црква Риза Богородице (Настанак цркве, првобитно изграђене на овом месту, везује се за XII век, период ране романике, мада није искључено ни да је старија. Делови зидова старе цркве са темељима презентирани су на врло прикладан начин у садашњој, па се могу видети преко застакљеног окна, постављеног у нивоу пода постојеће цркве. Стара апсида изнутра је осликана фрескама византијског стила, насталим крајем XII или почетком XII века и представља највећу знаменитост цркве Ризе Богородице).
  • Црква Св. Госпођа из XVIII века.
  • Католичка црква Св. Петра (На прочелном зиду ове црквице уграђене су сполије са старијег објекта. Фрагменти са текстом и декоративном пластиком осветљавају време краткотрајне доминације франачке државе на овим просторима, око 805. године, када је дошло до подизања првог бенедиктинског самостана, који су порушили Монголи 1242. године. По досадашњим налазима црква Св. Петра подигнута је на месту где се некада налазио бенедиктински манастир)
  • Црква Св. Врачи — саграђена 1904. год.
  • Црква Св. Петра — на брду Клин.

Референце

уреди
  1. ^ „Политика”, 4. јул 1935
  2. ^ Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2005. COBISS-ID 8764176. 
  3. ^ Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. септембар 2004. ISBN 978-86-84433-00-0. 
  4. ^ Становништво, пол и старост, подаци по насељима. Подгорица: Републички завод за статистику. октобар 2004. COBISS.CG-ID 8489488. 

Спољашње везе

уреди