Милошевац (Велика Плана)

Град у Подунавском округу, Србија
За друге употребе, погледајте Милошевац (вишезначна одредница).

Милошевац је село у Србији на 44°26' северне географске ширине и 21°06' источне географске дужине. Налази се у Подунавском округу и припада Општини Велика Плана. Удаљено је око 15 km од Смедеревске Паланке и исто толико од Велике Плане. Центар села је три километра удаљен од Велике Мораве и налази се на левој обали ове реке. Због близине највећој српској реци село носи надимак Скела на Морави.

Милошевац
CentarMilosevca.jpg
Центар Милошевца
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округПодунавски
ОпштинаВелика Плана
Становништво
 — 2011.Пад 2967
Географске карактеристике
Координате44° 26′ 02″ СГШ; 21° 06′ 22″ ИГД / 44.433833° СГШ; 21.106° ИГД / 44.433833; 21.106
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина80 м
Милошевац на мапи Србије
Милошевац
Милошевац
Милошевац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број11318
Позивни број026
Регистарска ознакаVP

Према попису из 2011. било је 2967 становника.

ИсторијаУреди

ГеографијаУреди

ПоложајУреди

Милошевац се налази у Доњем Поморављу, које се још назива и Смедеревско Поморавље. Доње Поморавље се простире од ушћа Јасенице у Велику Мораву на југу до ушћа Мораве у Дунав на северу. Јужно од Милошевца на 15-так километара налази се Велика Плана, југозападно на такође 15 km Смедеревска Паланка и северно на 30-35 km налазе се Смедерево и Пожаревац. Источно од Милошевца тече река Велика Морава правцем југ-север.

Од Велике Плане до Смедерева са размаком око 2-3 km изграђена су следећа села: Велико Орашје, Крњево, Трновче, Милошевац, Лозовик, Сараорци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново и Радинац. Сва ова села имају до пет хиљада становника и леже на Цариградском друму (Београд - Ниш - Цариград). То је тип груписаних, ушораних друмских села. Западно од Милошевца правцем север-југ простире се брдска греда као огранак (подножје) Шумадијских планина, а источно, преко Мораве, се простире брдска греда правцем север-југ од Свилајнца до Пожаревца као подножје (огранак) Хомољских планина.

Дужина Доњег Поморавља од Велике Плане до Смедерева износи око 50, а ширина од Велике Мораве до шумадијске брдске греде у просеку око 10 km. Ширина се повећава у првцу севера, ка Смедереву. Милошевац лежи на половини те ширине Поморавља (3-4 km до Велике Мораве, 3-4 km до брда). На западу од Милошевца налази се Цариградски друм (Велика Плана - Смедерево), железничка пруга (Велика Плана - Мала Крсна) и ауто-пут (Ниш - Београд). Милошевац је од Београда удаљен око 80, од Ниша 180, и од Крагујевца 70 km.

Атар села Милошевац се на северу граничи са Лозовиком, на западу са Голобоком и Крњевом, са јужне стране су Трновче и Велико Орашје, док се преко Мораве налази Општина Жабари.

КлимаУреди

Клима Милошевца припада прелазу из континенталне у умерено континенталну, што значи да се познају и сва четири годишња доба. Током зиме, а неретко и у јесен, честа појава је изразито јак југоисточни ветар кошава, који дува у пределу Подунавља и Поморавља из правца Карпата. Дужина трајања кошаве је углавном три до седам дана. Зимске температуре се најчешће крећу између -5° C и +2°C. Са друге стране лета су веома топла и жива у термометру неретко иде и преко четрдесет степени целзијуса.

ДемографијаУреди

Према попису из 2002. године у насељу Милошевац живи 2592 пунолетна становника. Овом броју становника треба додати и 270 деце смештене код породица у организацији Центра за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна, која су становници Милошевца од своје прве до двадесете године, односно до завршетка заната или школе када одлазе у своје општине на запослење, или остају у Милошевцу. Просечна старост становништва износи 39,5 година (38,0 код мушкараца и 41,1 код жена). У насељу има 1004 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,41. У последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Постоји 128 презимена у Милошевцу. Велика већина житеља Милошевца су Срби, православне хришћанске вероисповести.

Доста Милошевчана који су током свог радног века становници Смедеревске Паланке, Велике Плане, Смедерева, Пожаревца, Крагујевца, Београда и шире после пензионисања се трајно враћају и поново постају становници Милошевца.

Занимања Милошевчана показују шароликост од пољопривредника до академика и генерала, укључујући и све врсте заната.

У Милошевцу постоје фудбалски и шах-клуб, као и биоскоп[тражи се извор], библиотека (школска, месна и библиотека Центра).

Овде се налази Кућа брвнара Драгослава Пашића.

valign="top" width="50%" style="border:1px solid gray; "
График промене броја становника током 20. века
style="padding: 0;"
valign="down" width="50%"
Демографија[1]
Година Становника
1948. 4.201
1953. 4.534
1961. 4.460
1971. 4.387
1981. 4.361
1991. 4.131 3.861
2002. 3.426 3.867
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
3.337 97,40%
Југословени
  
7 0,20%
Румуни
  
5 0,14%
Македонци
  
4 0,11%
Словенци
  
3 0,08%
Роми
  
3 0,08%
Хрвати
  
2 0,05%
Мађари
  
2 0,05%
Црногорци
  
1 0,02%
Муслимани
  
1 0,02%
непознато
  
42 1,22%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

ЦркваУреди

У центру села налази се црква Рођења Пресвете Богородице из 1870. године. [Црквена општина]] по благослову епископа браничевскога др Игнатија издаје парохијски лист Православни пастир три пута месечно. При Црквеном одбору оформљен је и хор који је имао запажене наступе. Секција је приредила доста драмских представа и неколико духовних академија. Обележили су јубилеје 800 година манастира Хиландар и 2000 година хришћанства.

ШколаУреди

Основна школа Академик Радомир Д. Лукић добила је ово име у 2000. години, а до тада се звала ОШ Бранко Радичевић. У школској 2000/2001. години школа има 590 ученика и 39 наставника.

У оквиру школе ради ђачка кухиња са свим потребним сваременим инвентаром.

ЗабавиштеУреди

У забавишту раде две васпитачице и један васпитач са седамдесеторо деце. Обданиште је у саставу забавишта у Великој Плани.

Центар за породични смештај децеУреди

Центар за породични смештај деце Рада Ђулић Младеновић-Црна тренутно има 270 штићеника, размештених у 125 хранитељске породице. Актуелни директор центра је Војислав Павловић, који је и сам некада био штићеник дома.[4] Хранитељство је у овом селу почело 1931. године.[5]

Старија зграда је подигнута 1963. године, а новија 1980. године.

СпортУреди

ФудбалУреди

Фудбалски клуб „Слога“ формиран је 1932. године, а 1936. године трговац Светислав Ђурић са оцем Владом у Табачини формира још једну фудбалску екипу коју звог превелике борбености у почетку прозваше „Стршљенови“, а касније ФК „Србија“. На кратко време постојао је и трећи клуб у Милошевцу, који је формирао кафеџија Драгослав Богдановоћ-Госа и Петар Атанасковић-Шваба у Богданској мали и назвали га „Славија“. „Славија“ се расформирала 1943. године тако што су сви играчи из Богданске мале и из Табачине прешли у „Слогу“.

Данас се ФК „Слога“ такмичи у Подунавској окружној лиги.

ШахУреди

1975. године група шаховских заљубљеника на челу са шаховским педагогом Драганом Станковићем успева да оформи клуб, обезбеди клупске просторије, у почетку у Дому културе, касније у Месниј заједници и укључи га у званично такмичење-лигу Подунавско-браничевског округа, где се већ годинама са више или мање успеха такмичи. Данас шах клуб „Слога“ има педесетак чланова и двадесетак регистрованих играча који чине окосницу екипе.

Највећи успеси клуба до сада су прво место на општинском купу Велике Плане 1984. године, те друго место на регионалном купу у Кучеву исте године.

Стони тенисУреди

Стонотениски клуб је основан 1982. године и такмичио се у Српској лиги десетак година са променљивим успехом.

Знамените личностиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. ^ Исповест: Кад порастеш потражи ме („Вечерње новости“, 22. јун 2013)
  5. ^ Подигли 5000 напуштене деце („Вечерње новости”, 5. јул 2016)

ЛитератураУреди

  • Војислав Обрадовић. Милошевац: 1476-2000: монографија, ОШ „Радомир Лукић“. 2001.

Спољашње везеУреди