Махмут Бушатлија Буш

Махмут Бушатлија Буш (Бугојно, 17. фебруар 1915Тузла, 17. октобар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

махмут бушатлија
Махмут Бушатлија Буш
Лични подаци
Датум рођења(1915-02-17)17. фебруар 1915.
Место рођењаБугојно, Аустроугарска
Датум смрти17. октобар 1941.(1941-10-17) (26 год.)
Место смртиТузла, Независна Држава Хрватска
Професијастудент права
Деловање
Члан КПЈ од1937.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Херој
Народни херој од26. јула 1945.

Биографија

уреди

Рођен је 17. фебруара 1915. године у Бугојну.[1]

Пре Другог светског рата је студирао на Правном факултету у Београду. Био је један од организатора и руководилаца револуционарног студентског покрета на Београдском универзитету. Био је члан Управе Удружења босанскохерцеговачких студената „Петар Кочић“.[1]

Члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1937. године, а од 1939. је био члан руководства Универзитетског комитета КПЈ.[2]

Учесник Народноослободилачке борбе је од 1941. године. После Мајског саветовања ЦК КПЈ, 1941. године, руководио је Војном комисијом која је била формирана при Покрајинском комитету КПЈ за Босну и Херцеговину. У том својству био је један организатора припрема за оружани устанак у Босни и Херцеговини - обилазио је партијске организације у Босанској крајини, централној и источној Босни.[2]

Крајем лета 1941. године политички је деловао у источној Босни. Приликом извођења једне групе илегалаца, из Тузле у Мајевички партизански одред, 16. октобра 1941. године, Махмут је упао у усташку заседу, код Горње Тузле. У окршају с усташама био је тешко рањен и заробљен. Преминуо је сутрадан 17. октобра у тузланској болници.[2]

После ослобођења, његови посмртни остаци су сахрањени у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на планини Требевићу, код Сарајева.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 26. јула 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашен је за народног хероја.[2][3]

Референце

уреди

Литература

уреди