Медари (Драгалић)

насеље у Хрватској

Медари су насељено мјесто у Западној Славонији. Припадају општини Драгалић, у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Медари
Уништена српска православна црква у Медарима
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБродско-посавска
ОпштинаДрагалић
ОбластЗападна Славонија
Становништво
 — 2011.Пад 177
Географске карактеристике
Координате45° 15′ 58″ С; 17° 17′ 23″ И / 45.26609223025527° С; 17.28979304335791° И / 45.26609223025527; 17.28979304335791
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина132 m
Медари на карти Хрватске
Медари
Медари
Медари на карти Хрватске
Медари на карти Бродско-посавске жупаније
Медари
Медари
Медари на карти Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број35429 Горњи Богићевци
Позивни број+385 35
Регистарска ознакаNG

Географија уреди

Медари се налазе око 2 км сјеверно од Драгалића.

Историја уреди

Један Србин из места је био (1839) претплатник Павловићевог "Српског народног листа".[1]

Медари се 1885. године налазе у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. Ту је регистровано 606 православних Срба.[2]

Насеље је у вријеме СФРЈ било у саставу општине Нова Градишка. Медари су се од распада Југославије до маја 1995. године налазили у Републици Српској Крајини. Припадници хрватских оружаних снага су 1. и 2. маја 1995. извршили напад на заштићену зону УН познату као сектор „Запад“ и том приликом убили 26 становника српске националности.[3]

Други светски рат уреди

Усташе су 24. јуна 1941. године ноћу дошле у село Медаре, окучански срез и залупали на врата стана свештеника Нестора Родића, захтевајући да им отвори врата. Свештеник им је одговорио да дођу ујутру. Међутим, стражар Фигурић који је предводио усташе, није се тиме задовољио, наредио је повишеним гласом да се отвори, ударио је пушком у прозорско окно које је прсло у комаде. Његови пратиоци су онда почели да прескачу ограду и разваљују врата на веранди. Родић се брзо обукао и кроз подрум изашао у двориште. Усташе су га приметиле и позвале да стане, али он је почео да бежи. Припуцали су за њим али је свештеник успео да побегне у једну њиву и тамо се склони.

Рат у Хрватској (1991–1995) уреди

У акцији „Бљесак“, у нападу на Западну Славонију највише су страдала два села са претежно српским становништвом, Медари са 22 жртве, укључујући 11 жена и троје деце, те Пакленица са 20 жртава.[4] Најтеже је страдала породица браће Вуковић из Медара, Ранко (40) и његова супруга Анђелија (44) са децом Гораном (11) и Горданом (8), те Милутин (45) и његова супруга Цвијета (43) и њихова кћерка Драгана (7).

Култура уреди

Храм Преображења Господњег у Медарима – Славонска епархија

Градња садашње парохијске цркве Преображења Господњег започета је 1777. године храм је обновљен 1834. године. Била је то једнобродна барокна грађевина с високим торњем која је спадала у најлепше сеоске парохијске цркве Пакрачке епархије.

1941-1945: За време Другог светског рата усташе су спалиле унутрашњост храма заједно са црквеним мобилијаром и осталим богослужбеним предметима. Сачуван је само мали број икона са иконостаса. Након рата храм је обновљен за богослужења.

1991: Црква је погођена са неколико граната. Оштећен је северни зид наоса, а торањ је срушен. Унутрашњост храма је демолирана ножевима и секирама.

Становништво уреди

Према попису становништва из 2011. године, насеље Медари је имало 177 становника.[5]

Националност[6] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 82 367 384 492 481
Југословени 32 78 9 4
Хрвати 119 24 14 28 55
остали и непознато 10 29 3 6 10
Укупно 211 452 479 535 550
Демографија[6]
Година Становника
1948. 483
1953. 496
1961. 550
1971. 535
1981. 479
1991. 452
2001. 211
2011. 177

Попис 1991. уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Медари је имало 452 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
367 81,19%
Југословени
  
32 7,07%
Хрвати
  
24 5,30%
Чеси
  
2 0,44%
Словаци
  
1 0,22%
неопредељени
  
7 1,54%
непознато
  
19 4,20%
укупно: 452

Референце уреди

  1. ^ "Сербски народни лист", Будим 1839. године
  2. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  3. ^ „Идентификовани посмртни остаци 21 српске жртве”. Радио-телевизија Републике Српске. 19. 4. 2012. Приступљено 20. 4. 2012. 
  4. ^ Годишњица акције "Бљесак", и 26 година касније још 127 особа води се као нестало
  5. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 27. 4. 2013. 
  6. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди