Википедија

Метеоцунами

Метеоцунами (метеоролошки цунами)[1] је хидролошка појава метеоролошког порекла која се јавља услед разлике у ваздушном притиску. Настаје најчешће у Средоземном мору крај обала Италије, Шпаније и Хрватске, као и у приобаљу Јапана и САД. У односу на цунами који настаје услед тектонских покрета, метеоцунами је малих димензија.

Метеоцунами у Сиутадели

Назив уреди

Назив ове метеоролошке и хидролошке појаве представља спој две речи — метео (грч. metéōros) у значењу временски, онај који има везе са временским приликама и цунами (јап. tsunami) у значењу лучки талас. У Шпанији је ова појава позната под именом „рисага“ (шп. rissaga), у Италији се назива „маробијо“ (итал. marrobbio), а у Јапану „абики“ (јап. abiki). Малтежани метеоцунами називају „милхуба“ (малајс. milghuba)[2]. На Јадранском приморју у Хрватској појава је позната по народном називу — „шћига“[3].

Постанак уреди

 
Постанак метеоцунамија

Метеоцунами се често поистовећује са појавом која се назива сеш, а суштински она је један део метеоцунамија. За разумевање постанка ове појаве потребно је анализирати две компонете — сеш и тежински талас у атмосфери.

Сеш представаља колебање језерске, заливске и морске воде најчешће услед нагле промене у атмосферском притиску. Код појаве сеша ниво воде се наизменично диже и спушта на различитим странама басена[4][5]. Тежински талас је брза и нагла осцилација атмосферског притиска на малом подручју, углавном узрокована кретањем фронтова или наглим узлазним струјањима ваздуха, обичну за време олуја и временских непогода[6].

Да би дошло до развоја метеоцунамија осим две поменуте компоненте, неопходно је да се промене одвијају у правцу обале и да ширина залива, дубина басена и топографија дна буду погодни за његов настанак[7].

Када дође до пораста притиска од на пример 5 милибара, то се манифестује падом нивоа мора за 5 cm. Ако је брзина колебања притиска једнака брзини кретања морских таласа, јавља се Праудманова резонанција[8]. Праудманову прати Гринспенова резонанција која се односи на кретање поремећаја притиска и таласе који се крећу уз обалу[9]. Континентални праг (шелф) својом топографијом утиче на увећање таласа будући да се они суочавају са смањењем дубине и самим тим се одбијају од дно басена[10].

Забележени догађаји уреди

Највећи икада забележен метеоцунами догодио се у Велој Луци на острву Корчула у Хрватској, 21. јуна 1978. године и његова висина је износила 5,9 m[11].

Примери метеоцунамија
Место Држава Висина (у m) Жртве
Вела Лука (21. јун 1978)[3][12]   Хрватска 5.9 0
Нагасаки залив (31. март 1979)[10]   Јапан 5 3
Поханг лука   Јужна Кореја 0.8
Кент и Сасекс (20. јул 1929)[13]   Велика Британија 3.5-6 2
Лонгкоу лука (1. септембар 1980)[3]   Кина 3
Сјудадела лука (15. јун 2006)[10]   Шпанија 4
Тршћански залив   Италија 1.5
Вест Сицилија   Италија 1.5
Малта   Малта 1
Чикаго (26. јун 1954)[10]   САД 3 7
Дејтона Бич (3-4. јул. 1992)[10][14]   САД 3.5 0

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Tsunami Glossary 2008 Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine, UNESCO
  2. ^ Tappin, Dave. „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. Приступљено 13. 7. 2017. 
  3. ^ а б в Monserrat, S.; Vilibić, I.; Rabinovich, A. B. „Meteotsunamis: atmospherically induced destructive ocean waves in the tsunami frequency band” (PDF). HAL. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2017. г. Приступљено 13. 7. 2017. 
  4. ^ Mastilo, Natalija. „Rečnik savremene srpske geografske terminologije”. TadicEducation. Архивирано из оригинала 30. 12. 2017. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  5. ^ „seš”. Enciklopedija HR. Приступљено 14. 7. 2017. 
  6. ^ Marković, Đurđica. „Meteotsunami”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 12. 11. 2015. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  7. ^ Marković, Đurđica. „Nastajanje meteotsunamija”. Meteo-Info. Архивирано из оригинала 08. 04. 2012. г. Приступљено 14. 7. 2017. 
  8. ^ Melinand, Benjamin (13. 10. 2015). „A mathematical study of meteo and landslide tsunamis: the Proudman resonance”. IOP Publishing Ltd & London Mathematical Society. Приступљено 14. 7. 2017. 
  9. ^ Pattiaratchi, Charitha B.; Wijeratne, E. M. S. „Are meteotsunamis an underrated hazard?”. US National Library of Medicine National Institutes of Health. Приступљено 14. 7. 2017. 
  10. ^ а б в г д Bailey, Kathleen; DiVeglio, Christopher; Welty, Ashley. „National Oceanic and Atmospheric Administration” (PDF). NOAA.Gov. Приступљено 14. 7. 2017. 
  11. ^ Vučetić, Tamara; Barčot, Tonko. „Zapisi o plimnom valu” (PDF). Vela Luka. Приступљено 13. 7. 2017. [мртва веза]
  12. ^ National Tsunami Hazard Mitigation Program. „Meteotsunami Fact Sheet”. Weather.Gov. National Weather Service. Приступљено 29. 4. 2016. 
  13. ^ „Tsunami or meteotsunami?”. British Geological Survey. British Geological Survey. Приступљено 17. 5. 2016. 
  14. ^ Oskin, Becky (12. 12. 2012). „Freak 'Meteotsunamis' Can Strike On A Sunny Day”. Huffington Post. Приступљено 6. 8. 2013. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Метеоцунами&oldid=26936144”