Мики Савићевић

Милорад Мики Савићевић (Београд, 1935Београд, 28. јул 2017), био је друштвено-политички радник СФР Југославије и СР Србије, правник и генерални директор спољно-трговинског предузећа „Генералекспорт”, познатијег као „Генекс”.

Милорад Савићевић
НадимакМики
Датум рођења(1935{{month}}{{{day}}})1935.
Место рођењаБеоград
  Краљевина Југославија
Датум смрти28. јул 2017.(2017-07-28) (81/82 год.)
Место смртиБеоград
  Србија
ШколаПравни факултет Универзитета у Београду
Деловањегенерални директор „Генекса”

БиографијаУреди

Рођен је новембра 1935. године у Београду, у породици Косте Савићевића, предратног банкара, црногорског порекла. У родном граду је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду. Иако правник, каријеру је провео у привреди. Наиме, још као апсолвент права 1956. године почиње своју каријеру у „Генексу”, на позицији помоћног референта.[1]

Након шест година у „Генексу”, 1962. године прелази на рад у Савезно извршно веће (СИВ), најпре код Милоша Минића, који је у међувремену постао потпредседник СИВ-а, потом у Савезни секретаријат за финансије, код Кире Глигорова, где је радио у сектору који се бавио девизним законима, а напослетку код Боривоја Јелића у новоформирани Секретаријат за привреду. Коначан повратак у „Генекс” уследио је 1970. године.[1][2]

Савићевићев други боравак у „Генексу” (1970—1991) обележио је најпре обрачун са српским политичким руководством. Након пада Марка Никезића и Латинке Перовић, дошло је до смене и повлачења низа руководилаца успешних колектива у Србији. Тадашњи и дугогодишњи генерални директор „Генекса”, Влада Вишњић, под политичким притиском такође је био приморан да поднесе неопозиву оставку. Савићевић тада долази на његову позицију, на којој остаје све до почетка деведесетих година, када такође из политичких разлога подноси оставку. Наследио га је Андрија Дозет.[1][3][4] Под Савићевићевим вођством, „Генекс” је пред распад СФРЈ, 1989. године, био међу првих 16 од 600 најуспешнијих фирми земаља у развоју, са годишњим обртом који је износио 13% југословенског, а 27% спољно-трговинског промета Србије и 60 предузећа широм света. Широку лепезу фирми у земљи у власништву „Генекса” чинили су „Авиогенекс”, „Југотурс”, „Интерконтинентал”, „Мекдоналдс”, „Дели франс”, итд.[5] Крајем осамдесетих, Савићевић се налазио и на месту председника Смучарског савеза Југославије (ССЈ).[6]

Током деведесетих година, након лечења у Земунској болници и по напуштању директорске функције у „Генексу”, Савићевић се бавио приватним бизнисом у Италији, Швајцарској и Русији, а био је и политички ангажован, најпре у реформским снагама, потом и у Демократском покрету Србије (ДЕПОС). Касније је био високи функционер Демохришћанске странке Србије (ДХСС) и након Петог октобра 2000. се по други пут враћа у „Генекс”[1] и обавља функцију генералног директора све до 2006. године, када одлази у пензију.[7]

У периоду од 1981. до 1982. године обављао је функцију председника Кошаркашког клуба „Партизан”.

Савићевић је био ожењен и имао је три сина. Умро је 28. јула 2017. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.[8]

Видети јошУреди

РеференцеУреди

ЛитератураУреди

  • Како смо смењени: Говоре бивши директори великих колектива у Србији. "Привредни преглед", Београд, 1989. година