Милош Војновић Лаутнер
Милош Војновић Лаутнер (нем. Henrik Lautner, Марибор, 1916 - Сеча Река, 23. септембар 1943) био је капетан и командант Четвртог батаљона Српског добровољачког корпуса.
| Милош Војновић Лаутнер | |
|---|---|
 Капетан Милош Војновић Лаутнер у униформи Српског добровољачког корпусa | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Хенрик Лаутнер |
| Датум рођења | 1916. |
| Место рођења | Марибор, Аустроугарска |
| Датум смрти | 23. септембар 1943. (26/27 год.) |
| Место смрти | Сеча Река, Недићева Србија |
| Војна каријера | |
| Служба | 1941-1943 |
| Војска | Српски добровољачки корпус |
| Чин | капетан |
| Учешће у ратовима | Други светски рат у Југославији |
Биографија уреди
Рођен је 1916. године у Марибору, у немачко-словеначкој породици као Хенрик Лаутнер. Напустио је стоматолошко образовање и похађао једриличарску и пилотску школу у Нишу, након чега је постао инструктор скијања и наставник летења на Златибору од 1938. године.
Оженио се 1941. године са Надом Миркић из Ужица, а пре тога се крстио у манастиру Жича, примио православну веру и узео српско име Милош Војновић, по српском средњовековном војводи. Наводно га је крстио лично епископ Николај Велимировић.[1] Одмах је приступио Српском добровољачком корпусу, где је добио чин капетана. Приликом формирања Десетог одреда Српског добровољачког корпуса у Крагујевцу 29. октобра 1941. године, Лаутнер је постављен за његовог команданта.[2]
У јануару 1943. године, Српски добровољачки корпус је реорганизован у пет батаљона, а за команданта Четвртог добровољачког батаљона је постављен Лаутнер. Водио је бројне акције против Југословенске војске у Отаџбини и партизанског покрета. Једна од његових акција била је заробљавање начелник Команде Источне Босне и Херцеговине мајора Јездимира Дангића у месту Рогачица код Бајине Баште, током ноћи између 11. и 12. априла 1942. године. У овој акцији, Лаутнер је предводио СДК и агенте Абвера.
Након немачке операције Моргенлуфт у јулу 1943. године против Југословенске војске у Отаџбини и генерала Драгољуба Михаиловића, око 500 мештана Пожеге и Косјерића је одведено у Бањички логор. Будући да је у операцији учествовао и Лаутнер са својим батаљоном, одлучено је да буде убијен. Убијен је септембра 1943. године код села Сеча Река, у заседи коју је организовао поручник Филип Ајдачић.
За одмазду, немачке снаге су 23. септембра 1943. године напале снаге ЈВуО, а затим спалиле Сечу Реку.[3]
Наслеђе уреди
Академик Љубомир Симовић помиње Лаутнера у својој књизи "Ужице са вранама".
Види још уреди
Референце уреди
- ^ „KRVAVE RUKE UŽIČKOG ZETA Otkrivena istina o životu Henrika Lautnera”. Blic. 29. 05. 2016.
- ^ Стамболија, Небојша (2019). Српска државна стража 1942-1944. Докторска дисертација. Београд: Филозофски факултет Универзитета у Београду. стр. 45.
- ^ Ђерић, Дејан (10. децембар 2017). „‘’Штуке’’ и тенкови против четника”. Видовдан.