Мило Бошковић (песник)

Мило Бошковић (Колашин, 3. јун 1937Подгорица, 14. септембар 1974) био је црногорски песник[1].[2] У родном Колашину похађао је основну школу, гимназију је завршио у Беранама. У Београду завршио је југословенску књижевност 1961. године, дипломирао је Филозофски факултет 1962.[3] Био је новинар листа Борба, а затим професор гимназије у Иванграду.[3]

Мило Бошковић
МИЛО БОШКОВИЋ ФОТОС.jpg
Мило Бошковић
Датум рођења(1937-00-00)1937.
Место рођењаКолашин,  Краљевина Југославија
Датум смрти1974.
Место смртиТитоград,  СФР Југославија
ШколаФилозофски факултет у Београду
Најважнија дела
Икар са Итаке
Поново буђење пепела
Тривалски друмови
Живе сенке
Прича из тамног Вилајета
Преко пепела
Толико
Приче из старих крајева
Свет по мени
Шарена копрена
Одредишта
Псалми
Предели
Грозница
Балканска ноћ
НаградеНаграда Савеза студената Југославије
Општинска награда Иванграда „21 јули”
Награда „Политике” Београд
Награда „Телеграма” Загреб
Награда „Исак Самоковлија” и др.

Бавио се разним пословима - био је политички радник, народни посланик, председник Просветно-културног већа. Његов књижевни рад је уско везан за завичај: „Колашин”, „Тара”, „Морача”, „Биоградско језеро”, „Манастир Морача”, „Платије”, „Затарје”, „Требаљево”, „Брсково”, „Добриловина” и др.[4]

Био је члан Удружења књижевника Југославије и Црне Горе, као један од најмлађих писаца. У заоставштини је оставио више од 700. прекуцаних страница, 50 књижевних дела, међу којима су по 6 збирки приповедака и романа, проза и поезија за децу, 11 драмских текстова, есеји и 22 књиге песама,[3] 11 објављених књига под псеудонимом, углавном мотивски везаних за Црну Гору.[2]

РадУреди

Први објављени рад му је песма Тара (Сусрети, 1954). Објављивао је прозу, поезију и књижевну критику у најзначајнијим часописима за културу и књижевност у Савезној Републици Југославије:[4]

  • Гoдишњак Иванградске гимназије (1954)
  • Сусрети (1954, 1956, 1960—1962)
  • Новине младих (1956)
  • Инвалидски лист (1957, 1960)
  • Видик (1957)
  • Студент (1957)
  • Стварање (1958, 1960—1964, 1966, 1968—1975, 1984)
  • Глас омладине (1962)
  • Гледишта (Ниш, 1962)
  • Тражења (1962)
  • Проблеми (1963)
  • Билтен Завода за унапређење школства (1963)
  • Стремљења (1963, 1965—1971, 1975)
  • Огледи Завода за унапређивање школства (1964)
  • Живот (1965—1966, 1971)
  • Слобода (Иванград, 1965—1975)
  • Браничево (1967)
  • Летопис Матице српске (1967—1968)
  • Победа (1965—1969, 1971—1972, 1977, 1981)
  • Orizont (Темишвар, 1968)
  • Просветни рад (1968, 1971, 1973—1974)
  • Дело (1969), Мостови (1969—1971, 1974, 1976)
  • Овде (1960–1972, 1974–1975)
  • Руковет (1969)
  • Нови свет (1970)
  • Споне (1970—1971, 1974)
  • Рашка (1971—1972, 1978)
  • Титов пионир (Титоград, 1971)
  • Токови (Иванград, 1971—1972)
  • Кораци (1972)
  • Одзиви (1972—1973)
  • Повеља (1972)
  • Багдала (1965—1973)
  • Развитак (1973, 1975)
  • Књижевна реч (1974)
  • Одјек (1974, 1977)
  • Политика (1974)
  • Поља (1974)
  • Путеви (1974—1975)
  • Борба (1975)
  • Књижевне новине (1975)
  • Синтеза (1975).

Аутор је читанке за шести разред основне школе Црвена ружа, Титоград 1975. Заступљен је у алманаху студената београдског универзитета „Дан у коме данујемо” 1961, Зборнику литерарног стваралаштва Југославије 1972, Поезија Тромеђе 1977, На светим водама Лима 1994, Антологији црногорске кратке приче 1944—1984. Роман Икар са Итаке уврштен је у едицију Роман у Црној Гори, Цетиње, 1994.[3] Преводио је са руског језика песме Јевгенија Јевтушенка.

Објавио је двадесетак збирки поезије, неколико радио-драма, радио-игара за децу и драмских текстова „Мртви не умиру”, „Нађени мир”, „Балада о ратницима”, „Чергашко славље”, „Војвода Момчило”. Његова поезија и проза је превођена на енглески, француски, руски, немачки, румунски, мађарски, македонски, словеначки и албански језик.

О Бошковићевом стваралаштву писали су Ђорђе Вуковић, Драшко Ређеп, Жарко Ђуровић, Радомир Ивановић, Радојица Таутовић, Сретен Перовић, Зорица Турјачанин, Богић Ракочевић, Радослав Ротковић, Исак Калапачина и други.[4]

ДелаУреди

  • „Икар са Итаке”
  • „Поново буђење пепела”[3]
  • „Тривалски друмови”[3]
  • „Живе сенке”
  • „Прича из тамног Вилајета”
  • „Преко пепела”[3]
  • „Толико”
  • „Приче из старих крајева”
  • „Свијет по мени”[2]
  • „Шарена копрена”[2]
  • „Одредишта”[2]
  • „Псалми”
  • „Предели”[2]
  • „Грозница”
  • „Балканска ноћ”
  • „Горко лето”
  • „Данашња наша књижевност и данашња наша стварност”, Огледи, 1963, 2[3]
  • „Филозофија самоће и филозофија савести”, Огледи, 1964, 1[3]
  • „Опредељење потврђено животом”, Мостови, 1969, 1[3]
  • „Лим у прозном казивању црногорских писаца”, Одзиви, 1972, 1[3]
  • „Песничка сведочења Блажа Шћепановића”, Одзиви, 1972, 2[3]
  • „Од бола до оптимизма”, Токови, 1972. 1-2[3]

НаградеУреди

Списак награда које су додељене Бошковићу:

  • Награда РТВ Сарајева — за радио-драму Време тече даље
  • Награда Централног комитета Црне Горе
  • Награда Одбора за прославу дана младости
  • Прва награда Савеза студената Југославије
  • Прва награда четвртог сусрета Србије и Црне Горе
  • Награда „Телеграма” Загреб[3]
  • Награда издавачког подузећа „Отокар Кершовани” — за необјављени роман „Обнова круга”
  • Награда издавачког подузећа „Отокар Кершовани” — за роман „Легенда” 1970.
  • Награда „Мостови”[3]
  • Награда „Политике” Београд — за кратку причу[3]
  • Награда „Блажо Шћепановић”[3]
  • Награда Међурепубличке заједнице за културно-просветну делатност у Пљевљима
  • Награда „Исак Самоковлија”
  • Општинска награда Иванграда „21 јули” за целокупно стваралаштво[3]
  • Завичајни град Колашин подигао му је спомен-бисту 1983.
  • Завичајни град Колашин организује „Дане Мила Бошковића”[3]

РеференцеУреди

  1. ^ Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. 1984. стр. 75. 
  2. ^ а б в г д ђ „МИЛО БОШКОВИЋ”. ОПАЛО ЛИШЋЕ (на језику: српски). 2011-07-23. Приступљено 2021-04-09. 
  3. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п „“Dani Mila Boškovića”: Kolašin vraća dug zaboravljenom piscu”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2021-04-09. 
  4. ^ а б в „Poetika Montenegrina”, Radio-televizija Crne Gore.

Спољашње везеУреди