Милутин Ранковић
Милутин Ранковић (Ваљево, 1964) српски је наивни вајар.
| Милутин Ранковић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 6. август 1964. |
| Место рођења | Ваљево, СФРЈ |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
Биографија
уредиДетињство је провео у Лајковцу, где је завршио основну школу, средње усмерено образовање стекао у Љигу, машинство студирао у Земуну, економски менаџмент на БК универзитету и дипломирао је на Факултету за пословне студије.[1]
Вајарством се бави од детињства, а прву изложбу је имао 1982. године, као учесник савезне ликовне колоније у Дудовици. Од тада је реализовао више од 200 изложби у земљи и иностранству. Радови му се налазе у галеријама, музејима и приватним колекцијама широм света, као и у власништву патријарха српског Павла.[2]
Рукопроизведен је 1997. године у свештеног иконописца дрворезбара СПЦ, на Михољској превлаци код Тивта.[2]
Савез Срба Француске је Ранковићу 2020. године доделио медаљу за значајан допринос у унапређењу српске дијаспоре у Француској.[3]
Живи и ствара у Лајковцу и доприноси промоцији места. Био је директор Центра за културу Ђуро Салај у Београду са Академијом 28 и сценом Маслеша. 11 година је провео као директор Туристичке организације Општине Лајковац.[тражи се извор]
Тренутно је директор Културног центра Хаџи Рувим у Лајковцу.[4]
Писани радови
уреди- Васкрс у Хиландару, путопис
- Долином средње Колубаре, публикација
- Колубарске легенде - Ћелије, публикација са Р. Јовановићем
- Како цртати и резбарити, приручник са С. Божовићем
- Хајдуци из Непричаве, приповетка
- Зов чекетала-о воденицама
- Обичаји из прошлости Лајковца
- Легенде из Непричаве
- Сећање на Колубарску битку - у припреми
Поред писања путописа и публикација уврштен је у две збирке песама, написао више приказа, рецензија и предговора ликовне изложбе.
Награде и признања
уреди- Златна значка Културно-просветне заједнице Србије
- Грамата Рубљов
- Признања Савеза уметника Руске федерације
- Смели цвет - републичко признање за омладинско стваралаштво
- Септембарска награда општине Лајковац два пута
- Светосавска диплома - пројекат Траг у времену одбор за прославу 800 година Хиландара - Вршац
- Изложба светлости православља - прва награда за резбарену икону, музеј СПЦ Београд и Дом културе Ваљево
- Повеља Петар Радојловић и златни дукат за најбоље уметничко остварење у области вајарства - Библиотека Политика Крупањ, НВО Мачков камен, СО Крупањ и Министарство културе и медија РС
- Повеља Петар Радојловић и златни дукат за најбоље уметничко остварење у области скулптуре и укупан допринос манифестацији - НВО Мачков камен, Министарство културе и информисања и УСАИД америчке развојне организације
- Награда за дугогодишњи допринос на пољу стваралаштва у домену портрета НУБС Београд
- Повеља Зограф Лонгин, Прва награда за резбарену икону, НУБС Београд и Савремено академско друштво Византија
- Признање византијски одбљесак за изузетне духовне и естетске вредности ликовног дела НУБС и САД Византија
- Вајар године 2010 - Агенција Арте
- Бели анђео, златник, признање Српске академије иновационих наука
- Диплома Савеза Срба Француске и омнибус асоцијације Српски културни колаж, Париз 2014.
- Диплома Савеза Срба Француске и омнибус асоцијације Дани српске културе, Париз 2015.
- Признање за чување и развој традиције многонационалног народног стваралаштва, професионално мајсторство и реализацију изложбе Милутин и млади руски уметници, Управа Москве и Московски дом националности 2016.
- Повеља задужбинарског друштва Мишар, 2016.
Галерија
уреди-
Споменик попу Луки Лазаревићу -
Споменик Милошу Стојићевићу -
Споменик „Црном Ђорђу” -
Споменик Вуку Караџићу -
-
-
-
-
Извори
уреди- ^ „Artist Milutin Ranković”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2016. г.
- ^ а б „Плакали и уметник и храст”. Politika online. 28. 10. 2008. Приступљено 21. 11. 2016.
- ^ Билић, Снежана (5. 8. 2020). „Савез Срба из Француске доделио признање вајару из Лајковца — медаља из Француске Милутину”. Лајковац на длану. Архивирано из оригинала 29. 11. 2022. г.
- ^ „Лична карта”. КЦ Хаџи Рувим. Архивирано из оригинала 27. 4. 2023. г.
