Михаило Максимовић
Михаило Максимовић (око 1745 — после 1792) био је српски сатиричар, професор, преводилац и књижевник.
Михаило Максимовић | |
|---|---|
| Датум рођења | око 1745. |
| Место рођења | Земун |
| Датум смрти | после 1792. |
| Место смрти | Будим |
| Занимање | сатиричар, професор, преводилац и књижевник |
| Значајни радови | Мали буквар за велику децу |
Биографија и каријера уреди
Максимовић је једна од најмање познатих књижевних личности у Србији чија је биографија непотпуна. Не постоји сигуран датум његовог рођења или смрти, а хронолошки догађаји који су се десили током његовог живота нису познати. Савременици су му били Доситеј Обрадовић, Јован Рајић, Павле Соларић, Стефан Новаковић, Арсеније Сечујац и други.
Као учитељ једно време је живео и радио у Бечу, а био је запослен и у Дворској илирској канцеларији као њен секретар.[1]
Био је веома упознат са животом и радом Доситеја Обрадовића.[2]
Максимовић је своје сатире писао у низу текстова под насловом Мали буквар за велику децу на језику простог народа уместо на застарелом славеносрпском. Његови чланци, штампани у српским новинама, касније су састављени и објављени као књига у Бечу 1792. године под истим насловом.[3] Познато је да је био професор јер је много пута премештан на нова места. То се догодило јер се противио доминацији Римокатоличке цркве над секуларним питањима, посебно у образовању.
Био је приморан да остатак живота проведе на мањим функцијама удаљеним од Беча (као што је Петроварадин и друга места која су се сматрала удаљеним у Хабзбуршкој монархији), као и у Београду, Земуну, Темишвару и Будимпешти.[4] Као и многи други у деценији након Француске револуције, постао је прилично реакционаран са променама због којих је већина реформи аустријског цара Јосифа из 1780-их повучена пре него што је умро.
Написао је дело „Ко је папа?“ из 1784. године.[5][6]
Године 1792. изашао је Мали буквар за велику децу Михаила Максимовића као прва сатирична књига модерне српске књижевности.[7]
Референце уреди
- ^ Домаћа писма Доситија Обрадовића. Srpska književna zadruga. 1899.
- ^ Домаћа писма Доситија Обрадовића. Srpska književna zadruga. 1899.
- ^ Маринковић, Боривоје (2008). Заборављени братственици по перу (на језику: српски). Службени Гласник. ISBN 9788675497677.
- ^ Година у знаку сатире 19. 2. 2012 Политика
- ^ Maksimović, Goran (2003). Trijumf smijeha: komično u srpskoj umjetničkoj prozi od Dositeja Obradovića do Petra Kočića (на језику: руски). Prosveta. ISBN 9788674555866.
- ^ Revue de philologie (на језику: српски). Naučno delo. 2004.
- ^ Damnjanović, Nebojša; Merenik, Vladimir (2004). The first Serbian uprising and the restoration of the Serbian state (на језику: енглески). Historical Museum of Serbia, Gallery of the Serbian Academy of Science and Arts. ISBN 9788670253711.
