Отворите главни мени

Муњава је насељено место у Лици, Република Хрватска. Налази се у саставу општине Јосипдол, у Карловачкој жупанији.

Муњава
Josipdol, Munjava.jpg
Муњава
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаКарловачка
ОпштинаЈосипдол
Становништво
 — (2011)Раст 237
Географске карактеристике
Координате45°10′56″ СГШ; 15°17′15″ ИГД / 45.18228545743443° СГШ; 15.28750784584443° ИГД / 45.18228545743443; 15.28750784584443Координате: 45°10′56″ СГШ; 15°17′15″ ИГД / 45.18228545743443° СГШ; 15.28750784584443° ИГД / 45.18228545743443; 15.28750784584443
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина349 м
Муњава на мапи Хрватске
Муњава
Муњава
Муњава на мапи Хрватске
Муњава на мапи Карловачке жупаније
Муњава
Муњава
Муњава на мапи Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47303 Јосипдол
Позивни број+385 47

ИмеУреди

Муњава је добила име по истоименој реци дужине 7,1 km која протиче кроз село.

ГеографијаУреди

Муњава се налази јужно од Јосипдола на путу за Плашки.

ИсторијаУреди

Други свјетски ратУреди

У селу Муњави, срез Огулин, извршено је масовно убијање Срба које су усташе похапсили по разним местима. Клање је обављено у основној школи. Ту је поклан огроман број Срба, јер је преко школског прага који је врло висок, текла крв из школе.[1]

СтановништвоУреди

На попису становништва 2011. године, Муњава је имала 237 становника.[2]

Број становника по пописимаУреди

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 198 228 218 217 229 228 226 333 301 268 266 275 173 243 329

Национални саставУреди

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961.
Хрвати 104 (52,52%) 58 (25,43%) 63 (28,89%) 62 (28,57%) 62 (27,07%)
Срби 89 (44,94%) 147 (64,47%) 127 (58,25%) 153 (70,50%) 141 (61,57%)
Југословени 0 11 (4,82%) 26 (11,92%) 1 (0,46%) 21 (9,17%)
остали и непознато 5 (2,52%) 12 (5,26%) 2 (0,91%) 1 (0,46%) 5 (2,18%)
Укупно 198 228 218 217 229

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Муњава је имало 228 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
147 64,47 %
Хрвати
  
58 25,43 %
Југословени
  
11 4,82 %
неопредељени
  
12 5,26 %
укупно: 228

ИсторијаУреди

У старом веку ову област је насељавало илирско племе Јапода. Верује се да се Јаподско насеље Мелетум налазило у околини Муњаве. У периоду 33-35 године пре нове ере, римски император Октавијан је освојио територију Јапода и прикључио област Римском царству. У седмом веку нове ере Словени насељавају ово подручје и оснивају насеље Модруш у околини Јосипдола. Просторе у овом крају су насељавали Хрвати. У петнаестом веку насеље припада грофовији Франкопана када се и први пут помиње под називом Новаци (1486. године). Продором Турака, после Крбавске битке, већи део Хрватског становништва се сели на север и запад тако да простор између Муњаве и Плашког је био релативно пуст. Почетком седамнаестог века Срби насељују ове крајеве. Три Српска кнеза Радоја Љубишић, Петар Тадешковић, и Паун Лалић 1609. године су затражила од надвојводе у Грацу да населе крајеве око Плашког испод Капеле, између Бриња и Огулина, и око вода Дретуље и Јасенице. У молби наводе како би пребегли из Босне са 532 душе, од којих 190 војника. После првог насељења, групе Срба су се насељавале 1610, 1611, 1612, 1639, 1642, 1655 и 1666. године.

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу бивше велике општине Огулин.

КултураУреди

У Муњави се налази православна црква „Св. Архангела Михајла и Гаврила“ саграђена у првој половини деветнаестог века (између 1838. и 1841. године). Црква је првобитно била саграђена од брвана и налазила се испод брда Тројврх у селу Кокани код места Војновац. Црквене власти су у првој половини 18. века одлучиле да се црква премести из села Кокани у Јосипдол, с обзиром да је у Јосипдолу било више православног становништва у односу на место Кокани. У Јосипдолу је већ постојала римокатоличка црква Свети Јосип која се налазила с десне стране од раскрснице према железничкој станици, тако да је патријаршија у Плашком одлучила да је у Јосипдолу потребно изградити и једну православну цркву. Црква је требало да буде изграђена на старој цести, од раскрснице лево око 600 метара, са десне стране, где се и данас налази изграђени објекат за становање свештеника.

У првој половини 18. века почело је премештање цркве из села Кокани у Јосипдол. Црква је растављена и превожена локалним путем од Кокана до старе цесте, а затим старом цестом преко брда Питоми Јавор, села Церовник и Поповић. На путу кроз село Поповић точак на једним запрежним колима се сломио. Веровало се да је то знак да црква треба да буде изграђена на том месту, па је донета одлука да се црква не превози даље у Јосипдол, него да се у селу Поповић изгради црква од камена.

За време Другог светског рата, по капитулацији Италије, у септембру 1943. године, Италијани су запалили цркву и околне српске куће. Срећом, у пожару је уништена само унутрашњост, олтар и намештај, али црква није изгорела у потпуности. По завршетку Другог светског рата, црква је обновљена добровољним прилозима становништва. Уведена је струја, замењена кровна конструкција, обновљен је и окречен торањ. Црква припада парохији Муњава којој припадају и Јосипдол, Поповића село, Шегани, Манојловићи и Подвељун.

У Муњави је рођен епископ жички Стефан Боца који је ту и завршио основну школу.

ИзвориУреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

РеференцеУреди

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 254
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 28. 5. 2014. 
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди