Национални парк Кучај-Бељаница
Национални парк Кучај-Бељаница је национални парк у поступку заштите који је покренут 5. јануара 2022. године. Обухвата површину од 45.371,62 хектара и налази се на територијама општина Жагубица, Деспотовац, Бољевац и града Бора.[1]
| Национални парк Кучај-Бељаница | |
|---|---|
  | |
| Мјесто |  Србија |
| Најближи град | Деспотовац, Жагубица, Бор, Бољевац |
| Координате | 44° 05′ 47″ N 21° 48′ 08″ E / 44.09639° С; 21.80222° И |
| Површина | 45.371,62 ha |
| Управљачко тијело | Србија |
Северна граница подручја је Бељаница, а јужна Кучај, док источну границу чини борско-зајечарска депресија, а западну Велика Морава. Кучајске планине су уједно највећи ненасељени простор у Србији.[2]
Одлике
уредиНазив носи по двема планинским целинама, по Кучајским планинама и планини Бељаници. Заједно чине највећи кречњачки масив у Србији.[3] Овај планински масив има карактер висоравни сложене тектонске и морфолошке структуре. Морфолошки је јасно издвојен речним долинама са специфичном крашком морфологијом и хидрогеологијом. Као посебне вредности геоморфолошког карактера издвајају се: сложена, композитна долина реке Ресаве (са суженим кањонским и клисурастим деловима), увала Речке (са формираним периглацијалним облицима рељефа – туфурима), велика стеновита капија прераст Самар и крашка оаза – Дубашница (са репрезентативним крашким облицима рељефа, предложена за геопарк крашког рељефа).[4] У заштићеном подручју се налази изузетно хидролошко богатство, о чијој разноврсности сведочи више од 30 објеката хидролошког наслеђа – репрезентативних водних појава: крашких врела, водопада и слапова, понорница.
На Кучајско-бељаничком планинском масиву досад је евидентирано око 150 спелеолошких објеката, од којих неки имају хидрогеолошку функцију извора (врела) или понора.[5]
Посебну геолошку вредност представљају површински и подземни облици крашког рељефа као и бројни крашки извори – Мало врело, Бук и Бељевинска врела. Посебно се истичу снажна крашка врела контактног типа, велике издашности и великог колебања издашности, преко којих се дренира велика крашка издан. Јављају се у подножју планинског простора и представљају главне изворе пијаће воде за шире подручје. Квалитет вода је веома висок што представљa једну од темељних вредности овог простора.
Област новог националног парка истовремено је богата и културно-историјским наслеђем, још од праисторије. У околини Деспотовца нађени су најстарији остаци људских насеобина на овим просторима, а насеље у Злотским пећинама у којима су израђивани накит, алатке и оружје постојало је до 6. века п.н.е.
Флора и фауна
уредиЗахваљујући специфичној геолошкој подлози и клими, на овом простору су нашле станиште бројне ретке и угрожене биљне врсте, укупно 982, од којих преко 100 врста спадају у категорију строго заштићених.
Простор заштићеног подручја се убраја у један од најшумовитијих на балкану, где један део заузимају и шуме прашумског карактера, целине као што су Винатовача и Бусовата.
На овом подручју расте у свету реликтна ендемска биљна врста Српска рамонда (лат. Ramonda serbica).
Што се фауне тиче ово подручје је дом за 130 врста птица и 70% укупне фауне сисара. Међу њима су рис, видра, мрки медвед и вук, од којих су сви на црвеној листи угрожених кичмењака Србије.
Географски положај и границе
уредиНационални парк Кучај-Бељаница налази се у источној Србији и обухвата две планинске целине, Кучај и Бељаницу. На северу је ограничен Жагубичком котлином, на истоку борско-зајечарском депресијом, на западу долином Велике Мораве док се на јужној страни наставља остатак Кучајског планинског масива.[6]
Административно се налази на територијама општина Деспотовац (Сладаја, Стрмостен и Јеловац), Жагубица (Жагубица, Суви До, Изварица, Милановац и Крупаја), Бољевац (Подгорац) и града Бора (Злот).[1][7]
Режими заштите
уредиКонцепт заштите овог простора спроводи се тростепеним режимом заштите где постоји режим првог, другог и трећег степена заштите.[1]
Прва обимнија истраживања подручја су одрађена 1949. године, када су на подрушју проглашени и први споменици природе на овом подручју, Велика Атула и Радошева пећина. Каснија вишегодишња истраживања потврдила су да овај планинска целина поседује особине националног парка.[8]
Режим заштите I степена
уредиПодручја под режимом заштите I степена заузимају укупну површину од 3.042,77 ha (6,72% укупно заштићене површине). Налазе се на девет изолованих локација унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као:
- „Суви До“
- „Састав речица Пераст и Мале Тиснице“
- „Прераст Самар“
- „Бусовата“
- „Јужни одсек Бељанице“
- „Клисура Ресаве“
- „Клисура Суваје“
- „Винатовача“
- „Лазарев кањон“
Режим заштите II степена
уредиПодручја под режимом заштите II степена заузимају укупну површину од 23.213,54 ha (51,16% укупно заштићене површине). Налазе се на три изоловане локације унутар природног добра. Локалитети који су укључени у овај режим заштите означени су као:
- „Тисница“
- „Кучај-Бељаница центар“
- „Дубашница са Лазаревим кањоном“
Режим заштите III степена
уредиПодручје под режимом заштите III степена заузима укупну површину од 19.115,31 ha (42,12% укупно заштићене површине) и обухвата територију Националног парка „Кучај-Бељаница“ која није под режимима заштите I и II степена.
Галерија
уреди-
-
-
Лазарева река -
-
-
-
-
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в „Обавештење о поступку покретања заштите у Националном парку Кучај-Бељаница”. ekologija.gov.rs. Приступљено 19. 9. 2022.
- ^ „Министарство заштите животне средине”.
- ^ „Kučaj-Beljanica, nacionalni park – Beljanica Trail – Eco Trails”. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Завод за заштиту природе Србије”.
- ^ „Бељаница”.
- ^ „Стара планина и Кучај-Бељаница под заштитом – Илустрована политика” (на језику: српски). 18. 1. 2022. Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „ИЗВОД ИЗ СТУДИЈЕ ЗАШТИТЕ НАЦИОНАЛНИ ПАРК „KУЧАJ-БEЉAНИЦА”” (PDF). Приступљено 13. 5. 2024.
- ^ „Горња Ресава”.
