Нова Европа (часопис)
Нова Европа био је југословенски часопис за сва друштвена питања. Излазио је у Загребу од 1920. до 1941. године.[2] Издавач и уредник био је Милан Ћурчин (1880—1960). Ћурчин је часопис покренуо по узору на лондонски часопис The New Europe, као гласило страначки формално неангажованих либералних интелектуалаца. [2]Штампан латиницом и ћирилицом, одликовао се наглашеним друштвено-политичким ангажманом у духу идеје интегралног југославенства. Мањи део часописа био је посвећен књижевности. У првим годинама излажења окупио је велик број сарадника, научника и књижевника.[3]
.jpg) Насловна страна првог броја од 16. септембра 1920. године | |
| Тип | часопис за друштвена питања |
|---|---|
| Формат | 24 cm |
| Издавач | Милан Ћурчин |
| Уредник | Милан Ћурчин |
| Оснивање | 1920. |
| Језик | српски |
| Укидање | 1941. |
| Град | Загреб |
| Земља | Краљевина Југославија[1] |
| Веб-сајт | Нова Европа (дигитализовано издање) |
Историја уреди
.jpg)
Часопис Нова Европа покренут је 16. септембра 1920. године и непрекидно је излазио до 20. марта 1941. У почетку је излазио трипут, затим двапут, а од 1930. једанпут месечно. Укупно је објављено 426 бројева.[4]
Уредник часописа, Милан Ћурчин, истакнути југословенски интелектуалац, публициста, преводилац и књижевник, дуго је боравио у Великој Британији, где је и добио инспирацију за покретање оваквог једног часописа у истоименом лондонском часопису The New Europe, који је издавао Роберт Сетон Вотсон (Robert William Seton-Watson, 1879–1951)[а] и његовом идејом о нужности демократског преуређења Европе.[4] Лондонски часопис је излазио од 16. октобра 1916. до 28. октобра 1920. године. Југословенски часопис почео је да излази управо у тренутку када је енглески угашен.[6]
Концепција часописа уреди
Уредник и бројни сарадници су током двадесет година, претежно са либерално-демократских и интегрално-југословенских позиција, анализирали друштвене, политичке, научне, економске и културне проблеме у Европи и Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, односно Краљевини Југославији Југославији. Нова Европа је редовно објављивала књижевне прилоге и расправе о уметничким феноменима. Карактеристично је обједињавање чланака у темате и тематске циклусе.[4]
Оснивачи, уредници и сарадници уреди
.jpg)
Оснивачи Нове Европе били су др. Јован Цвијић, др. Јосип Смодлака, Иван Мештровић, др. Матија Мурко, др. Иван Пријатељ, др. Никола Стојановић, др. Милан Решетар, др. Леонид Питомец, Јулије Бенешић, др. Тихомир Остојић, др. Коста Кумануди, др. Лаза Поповић, Милан Ракић, др. Светислав Поповић, др. Војислав М. Јовановић, Миодраг Ибровац, др. Бранимир Ливадић, Милан Грол и Милан Ћурчин.
Цве време док је часопис излазио уредник је био Милан Ћурчин, а уз њега су у појединим бројевима наведени и Лаза Поповић, Марко Костренчић[2] и Леонид Питомец.
У часопису су сарађивале многе истакнуте личности као што су: Иво Андрић, Александар Арнаутовић, др. Јосип Бандолић, М. Банд, Славко Батушић, Асим Бехмен, др. Хуго Верк, др. Владимир Дворниковић, Мирка Демирова, др. Тихомир Ђорђевић, др. Ватрослав Јагић, Јован М. Јовановић, Слободан Јовановић, др. И. Холбет, Јосип Косор, Густав Крклец, Бранко Лазаревић, др. Филип Давидовић-Марушић, зенитиста Љубомир Мицић, војвода Живојин Мишић, др. Јосип Нађ, др. Виктор Новак, Муниб Османагић, Антун Петринчић, Исидора Секулић, Миховил Томандл, Владимир Трешчец, Марко Цар, Милош Црњански, Урош Џонић и многи други.[1]
Напомене уреди
- ^ Роберт Сетон Вотсон (Robert William Seton-Watson, 1879–1951) био је британски политички активиста и историчар који је играо активну улогу у подстицању распада Аустроугарске монархије и настанка Чехословачке и Југославије, током и после Првог светског рата.[5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Нова Европа”. Узајамна библиографско-каталошка база података COBIB.SR. Приступљено 23. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ а б в Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 570.
- ^ „Nova Evropa”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 23. 11. 2020.
- ^ а б в „Digitalna Narodna biblioteka Srbije: “Nova Evropa””. Historiografija.hr. Приступљено 24. 11. 2020.
- ^ Betts, R. B. (децембар 1951). „Robert William Seton-Watson, 1879-1951”. The Slavonic and East European Review. 30 (74): 252—255. JSTOR 4204301.
- ^ „Međuratni časopis „Nova Evropa””. aknjige.com. Приступљено 24. 11. 2020.
Литература уреди
- Циндори-Шинковић, Марија (2010). Нова Европа : (1920-1941) : библиографија. Београд: Институт за књижевност и уметност. ISBN 978-86-7095-156-3. Приступљено 23. 11. 2020.[мртва веза]
- Нова Европа : 1920-1941 : зборник радова (PDF). Београд: Институт за књижевност и уметност. 2010. ISBN 978-86-7095-168-6. Приступљено 23. 11. 2020.