Новиград (град)

Новиград (итал. Cittanova d'Istria) је град у Хрватској, у Истарској жупанији.

Новиград
Novigrad (Istria).jpg
Новиград
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаИстарска
Становништво
Становништво
 — 2011.2.622
Географске карактеристике
Координате45° 18′ 57″ СГШ; 13° 33′ 47″ ИГД / 45.31591° СГШ; 13.56305° ИГД / 45.31591; 13.56305Координате: 45° 18′ 57″ СГШ; 13° 33′ 47″ ИГД / 45.31591° СГШ; 13.56305° ИГД / 45.31591; 13.56305
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Новиград на мапи Хрватске
Новиград
Новиград
Новиград на мапи Хрватске
Остали подаци
ГрадоначелникАнтео Милос
Поштански број52466 Новиград
Регистарска ознакаPU

Новиград је у прошлости био рибарски град, али у последње време у граду све више почиње да се развија туризам.

ГеографијаУреди

Налази се на западној обали Истарског полуострва, између Умага и Пореча. Удаљен је 25 километара од границе са Словенијом. По 15-ак километара је удаљен је од оближњих градских центара — Пореча, Умага и Буја. Град се простире на површини од 27 km².

ИсторијаУреди

Подручје данашњег Новиграда било је насељено већ у античка времена, о чему сведоче бројни споменици и археолошки локалитети. У писаним документима Новиград се спомиње као Neapolis у 7. веку, односно као Civitas Nova у IX веку.

Новиград је, због свога положаја на малом полуострву и због свог плодног природног залеђа имао бурну прошлост. Своју ренесансу град доживљава од VIII. до IX века када као седиште франачког кнеза Ивана постаје полазиштем продируће феудализације. Због честих ратова и заразних болести, град је од XVI-XVII. доживео стагнацију и скоро је сасвим опустео.

Град је пролазио кроз периоде византске (VI-VII века), франачке (VIII-IX века), немачке (X-XIII века), млетачке (12701797), наполеонове (18051813), аустроугарске (18141918) и италијанске (19181943) управе.

СтановништвоУреди

Град НовиградУреди

На попису становништва из 2011. године, Град Новиград је имао 4.345 становника, од чега у самом Новиграду 2.622.

Према попису становништва из 2001. године у граду Новиграду живела су 4.002 становника[1] који су живели у 1.060 породичних домаћинстава.[2]

Кретање броја становника по пописима 18572001.[тражи се извор]

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1.303 1.404 1.562 1.740 2.012 2.275 2.221 2.443 2.313 1.743 2.094 2.398 2.619 3.270

4.002

Напомена:Настао из старе општине Бује. До 1991. део података је садржан у граду Умагу.

Новиград (насељено место)Уреди

Према последњем попису становништва из 2001. године у насељеном месту Новиград живело је 2.629 становника, који су живели у 684 породична домаћинства.

Број становника по пописимаУреди

година пописа 1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001.
бр. становника 1.303 1.404 1.277 1.372 1.520 1.645 2.221 1.502 1.476 1.115 1.393 1.710 1.930 2.522 2.629

Напомена:У 1857., 1869. и 1921. садржи податке за насеља Бужинија и Дајла, а од 1857. до 1880. и у 1921. за насеље Антенал. У 1931. део података је садржан у насељу Бужинија. У 1880. и 1890. садржи део података за насеље Дајла.

Национални састав
Националност број становника проценат
Хрвати 2.796 69,87%
Италијани 511 12,77%
Албанци 123 3,07%
Срби 81 2,02%
Словенци 75 1,87%
Турци 23 0,57%
Бошњаци 12 0,30%

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Новиград је имало 2.522 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.302 51,62%
Италијани
  
371 14,71%
Срби
  
105 4,16%
Словенци
  
69 2,73%
Албанци
  
66 2,61%
Југословени
  
54 2,14%
Муслимани
  
19 0,75%
Турци
  
15 0,59%
Црногорци
  
9 0,35%
Мађари
  
7 0,27%
Словаци
  
4 0,15%
Бугари
  
3 0,11%
Македонци
  
3 0,11%
Немци
  
2 0,07%
Чеси
  
2 0,07%
Аустријанци
  
1 0,03%
Пољаци
  
1 0,03%
Руси
  
1 0,03%
неопредељени
  
65 2,57%
регион. опр.
  
377 14,94%
непознато
  
46 1,82%
укупно: 2.522

ПривредаУреди

Новиград је у прошлости био познат као рибарски град. 60-их година прошлог века град се окреће индустријском развоју. Велики се број људи почео запошљавати у текстилној индустрији и оближњем каменолому, а касније и у пољопривреди, нарочито у виноградарству и маслинарству. 70-их година прошлога века град се нагло окреће туризму. Туризам је и данас, уз рибарство, текстилну индустрију те пољопривреду најважнија привредна града.

ИзвориУреди

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.