Осташков

Осташков
Осташков
Осташков; Осташков
	Осташковска саборна црква
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Средишњи ФО
Област	Тверска област
Рејон	Осташковски рејон
Основан	први помен 1371.
Статус града	1770.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	17.109
Географске карактеристике
Координате	57° 09′ С; 33° 06′ И / 57.15° С; 33.1° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	210 m
	Осташков Осташков на карти Русије
	Осташков Осташков на карти Тверске области
Остали подаци
Поштански број	172730
Позивни број	+7 48235
Регистарска ознака	69
ОКАТО код	28 440
ОКТМО код	28 645 101 001
Веб-сајт
	ostashkov.ru/

Осташков (рус. Осташков) град је на северозападу европског дела Руске Федерације и административни центар Осташковског рејона смештеног у северозападном делу Тверске области.

Према проценама националне статистичке службе, у граду је 2014. живело 17.109 становника.

Географија

Град Осташков смештен је на северозападу Тверске области, односно у централном делу Осташковског рејона чији је уједно и административни центар. Налази се на уском полуострву на јужној обали језера Селигер, и удаљен је око 200 километара северозападно од административног центра области града Твера.

На неких километар и по источно од града из језера отиче река Селижаровка, прва значајнија притока реке Волге, док се на око 7 километара јужније од града налази моренско језеро Сиг.

Историја

Насеље Осташково се у писаним изворима први пут помиње 1371. године у писму литванског књаза Алгирдаса упућеном константинопољском патријарху Филотеју. У том писму Осташков се пчомиње као погранично насеље Кличен на граници са Московском кнежевином, смештено на истоименом острву на језеру Селигер. Насеље су 1393. освојили и у потпуности разрушили новгородски војници. Према легенди једини који је преживео разарање био је локални рибар Јевгениј Осташко који је касније основао ново насеље које је добило име по њему, Осташков.

У периоду од XV до XVIII века Кличен-Осташков је био средиштем истоимене парохије која је била делом прво Ржевске кнежевине, а потом и Ржевског округа. Потом је у периоду од 1772. до 1775. постао центар Осташковског округа Тверске провинције, а потом Тверске губерније. Године 1770. Осташков добија статус слободног града.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 18.088 становника, док је према проценама за 2014. град имао 17.109 становника.^[1]

Кретање броја становника
1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
19,003	19,542	23,419	24,380	27,401^[2]	20,660^[3]	18,088^[4]	17,109

Градови побратими

Марду (Естонија)

Види још

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат, 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]