Павле Вујевић
Павле Вујевић (Рума, 10/22. август 1881 — Београд, 17. новембар 1966) био је географ и метеоролог, професор климатологије, метеорологије и математичке географије на Београдском универзитету, академик САНУ.[1]
| Павле Вујевић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 22. август 1881. |
| Место рођења | Рума, Аустроугарска |
| Датум смрти | 17. новембар 1966. (85 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |
Биографија
уредиБио је редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду од 1921. године, на групи географских предмета.[2] Професор Вујевић је један од оснивача микроклиматологије. Био је међу првима у проучавању потамологије, науке о рекама. Његова књига Основи математичке и физичке географије је један од првих универзитетских уџбеника на српском језику.[3] Својом монографијом о клими Хвара указао је да је ово острво погодније за одмор и лечење од многих чувених одмаралишта Средоземља. Професор Вујевић је био управник Метеоролошке опсерваторије Универзитета у Београду 1924-45.
Био је почасни директор Географског института САНУ 1958-61.[2] За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1950, а за редовног 1958. године.
Референце
уреди- ^ „Akademik Pavle Vujević” (PDF). Meteologos. Приступљено 20. 1. 2019.
- ^ а б „Vujevic Pavle”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-01-25.
- ^ Vujević, Pavle (1923). Osnovi matematičke i fizičke geografije: Matematička geografija, geofizika. Deo 1 (на језику: енглески). Državna štamparija Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca.
