Википедија

Пансловенске боје

Пансловенске боје (чеш. slovanské barvy — „словенске боје”[1][2]) — плава, бијела и црвена — јесу боје које су присутне на националним и државним заставама многих словенских земаља, регија и организација. Већина истраживача вјерује да боје потичу од трговачке заставе Русије.[3][4]

Пансловенска застава усвојена на Првом словенском конгресу у Прагу 1848. године. Била је од 1918. до 1945. застава Краљевине Југославије.

Историја уреди

 
Поштанска разгледница са ликовима Светог Ћирила и Методија, са натписом „Чувај нам, Боже, баштину Отаца!” на девет словенских језика.

Комбинација бијеле, црвене и плаве боје, које су касније постала познате као словенске боје, позната је на словенским заставама још од 13. вијека: према извору из 1281. познато је да је застава Србије била црвена и плава (лат. vexillum unum de zendato rubeo et blavo — „застава од платна црвеног и плавог”[5]); Гелнхаузенским кодексом из 1407. утврђено је да је застава Моравске плава с црвено-бијелим орлом;[6] заставе Пољске из 15. вијека биле су црвена с бијелим орлом, бијело-плаво-црвени барјак који је приказан и на Стокхолмском свитку, илуструјући свечану поворку у Кракову 1605. године.[7]

На Словенском конгресу у Прагу 1848, према Георгију Вилинбахову, учесници су одлучили да ће узети руску бијело-плаво-црвену заставу као основу за заставе својих ослободилачких покрета.[4] На самом конгресу чешки Морављани су наступили са бијело-плаво-црвеном заставом.[8] Исте године Лужички Срби су прогласили плаво-црвено-бијелу тробојку за свој национални симбол.[9] Исте боје, али у другачије распореду (црвено-бијело-плава) користио је бан Хрватске Јосип Јелачић 1848, на основу чије заставе је заснована савремена застава Хрватске.[4][10] Словеначке патриоте користиле су руску тробојку у истом распореду боја, а словачки револуционари 1848. усвојили су обрнути распоред боја за заставу — црвена-плава-бијела. Од 1918. плаво-бијело-црвена тробојка постала је симбол Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.[4]

У иностранству су често виђали руску тробојку како се вијори на трговачким бродовима. У складу са међународном традицијом, по правилу је да је национална или државна застава истовремено и застава цивилне флоте.[4] Стога је управо она сматрана „руском националном заставом”.[11][12] У самој Руској Империји петровска бијело-плаво-црвена застава често се сматрала филистром, односно народном, и након што је држава одобрила црно-жуто-бијелу заставу 1858, друга застава је првенствено сматрана заставом владе.[12]

На Другом свесловенском конгресу у Русији 1867, главни симбол је био бијело-златни транспарент, на којим су се налазили први словенски учитељи Ћирило и Методије, а изнад њих — Спаситељу, благослови их за апостолско дјело. Према новинским публикацијама тог времена, овај барјак словенског јединства изазвао је поштовање код свих присутних.[13][14]

Постоји верзија о поријеклу пансловенских боја од боја Француске револуције 1789, које симболизују револуционарне идеје.[15]

Модерне заставе словенских земаља са панслoвенским бојама уреди

Заставе словенских ентитета и покрајина са пансловенским бојама уреди

Бивше заставе са панславенским бојама уреди

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Tobolka, Zdeněk Václav (1901). Slovanský sjezd v Praze roku 1848 (на језику: чешки). Nákl. F. Šimáčka. стр. 99, 161. Приступљено 2. 7. 2021. 
  2. ^ Vzpomínký na Petra Bezruče (на језику: чешки). Vydala Podniková rada čs. pošty. 1947. стр. 225. Приступљено 2. 7. 2021. 
  3. ^ Килюнен 2007, стр. 103.
  4. ^ а б в г д Вилинбахов, Георгий Вадимович (2003). „Государственная геральдика в России: Теория и практика” (на језику: руски). Приступљено 2. 7. 2021. 
  5. ^ Самарџић, Д. (1983). Војне заставе Срба до 1918 (на језику: српски). Београд: Војни музеј. 
  6. ^ „Historické symboly - Ministerstvo vnitra České republiky”. www.mvcr.cz (на језику: чешки). Приступљено 3. 7. 2021. 
  7. ^ Bochenski, Zbignew (1988). „A Description of the Stockholm Roll”. Studia do dziejów dawnego uzbrojenia i ubioru wojskowego, cz. IX i X (на језику: енглески). Kraków. 
  8. ^ Havlík 1990, стр. 12.
  9. ^ „Лужицкие сербы: Тысяча лет противостояния ассимиляции”. Архивирано из оригинала 28. 05. 2013. г. Приступљено 13. 07. 2016. 
  10. ^ „Флаг Словении”. web.archive.org (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2. 4. 2019. г. Приступљено 3. 7. 2021. 
  11. ^ Соболева & Артамонов 1993, стр. 119.
  12. ^ а б Соболева 2002, стр. 157.
  13. ^ Майорова, Ольга (2001). „Славянский съезд 1867 года: Метафорика торжества — Журнальный зал”. Новое Литературное Обозрение (на језику: руски). 51. 
  14. ^ П., Маша (2012). „Путешествие чехов в Москву” (PDF). ZEN magazine. Русская версия : журнал (на језику: руски). 2: 92—95. ISSN 1805-6261. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 10. 2013. г. Приступљено 4. 7. 2021. 
  15. ^ „Los colores paneslavos”. Vexiloblogia (на језику: шпански). 26. 8. 2008. Приступљено 4. 7. 2021. 

Литература уреди

Додатна литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Пансловенске_боје&oldid=26969506”