Отворите главни мени

Пермеабилност (електромагнетизам)

Поједностављени упоредни преглед пермеабилности: феромагнетика (μf), парамагнетика(μp), вакуума (μ0) и дијамагнетика (μd)

Магнетна пермеабилност је електромагнетна особина материјала која показује интензитет магнетизације тела када су она изложена спољном магнетном пољу. Пермеабилност је величина која одређује пропусност неког материјала за магнетно поље. Што је пермеабилност већа, то лакше је успоставити магнетно поље у том материјалу. Магнетна пермеабилност се означава грчким словом ми (μ). Термин магнетна пермеабилност измислио је Оливер Хевисајд септембра 1885.

У јединицама SI система, пермеабилност се изражава у Хенријима по метру (H/m), или у Њутнима по Амперу на квадрат (N/A²) или Волт*секунда на Ампер*метар (Vs/Am). Константа је позната као универзална магнетна константа или магнетна пермеабилност вакуума. Њена вредност је[1] = 4π×10−7 N/A².

Релативна магнетна пермеабилностУреди

Феромагнетни материјали обично имају пермеабилност стотине пута веће од пермеабилности вакуума, дајући сазнање да се магнетски ток може лако успоставити у тим материјалима. Феромагнетски материјали су гвожђе, челик, никл, кобалт, и њихове легуре.

Релативна магнетна пермеабилност, која се означава симболом μr, је количник пермеабилности неке супстанце и пермеабилности вакуума ( ):

 

Магнетна сусцептибилност се може исказати помоћу релативне магнетне пермеабилности:

 

Види јошУреди

ИзвориУреди

  1. ^ The NIST reference on fundamental physical constants, Приступљено 11. 4. 2013.

ЛитератураУреди

  • Principles of Electric Circuits, 7th edition, Thomas I. Floyd, Prentice Hall, ISBN 0-13-098576-7, pp. 385.

Спољашње везеУреди