Плочица (Ковин)

насеље у Ковину, Јужнобанатски округ, Србија

Плочица (мађ. Kevepallós) је село у општини Ковин, у Јужнобанатском округу, у Републици Србији. Према попису из 2011. године има 1794 становника. Насеље је настало 1690. године за време сеобе Срба под Арсенијем Чарнојевићем. Становништво се бави претежно пољопривредом.

Плочица
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округЈужнобанатски
ОпштинаКовин
Становништво
 — 2011.Пад 1.794
 — густина42/km2
Географске карактеристике
Координате44° 43′ 07″ С; 20° 53′ 02″ И / 44.71866° С; 20.88401° И / 44.71866; 20.88401
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина57 m
Површина42,6 km2
Плочица на карти Србије
Плочица
Плочица
Плочица на карти Србије
Остали подаци
Поштански број26229
Позивни број013
Регистарска ознакаKO

Историја

уреди
 
Поглед из рита

Плочица — се налази југозападно од Ковина. Асфалтним путем повезана је преко Скореновца са Ковином, а са Панчевом преко Банатског Брестовца, Омољице и Старчева.

Село Плочица је првобитно било лоцирано 2 километра од садашњег места о чему сведочи положај гробља, које је и даље на старој локацији села. Куће су биле већином земунице. Услед великих поплава житељи села су се временом изместили на данашњу локацију.

Постоје два извора о томе како је село добило име. Први извор наводи да је у околини овог села пронађена плоча од историјског значаја из давних времена. Други извор, много поузданији тврди да је село добило име захваљујући свом потковичастом облику. Некада се у селу потковица звала плочица, па отуда и назив места.

Плочица долази у ред средње старих насеља ковинске општине. Настало је 1690. године за време сеобе народа под Арсенијем Чарнојевићем. Насеље је 1717. године имало 13 домова али се становништво није дуго задржало. На карти 1723. године означено је као ненасељено. Ново насељавање извршено је 17501753. године Србима.

Плочица је 1764. године православна парохија у Панчевачком протопрезвирату.[1] Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место припада Панчевачком дистрикту. Село има милитарски статус а становништво је измешано српско и влашко.[2] Крајем 18. века досељавају се први Немци. У 1782. години забележено је 368 православних становника. Године 1797. у месту је православни парох поп Јован Димитријевић (рукоп. 1764).[3]

 
Мост Марије Терезије

Почетком 19. века досељавају се нови становници који раде на исушивању рита. Занимљиво је да је Поњавица у то време била значајан ток што потврђује и стари мост на овој некад малој реци, који је изградила Марија Терезија.

Католичка црква изграђена је 1836. године, а 1847. године католички становници оснивају своју парохију. Следеће године почело се са грађењем православне цркве које је завршено 1858. године. Ковинској компанији Плочица је припојена 1854. године. Прва црквена школа отворена је 1873. године. Исте године била је велика поплава, када је уништено Ђурђево и оштећен велики број кућа. Плочички учитељ Живко Николић је крајем 1896. године основао "Певачку дружину" у месту. Њен први наступ под "ликовођом" Николићем, био је на први дан Божића 1897. године, када су отпевали целу литургију.[4]

Прва читаоница је основана 1924. године, а 1927. године и прво ватрогасно друштво. По првом попису од 1869. Плочица је имала 1.509. становника. У 1953. години забележен је највећи број становника 2.702. По последњем попису из 2002. године Плочица је имала 2.182 становника, углавном Срба . Основна школа „Ђура Филиповић“ основана је 1950. године, а настава је била организована у четири објекта. До тада школа је била четвороразредна. Од 1967. године настава се изводи у новој школској згради. Школа је центар и културних активности села, а запажен је рад школског фолклорног ансамбла. У Плочици постоји библиотека и омладински дом, здравствена станица са апотеком.

Удружења

уреди

У Плочици ради и делује више удружења: Ловачко друштво, Добровољно ватрогасно друштво, спортски клубови ФК"Борац“, ЖРК"Борац“, Коњички клуб „Пегаз“, Удружење голубара, Удружење спортских риболоваца и Актив жена.[5]

Плочички Рит

уреди
 
Бивши скореновачки сада Плочички Рит

Плочици припада и Плочички Рит, насеље салашког типа које се налази у атару села, сеоским путем удаљено 6 km од села. Према попису из 2002. године овај заселак има 224 становника. До скора се овај заселак звао Скореновачки Рит.

Демографија

уреди

Према попису из 2002. било је 2044 становника (према попису из 1991. било је 2013 становника).

У насељу Плочица живи 1593 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 39,5 година (38,1 код мушкараца и 40,9 код жена). У насељу има 665 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.364
1953. 2.702
1961. 2.371
1971. 2.146
1981. 2.100
1991. 2.013 1.976
2002. 2.044 2.148
Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби
  
1.928 94,32%
Мађари
  
43 2,10%
Југословени
  
9 0,44%
Црногорци
  
6 0,29%
Хрвати
  
6 0,29%
Румуни
  
6 0,29%
Немци
  
6 0,29%
Македонци
  
6 0,29%
Бугари
  
3 0,14%
Роми
  
2 0,09%
Чеси
  
1 0,04%
Руси
  
1 0,04%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце

уреди
  1. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  2. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  3. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  4. ^ "Застава", Нови Сад 1897. године
  5. ^ „Плочица (Ковин)”. Приступљено 23. 4. 2013. 
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди