Попис становништва 2011. у Црној Гори

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Црној Гори је обављен од 1. до 15. априла 2011. године у складу са међународним препорукама, а у циљу утврђивања статистичких података о становништву, домаћинствима и становима у „критичном моменту пописа“ 31. марта 2011. године у 24:00 часова. Ово је први попис на територији Црне Горе од поновног стицања независности 2006. године. Први резултати пописа су показали да Црна Гора има 625.266 становника и 194.795 домаћинстава. Коначни резултати су показали да је у Црној Гори било 620.029 становника. На претходном попису је било 620.145 становника и 17.947 интерно расељених лица која нису укључена у стално становништво, па је новим пописом установљен пад броја становника за 18.063.

Насеља Црне Горе по првим резултатима пописа

Припрему и спровођење овог пописа пратиле су бројне контроверзе које су се односиле на права и положај српског народа у Црној Гори.[1]

Резултати пописа 2011.

уреди

Укупан број становника Црне Горе према попису из 2011. је 620.029.

Етнички састав

уреди
Етнички састав према попису из 2011.‍
Црногорци
  
278.865 44,98%
Срби
  
178.110 28,73%
Бошњаци
  
53.605 8,65%
Албанци
  
30.439 4,91%
Муслимани
  
20.537 3,31%
Роми
  
6.251 1,01%
Хрвати
  
6.021 0,97%
Срби-Црногорци
  
2.103 0,34%
Египћани
  
2.054 0,33%
Црногорци-Срби
  
1.833 0,30%
Југословени
  
1.154 0,19%
Руси
  
946 0,15%
Македонци
  
900 0,15%
Босанци
  
427 0,07%
Словенци
  
354 0,06%
Мађари
  
337 0,05%
Муслимани-Црногорци
  
257 0,04%
Горанци
  
197 0,03%
Муслимани-Бошњаци
  
183 0,03%
Бошњаци-Муслимани
  
181 0,03%
Црногорци-Муслимани
  
175 0,03%
Италијани
  
135 0,02%
Немци
  
131 0,02%
Турци
  
104 0,02%
остали
  
3.358 0,54%
неизјашњени
  
30.170 4,87%
регионално опредељени
  
1.202 0,19%

Становништво по општинама

уреди
Становништво по општинама према попису из 2011.‍
Црна Гора
  
620.029 100,00%
Андријевица
  
5.071 0,82%
Бар
  
42.048 6,78%
Беране
  
33.970 5,48%
Бијело Поље
  
46.051 7,43%
Будва
  
19.218 3,10%
Цетиње
  
16.657 2,69%
Даниловград
  
18.472 2,98%
Херцег Нови
  
30.864 4,98%
Колашин
  
8.380 1,35%
Котор
  
22.601 3,65%
Мојковац
  
8.622 1,39%
Никшић
  
72.443 11,68%
Плав
  
13.108 2,11%
Пљевља
  
30.786 4,97%
Плужине
  
3.246 0,52%
Подгорица
  
185.937 29,99%
Рожаје
  
22.964 3,70%
Шавник
  
2.070 0,33%
Тиват
  
14.031 2,26%
Улцињ
  
19.921 3,21%
Жабљак
  
3.569 0,58%

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Лутовац 2015, стр. 68.

Литература

уреди
  • Вуксановић, Момчило, ур. (2012). Заштита идентитета српског народа у Црној Гори: Зборник радова. Подгорица: Књижевна задруга Српског народног вијећа. 
  • Лутовац, Зоран (2015). Српски идентитет у Црној Гори (PDF). Београд: Институт друштвених наука. Архивирано из оригинала (PDF) 01. 11. 2018. г. Приступљено 02. 11. 2018. 

Спољашње везе

уреди