Википедија

Јосип Смодлака

правник и хрватски и југословенски политичар

Јосип Смодлака (Имотски, 9. новембар 1869 — Сплит, 31. мај 1956) је био правник и хрватски и југословенски политичар.

Јосип Смодлака
Лични подаци
Датум рођења(1869-11-09)9. новембар 1869.
Место рођењаИмотски, Аустроугарска монархија
Датум смрти31. мај 1956.(1956-05-31) (86 год.)
Место смртиСплит, ФНР Југославија
Професијаправник
Политичка каријера
Политичка
странка		Странка права (до 1904),
ХДС (1905 — 1918)

Биографија уреди

Завршио је и докторирао право у Загребу и Грацу. После студија био је секретар општине у Имотском, па адвокат у Сплиту.

Политичко деловање у Аустроугарској уреди

Од 1897. године био је члан егзекутивног одбора далматинске Странке права, а 1901. изабран је за посланика у Далматински сабор. Са Антом Трумбићем и Франом Супилом организовао је акцију помоћи народном покрету у банској Хрватској 1903/'04. године.

На заседању далматинског сабора у јесен 1903., заједно са Трумбићем, прокламовао је „нови курс“ хрватске политике. После је настојао да се акциони програм уједињавања свих политичких снага Далмације у борби против бечког режима реализује што пре, због чега се почетком 1904. сукобио са Трумбићем, раскинуо са далматинским праваштвом и одрекао се посланичког мандата. После тог раскида, остао је поборник политике „новог курса“, критиковао конзервативизам, догме и праксу хрватске грађанске политике.

Године 1905. покренуо је лист „Слобода“ и основао Хрватску демократску странку, која је заступала права сељака и иступала против колоната, феудалних црквених даћа и лихве на селу. После „Ријечке резолуције“, Смодлака се активирао и изван Далмације, у оквиру Хрватско-српске коалиције. На изборима 1910. године, изабран је у Сплиту за посланика у бечко Царевинско веће.

Поткрај 1918. године, Смодлака се у Народном већу у Загребу залагао за што хитније уједињење Државе СХС са Краљевином Србијом. То је нарочито изразио захтевом који је, у име Земаљске владе за Далмацију, поднео заједно са Иваном Крстељом 14. новембра 1918. године.

Политичко деловање у Југославији уреди

Био је члан делегације Народног већа која је у Београду, с представницима српске владе и Скупштине, припремила и спровела уједињење од 1. децембра, а имао је и значајног удела у преговорима око састављања прве југословенске владе. У Привременом народном представништву био је шеф Клуба неопредељених посланика. Као члан делегације Краљевине СХС учествовао је на Конференцији мира у Паризу. У Уставотворној скупштини поднео је свој предлог устава. Предлагао је поделу државе на дванаест покрајина с ограниченим надлежностима и средишњи парламент са два дома. У сукобу између централизма и федерализма, Смодлака се приклонио тзв. средњој линији. Сматрајући да је крути централизам потребно ублажити, учествовао је с групом интелектуалаца у припремању и организацији Конгреса јавних радника у Загребу 1922. године, којему је и председавао. У даљњем политичком деловању био је близак Давидовићевим демократима, али је наступао као ванстраначка личност. Био је у дипломатској служби као посланик у Ватикану, Берлину и Мадриду.

Године 1936, Смодлака је предлагао остварење хрватско-српског споразума на бази преуређења државе у четири аутономне покрајине. Три године касније предложио је да се Југославија преуреди у савезну државу са четири јединице, српском, словеначком, хрватском и динарском. Ова последња би обухватала Далмацију, Босну и Херцеговину и Црну Гору. Решење „хрватског питања“ видео је у враћању државноправне самосталности банској Хрватској и успостављању „неутралне“ Динарске области. Поткрај 1939. године именован је за сенатора.

Априлски рат 1941. године, затекао је Смодлаку у Сплиту. Након фашистичке окупације убрзо се прикључио Народноослободилачком покрету и вршио функцију председника илегалног Народноослободилачког одбора града Сплита. Касније је прешао на слободну територију, где је биран за члана АВНОЈ-а и ЗАВНОХ-а.

У Националном комитету ослобођења Југославије био је повереник за спољне послове, у јединственој влади ДФЈ, формираној 7. марта 1945, министар без портфеља, затим представник Југославије при Савезничкој команди у Риму. Када је увидео да ће до договора са Италијом око разграничења тешко да дође, на сопствени је захтев био пензионисан.[1]

Поред политичких списа објављивао је радове из подручја географије, историје, етнологије, антропологије и филологије.

Умро је 31. маја 1956. године у Сплиту. Сахрањен је у Клису уза све државне почасти.

Дела уреди

  • Посјет апенинским Хрватима: путне успомене и биљешке, Хрватска књижарница, Задар, 1906.
  • Jugoslav territorial claims; lecture delivered by J. Smodlaka ... at a meeting of the Union des grandes associations françaises contre la propagande ennemie, on Tuesday, March 11th, 1919., Lang, Blanchong & co's printing, Paris, 1919.
  • Les revendications territoriales yougoslaves; conférence de m. Smodlaka ... faite à la séance de l'Union des grandes associations françaises contre la propagande ennemie, du mardi 11 mars 1919., Lang, Blanchong & cie, Paris, 1919.
  • Смодлака, Јосип (1920). Нацрт југословенског устава (PDF). Загреб: Хрватски штампарски завод. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 01. 2019. г. Приступљено 03. 01. 2019. 
  • О разграничењу Југославије с Италијом, Изд. Нове Југославије, Београд, 1944.
  • Имена места и мештана на тлу Југославије, Ново доба, Сплит, 1946.

Посмртно уреди

Занимљивости уреди

Др. Јосип Смодлака је аутор песме „Слободарка“, на темељу које је настала песма „Падај сило и неправдо“, а која је од јула 1942. године била химна Хварске партизанске чете „Матија Иванић“.[2]

Референце уреди

  1. ^ Ратна хроника Сплита 1941-1945
  2. ^ Никола Анић: Пучки устанак на Хвару и Народноослободолачки рат. Радови 10, Свеучилиште у Загребу, Центар за повијесне знаности, Одјел за хрватску повијест, Загреб, 1977., Приступљено 15. 9. 2011.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јосип_Смодлака&oldid=26798951”