Марко Челебоновић
Марко Челебоновић (Београд, 21. новембар 1902 — Сен Тропе, 23. јул 1986) био је српски сликар.
| Марко Челебоновић | |
|---|---|
 Марко Челебоновић сликар | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 21. новембар 1902. |
| Место рођења | Београд, Србија |
| Датум смрти | 23. јул 1986. (83 год.) |
| Место смрти | Сен Тропе, Француска |
| Потпис |  |
Биографија уреди
Основну школу је завршио у Београду, а средњу у Цириху и Лозани током Првог светског рата. Студије је започео 1919. у Оксфорду, а дипломирао права 1922. у Паризу. Године 1922. дошао је у вајарски студио Антоана Бурдела у Паризу са намером да се посвети вајарству, али је од 1923. почео да слика. Маја 1925. по први пут је излагао своја дела у Салону Тиљерије (Salon des Tuilleries), а у јуну исте године је отишао у Сен Тропе. Ту је радио уз Вијара, Сињака и друге. Пре Другог светског рата живео је у Сен Тропеу. Године 1937. имао је прву самосталну изложбу у Београду, док је 1938. излагао са групом „Дванаесторица“. Тих година повремено је посећивао Југославију; Београд, црногорско приморје и средњовековне манастире. Иако је живео у Француској, остао је близак са југословенским сликарима који су повремено посећивали Француску (Сретен Стојановић, Марино Тартаља, Петар Лубарда).[1]
За време рата припадао је француском покрету отпора. У периоду 1948—1960, био је професор на Академији уметности у Београду. Често је излагао у Паризу, Београду, Цириху, Женеви, Сарајеву, Скопљу и Нишу. Излагао је и на колективним изложбама југословенске уметности у Француској, Енглеској, Белгији, Италији, Холандији и Бразилу.[2][3]
Челебоновићево дело је у стилу генерације француских уметника из 1930-их. Ипак, његова дела показују балканске и оријенталне карактеристике, нарочито у жестини употребе боје, уздржаним гестовима и масама људских фигура.[4][5]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Biografija.org, највећа база података. „Марко Челебоновић”. Biografija.org.
- ^ Марко Челебоновић, Цептер музеј, Марко Челебоновић. „Марко Челебоновић”. zeptermuseum.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Часопис Куш, Марко Челебоновић. „Три изложбе”. casopiskus.rs. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Спомен-збирка Павла Бељанског, Уметничка дела из колекције. „Марко Челебоновић, Жена са турбаном (1933)”. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog. Архивирано из оригинала 28. 03. 2021. г. Приступљено 16. 1. 2020.
- ^ Милетић, Миљана. „Несуђени вајар”. kulturnikisobran.com. Приступљено 16. 1. 2020.
Литература уреди
- Протић, Миодраг Б. (1970). Српско сликарство XX века, Том 1. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 596страна.
- Трифуновић, Лазар (1973). Српско сликарство 1900—1950. - Библиотека Синтезе (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533стране.
