Метковић
Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији.
| Метковић | |
|---|---|
 Метковић | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Дубровачко-неретванска |
| Основан | 1422. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 15.329 |
| Агломерација (2011.) | 16.788 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 03′ 12″ С; 17° 38′ 58″ И / 43.05328008596968° С; 17.649343045828253° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
  Метковић Метковић на карти Хрватске | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Далибор Милан (ХДЗ) |
| Поштански број | 22350 |
| Позивни број | +385 20 |
| Регистарска ознака | DU |
| Веб-сајт | |
| Службена презентација града | |
Географија уреди
Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Метковић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.
Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлоту и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.
Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974, 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.
Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У августу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У јулу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетнег наводњавања. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.
Историја уреди
Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 km северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.
Становништво уреди
На попису становништва 2011. године, град Метковић је имао 16.788 становника, од чега у самом Метковићу 15.329.
Град Метковић уреди
| Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 1.476 | 1.694 | 1.931 | 2.230 | 2.571 | 3.014 | 3.271 | 3.941 | 4.658 | 5.301 | 6.358 | 8.810 | 11.097 | 13.370 | 15.384 | 16.788 |
Напомена: Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857, 1869, 1921. и 1931. у општини Зажабље.
Метковић (насељено место) уреди
| Број становника по пописима[1] | |||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011 |
| 999 | 1.143 | 1.223 | 1.386 | 1.571 | 1.848 | 2.308 | 2.888 | 3.166 | 3.712 | 4.659 | 7.272 | 9.845 | 12.026 | 13.873 | 15.329 |
Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981, док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857, 1869, 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.
Попис 1991. уреди
На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:
Спорт уреди
Види још уреди
Референце уреди
Литература уреди
- [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
- Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.
