Пећане је насељено мјесто у Лици. Припада општини Удбина, у Личко-сењској жупанији, Република Хрватска.

Пећане
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаУдбина
ОбластЛика
Становништво
 — 2011.Пад 35
Географске карактеристике
Координате44° 38′ 40″ С; 15° 43′ 31″ И / 44.644358301558014° С; 15.725358738607242° И / 44.644358301558014; 15.725358738607242
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина634 m
Пећане на карти Хрватске
Пећане
Пећане
Пећане на карти Хрватске
Пећане на карти Личко-сењске жупаније
Пећане
Пећане
Пећане на карти Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53235 Бунић
Позивни број+385 53

Географија уреди

Пећане се налази између Удбине и Коренице. Сјеверно од Пећана је Грабушић и Бјелопоље, јужно је Јошан, западно Дебело Брдо и Крбава. Пећане је од Удбине удаљено око 15 km, а од Коренице такође око 15 km.

Историја уреди

По писању многих Будисављевића (Јованка Будисављевић Броз [1], Александар Леко Будисављевић [2], Борислав Б. Будисављевић [3] ...), они своје поријекло доводе у вези са метохијским Пећанима. Три брата, Филип, Јуриша и Будиша (од којих су настали каснији Филиповићи, Јуришићи и Будисављевићи и Будаци) су као племство Немањића дошли до Лике (Рибник код Госпића, потом у Брлог и Дренов Кланац, да чувају Сењ). По ослобођењу Лике и Крваве основали су истоимено село Пећане.

Прадјед Ђукин (Ђука — мајка научника Николе Тесле), а Николин шукундјд био је Марко Будисављевић. У Личкој регименти Карловачког генералата служио је од 1746. године у чину оберлајтанта. Њему је аустријски цар Јосип II доделио племићку титулу. Марков отац Тоша Будисављевић, лутајући са стоком за бољом пашом зауставља се на Крбавском пољу и са братом Малешом оснива насеље Пећане. Један од потомака породице Будисављевић била је и Јованка Будисављевић-Броз (1924—2013), супруга југословенскиг предсеника Јосипа Броза Тита.

Двије гране Будисављевића су добиле аустријско племство, Марко и Мијат Будисављевић. Грана мајора Мијата истиче се управо низом виших официра и генерала. Та грана Будисављевића је систематски занемарена од стране Лексикографског завода Мирослав Крлежа и Крлежине Опће енциклопедије. Разлози су веома дубоки, још од доба Марије Терезије. Тада је вршено насилно покатоличавање Срба у Аустрији. По очуваном племенском предању једној таквој екипи супроставио се код Пећана с пушком у руци дјед мајора Мијата, Мијат-Бојан Будисављевић, заједно са двојицом другова. Аустријске власти су тај инцидент, у којем је један плебануш изгубио главу, заташкале, а екипе за насилно покатоличавање нису више у тај крај залазиле. Ипак, то је остало записано у аустријским архивима и због тога Мијатов унук, мајор Мијат и праунук генерал Буде, управо зато не добијају ни Орден Марије Терезије ни Орден Леополдов. Приједорска грана Будисављевића се ту, крајем 19. и почетком 20. вијека, далеко боље уклапала у постојеће односе, а њени најистакнутији представници, Велики жупан Буде и његово потомство све више еволуирају од Срба у православце, док у Мијатовом потомству српска национална свијест постаје све јача. Један унук попа Јове погинуо је 1916. на Кајмакчалану као српски добровољац и то је био додатни разлог за прешуткивање Мијатове гране. [4]

Пећане се од распада Југославије до августа 1995. године налазило у Републици Српској Крајини. До територијалне реорганизације у Хрватској насеље се налазило у саставу бивше велике општине Кореница.

Становништво уреди

Према попису из 1991. године, насеље Пећане је имало 118 становника, сви су били Срби. Према попису становништва из 2001. године, Пећане је имао 45 становника.[5] Пећане је према попису из 2011. године имало 35 становника.[6]

Националност[7] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 118 120 184 278
Југословени 4
Хрвати 1
остали и непознато
Укупно 118 124 184 279
Демографија[7]
Година Становника
1961. 279
1971. 184
1981. 124
1991. 118
2001. 45
2011. 35

Познате личности уреди

Референце уреди

  1. ^ Јокановић, Жарко (2013). Јованка Броз - мој живот, моја истина, pp. 20. Београд: Блиц. 
  2. ^ Будисављевић, Александар (1890). Племе Будисављевића у Горњој крајини, pp. 15. Нови Сад. 
  3. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 13. Прометеј. 
  4. ^ Будисављевић, Борислав (2018). Атлас 37 грана родослова Будисављевића, pp. 50., 157. Прометеј. 
  5. ^ Попис становништва 2001. Архивирано на сајту Wayback Machine (14. фебруар 2011), Приступљено 15. 4. 2013.
  6. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  7. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе уреди