Википедија

Скадарски вилајет

Скадарски вилајет (тур. İşkodra Vilayeti, Vilayet-i İşkodra; алб. Vilajeti i Shkodrës) био је вилајет Османског царства од 1867. до 1913. године. Налази се на простору данашње Црне Горе и Албаније. Крајем 19. вијека вилајет је наводно захватао површину од 13.800 km2.[1]

Скадарски вилајет на старој турској карти из 1907. године

Историја уреди

 
Скадарски вилајет у Османском царству, 1900. година
Главни чланак: Скадарски санџак

Скадарски вилајет је основан 1867. године[2] спајањем Скадарског и Дебарског санџака. Скадарски санџак је основан након османског освајања Скадра у опсади 1478—1479. године. Велиди дио Зете је припоједни Скадарском санџаку 1499.[3] Ова територија је 1514. године извојена из Скадарског санџака и од ње основан нови независни Санџак Црне Горе, којим је владао Скендербег Црнојевић. Када је он преминуо 1528, Санџак Црне Горе је спојан са Скадарским санџаком у јединствену административну јединицу са одређеним степеном аутономије.[4]

Скадарски санџак је 1867. године спојен са Скопском санџаком и настао је Скадарски вилајет. Вилајет су чинили Скадарски, Дебарски и Призренски санџак. Призренски санџак је 1877. године прешао у састав Косовског вилајета, а Деберски санџак у састав Битољског вилајета, док је градског подручје Драча постало Драчки санџак. Након Руско-турског рата од 1877. до 1878. Бар, Подгорица, Спуж и Жабљак су 1878. припали Црној Гори. Улцињ је 1881. такође прирао Црној Гори.[5]

Скадарски вилајет 1912. и почетком 1913. године освалају државе припаднице Балканске лиге током Првог балканског рата. Територија Вилајета је 1914. године постала дио Кнежевине Албаније, на основу мировног уговора потписаног на Лондонској конференцији 1913. године.[6]

Административна подјела уреди

Скадарски вилајет су чинили сљедећи санџаци:[7]

Демографија уреди

Процјена 1874. уреди

Према процјенама руског конзула Ивана Јастребова, у Скадарском санџаку је било 80.000 мушкараца католичке, 20.000 мушкараца православне и 9.500 мушкараца исламске вјероисповјести. Већина становништва је говорила албански језик. Тврдио је да су православци, као и један број муслимана, говорили српски језик.[8]

Процјена 1912. уреди

Публикација из 21. децембра 1912. године у белгијском часопису „Ons Volk Ontwaakt” процјењује да у Скадарском вилајету живи око 185.200 становника:[9]

Референце уреди

  1. ^ Europe by Éliseé Reclus. стр. 152
  2. ^ Bayly Winder, Richard (1969). Near Eastern round table, 1967-68. New York: Near East Center and the Center for International Studies, New York University. стр. 110. Приступљено 12. 5. 2017. „In June 1867, thirteen new vilayets were formed: Bursa, Dardanelles, ... Ankara, Diyarbekir (Kurdistan), Sivas , Kastamonu, Thessaloniki (Salanik) , Konya, and Yanina (Epirus and Thessaly), Prizren, and Ishkodra (Scutari of Albania).” 
  3. ^ Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno Delo. Приступљено 12. 5. 2017. „Год. 1499. припојена је била Црна Гора скадарском санџакату. Али, год. 1514. одвојио је султан поново и поставио јој за управника, као санџак-бега, потурченог Станишу, односно Скендер-бега Црнојевића.” 
  4. ^ Ćorović, Vladimir (1933). Istorija Jugoslavije. Beograd: Narodno Delo. Приступљено 12. 5. 2017. „1528... Црна Гора је потом поново припојена скадарском санџакату и остала је са извесним ... правима његов саставни део...” 
  5. ^ İŞKODRA VİLAYETİ’NİN İDARİ TAKSİMATI VE YAPISI (1867/1868-1908) | GENÇOĞLU | Celal Bayar Üniversitesi Sosyal Bilimler Dergisi
  6. ^ Vickers, Miranda (1999). The Albanians: a modern history. I.B.Tauris. стр. 77, 78. ISBN 978-1-86064-541-9. 
  7. ^ Iskodra Vilayeti | Tarih ve Medeniyet
  8. ^ Folić, Milutin (1991), „Izveštaji ruskog konzula Ivana Stepanoviča Jastrebova iz Skadra o slovenskom življu i njihovim crkvama u Albaniji u drugoj polovini XIX veka”, Stanovništvo slovenskog porijekla u Albaniji : zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog u Cetinju 21, 22. i 23. juna 1990, Titograd: Istorijski institut SR Crne Gore ; Stručna knj., OCLC 29549273 ; Гласник Српског ученог друштва, књ. XL. стр. 182-183
  9. ^ Published on December 21, 1912 in the Belgian magazine Ons Volk Ontwaakt (Our Nation Awakes) - view the table of Vilajet Skutari: Skynet GodsdBalkan Архивирано на сајту Wayback Machine (31. август 2012)

Литература уреди

  • Дурковић-Јакшић, Љубомир (1991). „Прилози за историју Српске православне цркве у Скадру и околини”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 149—152. 
  • Vasić, Milan (1991). „Etnički odnosi u jugoslovensko-albanskom graničnom području prema popisnom defteru sandžaka Skadar iz 1582/83. godine”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 409—416. 
  • Микић, Ђорђе (1991). „Српско-православна скадарска општина у XIX и почетком XX века”. Становништво словенског поријекла у Албанији. Титоград: Историјски институт. стр. 643—660. 
  • Терзић, Славенко (2018). „Скадарски вилајет у другој половини XIX века према опису руског конзулата у Скадру”. Глас САНУ. 428 (18): 97—110. 
  • Bayly Winder, Richard (1969). Near Eastern round table, 1967-68. New York: Near East Center and the Center for International Studies, New York University. стр. 110. Приступљено 12. 5. 2017. „In June 1867, thirteen new vilayets were formed: Bursa, Dardanelles, ... Ankara, Diyarbekir (Kurdistan), Sivas , Kastamonu, Thessaloniki (Salanik) , Konya, and Yanina (Epirus and Thessaly), Prizren, and Ishkodra (Scutari of Albania).” 

Спољашње везе уреди

  Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Scutari, Turkey (Vilayet)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). Cambridge University Press. 

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скадарски_вилајет&oldid=27674196”