Трново (Источно Сарајево)
Трново је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у Републици Српској, БиХ. Једна је од шест општина града Источно Сарајево. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у насељеном мјесту Трново укупно је пописано 956 лица.[1]
Трново | |
|---|---|
 Православна црква у центру Трнова | |
 Застава
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Источно Сарајево |
| Општина | Трново (Источно Сарајево) |
| Становништво | |
| — 2013. |  956 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 39′ 56″ С; 18° 26′ 47″ И / 43.66558° С; 18.44642° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Трново Трново на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71220 |
| Позивни број | 057 |
| Веб-сајт | www |
Географија уреди
Само урбано подручје Трнова карактерише издужен облик, положен у правцу сјевер-југ. Смештено је у алувијалном проширењу ријеке Жељезнице, а протеже се од насеља Тошићи и Широкари на југу до улаза у кањонски дио којим је Трново на сјеверу одвојено од Федерације БиХ. Дужина урбаног подручја износи око 4,3 км, а његова просечна ширина је око 1,3 км, односно укупна површина урбаног подручја износи 567 ха. У ово подручје укључен је долински, равничарски дио ријеке Жељезнице просечне ширине око 500 м, те источне и западне падине њеног обода у појасу од 400 до 600 м са просечном надморска висином од 823 м. Тиме је у урбано подручје укључен и доњи дио слива десних притока Жељезнице, Љушта и Широкарница.
Историја уреди
Митрополит Дабробосански Георгије Николајевић је на празник Малу Госпојину, 8. септембра 1886. године осветио нову цркву у Трнову, грађену од тврдог материјала.
Симо Соколовић, парох трновски, умро је 10. јануара 1889. године у Трнову, а сахрањен у Сарајеву, на Кошевском гробљу. Соколовић је био рођен 1830. године у Фочи, а рукоположен за свештеника 7. фебруара 1888. године. Пре тога је три деценије рачуновођа и деловођа црквене општине у Сарајеву. Тамо се јавља 1870. године као претплатник задарског "Србско-далматинског магазина" за 1870-1871. годину. Године 1889. било је упражњено место пароха у Трнову. Та парохија је имала у то време 2.739 "чељади" у 224 куће.[2] Покојни трновски поп Симо Соколовић је покренуо акцију док је био жив, да се у Трнову подигне српски православни парохијски дом. Соколовића је заменио поп Никола Николајевић, који је током 1891. године дом изградио до краја. Трошак је разрезан на парохијана, а 300 форинти је стигло од Земаљске владе у Сарајеву. Градњу је контролисао Јанковић, управитељ испоставе. Освећење парохијског дома уследило је 2. септембра 1891. године.[3] Године 1892. сарајевски парох Петар Максимовић премештен на парохију Трнову, у Сарајевском протопрезвирату. Претходни парох Николајевић је отишао у Жепче. Парох је био Милорад Јелић. У то време црквена општина није имала непокретног поседа. Парохија Трново имала је у саставу 22 села, са 224 куће и 2.739 душа. Светосавска беседа је одржана у Трнову 1899. године.
20. век уреди
За време Првог свјетског рата оштећен је звоник и однета су звона. Звоник је поправљен 1920, а звоно је купљено 1921. године. За време Другог свјетског рата Нијемци су цркву претворили у коњушницу. Уништили су црквену архиву, књиге и иконе на иконостасу. По завршетку рата 1945. године црква је враћена у првобитно стање. Проблеми су наступили са новом комунистичком влашћу, која је забрањивала народу да долази у цркву. Црквена кућа је претворена у хотел, парохијски дом је заузела Удба, црквено земљиште национализовано и на њему подигнут задружни дом као и костурница партизанским борцима.[4] Трново је током рата у БиХ, баш као и у претходним ратовима, претрпјело доста штете. Овде је током 1992. године страдало 124 српских цивила и један православни свештеник, а парохијски дом и сама црква су запаљени.[5]
Мањи дио насеља Трново припао је Федерацији БиХ након Дејтонског споразума.
Спорт уреди
Трново је сједиште фудбалског клуба Жељезница.
Становништво уреди
| Састав становништва – насељено мјесто Трново | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[6] | 1991. | 1981.[7] | 1971.[8] | ||||
| Укупно | 956 (100,0%) | 2 099 (100,0%) | 1 403 (100,0%) | 765 (100,0%) | |||
| Срби | 705 (73,74%) | 939 (44,74%) | 737 (52,53%) | 506 (66,14%) | |||
| Бошњаци | 234 (24,48%) | 1 078 (51,36%)1 | 552 (39,34%)1 | 233 (30,46%)1 | |||
| Хрвати | 7 (0,732%) | 14 (0,667%) | 8 (0,570%) | 17 (2,222%) | |||
| Црногорци | 3 (0,314%) | – | 13 (0,927%) | 7 (0,915%) | |||
| Муслимани | 2 (0,209%) | – | – | – | |||
| Неизјашњени | 2 (0,209%) | – | – | – | |||
| Југословени | 1 (0,105%) | 46 (2,192%) | 91 (6,486%) | 1 (0,131%) | |||
| Непознато | 1 (0,105%) | – | – | – | |||
| Остали | 1 (0,105%) | 22 (1,048%) | 2 (0,143%) | – | |||
| Словенци | – | – | – | 1 (0,131%) | |||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још уреди
Напомене уреди
Референце уреди
- ^ „Попис становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013. на територији Републике Српске — Прелиминарни резултати, Републички завод за статистику, Бања Лука, 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 24. 1. 2014. г. Приступљено 30. 12. 2013.
- ^ "Дабро-босански источник", Сарајево 1889. године
- ^ "Босанско-херцеговачки источник", Сарајево 1891. године.
- ^ „Црквена општина Трново - Српска православна црква”. Архивирано из оригинала 13. 6. 2019. г. Приступљено 10. 3. 2019.
- ^ Обележено 25 година од страдања 124 српска цивила у Трнову („Политика”, 30. јул 2017)
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 07. 04. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 3. 10. 2015.
Извори уреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
