Чакавски језик

Чакавско наречје (такође чакавица, чакавштина; ISO 639-3: ckm) је језик^[1]^[2]^[3] или наречје хрватског језика које се користи у Истри, на Далматинском приморју, острвима и у неким малим областима других земаља попут Словеније, Аустрије, Мађарске и Словачке.^[4]

Назив потиче од упитне заменице „ча”. Подручје на ком је доминирало чакавско наречје је некада било много шире (цела Лика, северна Далмација, Кордун итд). Разлог његовог смањивања су миграције изазване османлијским освајањима, када се икавски изговор из западне Херцеговине, заједно са источнохерцеговачким дијалектом, проширио на северозапад. Подручје чакавштине се и данас смањује под утицајем књижевног језика. Уочи Првог светског рата овим наречјем говорило је око 23% Хрвата, а данас тек 12%, те се ово наречје сматра најугроженијим хрватским наречјем, јер полако изумире.

Досељавањем на чакавска подручја, новоштокаваци (икавци, ијекавци) су потиснули чакавце с већег дела далматинског залеђа и мањег дела у приобаљу као и делова Лике, Гацке, Крбаве, Покупља и Горског котара. Чакавски се данас простире углавном по јадранском приобаљу (од Истре до Сења, између Задра и Водица, од Винишћа до доњих Пољица), с неколико штокавских прекида, и на већини острва северно од Пељешца (који је на западу чакавски), у делу Лике, Гацке, Горског Котара и Истре, затим у Покупљу све до Карловца. Ван Хрватске чакавским наречјем се говори и у крајевима где живе Градишћански Хрвати, у Аустрији, Мађарској и Словачкој, а сличан говор имају и Молишки Словени.

Галерија уреди

Карта чакавског наречја данас
Карта чакавског наречја данас
Распрострањеност чакавског наречја пре миграција из 16. века

Референце уреди

^ „Chakavian [ckm]”. SIL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023.
^ Mandić, Davor (11. 10. 2015). „Najveći živući lingvist Josip Silić: Predložio sam uvođenje čakavskog u škole”. Novi list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 3. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023. „[Josip Silić] Ja sam napisao raspravu, to je jedna od mojih najnovijih rasprava, gdje sam, posluživši se teorijsko-metodološkim dokazima, došao do zaključka da je narječje jezik, što znači da su čakavsko, štokavsko i kajkavsko narječje jezici.'”
^ Vuković, Mladen (14. 2. 2023). „Predavanje profesora Joška Božanića o budućnosti čakavskog jezika”. HRT (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023. „'Božanić [je] u svom predavanju još jednom iznio svoje argumente da je čakavica, kajkavica i štokavica zasebni jezici.'”
^ „Burgenland Croatian”. Glottolog (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 11. 2022. г. Приступљено 17. 2. 2023.

Спољашње везе уреди

Речник истарског дијалекта
Early Adriatic Gan-Veyãn Архивирано на сајту Wayback Machine (14. јануар 2021)
Веглианске легенде

Овај чланак везан за језик је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

[ISO_639-3-1] „Chakavian [ckm]”. SIL (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023.

[Novi_list-2] Mandić, Davor (11. 10. 2015). „Najveći živući lingvist Josip Silić: Predložio sam uvođenje čakavskog u škole”. Novi list (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 3. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023. „[Josip Silić] Ja sam napisao raspravu, to je jedna od mojih najnovijih rasprava, gdje sam, posluživši se teorijsko-metodološkim dokazima, došao do zaključka da je narječje jezik, što znači da su čakavsko, štokavsko i kajkavsko narječje jezici.'”

[HRT-3] Vuković, Mladen (14. 2. 2023). „Predavanje profesora Joška Božanića o budućnosti čakavskog jezika”. HRT (на језику: хрватски). Архивирано из оригинала 17. 2. 2023. г. Приступљено 17. 2. 2023. „'Božanić [je] u svom predavanju još jednom iznio svoje argumente da je čakavica, kajkavica i štokavica zasebni jezici.'”

[Glottolog-4] „Burgenland Croatian”. Glottolog (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 11. 2022. г. Приступљено 17. 2. 2023.

[1]

[2]

[3]

[4]