Википедија

Шаховница

Не поистовећивати са шаховска табла.

Шаховница је хералдички приказ грба гдје је поље грба подијељено на једнак број редова и колона, обојених наизмјенично, тако да слика подсјећа на поља шаховске табле, по чему се овај хералдички приказ и назива шаховница. Најбољи примјери оваквог хералдичког мотива јавља се на грбу Хрватске, те на амблемима шаховских клубова и савеза.

Шаховнице у пољској хералдици

Према научној историографији, најстарије шаховнице као грбови локалне властеле јављају су на простору данашње Пољске.[1] Први грбови са сличним мотивима јављају се већ у X и XI вијеку, да би током XII вијека са јачањем феудалне породице Вчеле, а касније и Гуровски, овај хералдички мотив доживио свој пуни процват.

Вчеланска шаховница је грб пољских племића Вчеле, који се први пут појављује у XII вијеку, за вријеме владавине династије Пјастовићи. Такође је позната и као сребрено-златна шаховница због својих карактеристичних боја.[1]

Према легенди, овај грб је установио шлески племић Голуб који је путовао свијетом, те се тако обрео у Африци, гдје га је ћерка локалног краља позвала на партију шаха под условом да побједник има право ударити губитника шаховском таблом по глави. Голуб је побједио и ударио таблом принцезу (ни мало џентлменски), тако да је шах поломио.[1]

Гуровска шаховница је грб руско-пољске грофовске и племићке породице Гуровски, а која је у родбинској вези са племићком породицом Вчела. Грб ове породице умногоме подсјећа на грб Вчела, што се тумачи њиховим родбинским везама.[2]

  •  
    Грб Пјастовића по линији Глоговски
  •  
    Грб Пјастовића по линији Легнице
  •  
    Грб Пјастовића по линији Свидница и Јавор (послије 1368.)

Галерија шаховница на хералдици пољских округа

Галерија шаховница пољских мјеста и друге употребе

Шаховнице у чешкој хералдици

Грбови чешке хералдике који подсјећају на шаховнице се скоро искључиво везују за историјске или локалне грбове некадашње Моравске и са сигурношћу се јављају већ у XIII вијеку. Они се донекле разликују од стандардних шаховница јер се јављају у комбинацији са орлом. Такође, постоје комбинације шаховнице са неким другим хералдичким симболом (јарцем, крилом и сл.), али и грбови са шаховницама као у другим националним хералдикама.

Грбови округа и општина са мотивима шаховнице

Шаховнице у њемачкој хералдици

Шаховнице у њемачкој хералдици се засигурно јавља одвојено од оне западнословенске или уопште Словенске. У јужним њемачким покрајинама, нарочито у Баварској, шаховнице се засигурно јављају такође у 13. вијеку, а попримају карактеристичан ромбоидни изглед.

Баварска ромбоидна шаховница је званични мањи грб њемачке покрајине Баварска, а првобитно је установљен 1242. године као грб грофа Богена, од стране племићке породице Вителсбах. Временом бијело-плава коса шаховница је постала симбол цијеле Баварске, а данас се налази у срцу већег грба или се издаја као посебан мањи грб Баварске.[4]

Штребечка шаховница је симбол општине Шахдорф Штребек у покрајини Саксонија-Анхалт у Њемачкој. Назив села Шахдорф (њем. Schachdorf) у немачком значи шаховско село. Према легенди, године 1011. затвореник на имању Штребек научио да игра шах и од тада игра је постала веома популарна у селу, па су чак и шаховску таблу ставили на својој грб. Од 1823. године у локалној школи. шах се изучава као један од наставних предмета.[5]

Борстендорфска шаховница је званични симбол општине Борстендорф у њемачкој савезној држави Саксонија. То је млада општина настала спајањем два насеља у ранијој општини Лојбсдорф, округ Фрајберг. Како су становници ових насеље од раније познати као добри шахисти, за грб општине одабран је амблем са изгледом шаховнице.

Галерија шаховница из њемачке локалне хералдике

Хрватска шаховница

Главни чланак: Грбови Хрватске кроз историју
 
Изглед хрватске шаховнице

Хрватска шаховница је такође једна од старијих хералдичких симбола ове врсте. Засигурно, као таква она се појављује у илирској хералдици, у XV и XVI вијеку али се вјерује да су је хрватски великаши користили и који вијек прије настанка ове хералдике (највјероватније од XIV вијека).

Према легенди, за коју се дознало релативно скоро, хрватска шаховница је настала у вријеме владавине хрватског краља Стјепана Држислава (969—997),[6] а као национални симбол међу Хрватима се укорјенила тек у XVI вијеку, током хабзбуршке владавине. Документи који су настали много вијекова касније, овој шаховници приписују симболику уједињења различитих племена на простору тадашње Хрватске, а који су названи црвени и бијели Хрвати. Међутим, постоји и историјски непотврђена легенда која каже да се изглед овог грба утемељио након шаховских побједа хрватског краља Светослава Суроње против млетачког дужда Петра II Орсела, а награда побједе су била острва у јужној Далмацији.[7]

Хрватска шаховница се састоји од 25 квадрата бијеле и црвене боје, распоређених по 5 редова и колона. Изглед хрватске шаховнице се није битније мијењала ни за вријеме хабзбуршке власти, али ни касније.[8][9] Током владавине усташа (1941—1945), као и након независности Хрватске (1990—1991) шаховница је почињала првим бијелим пољем. Док је она која се налазила унутар грба Бановине Хрватске, те СР Хрватске почињала првим црвеним пољем. Након 1991. грб Републике Хрватске је поново прилагођен оном из времена бановине и комунизма (са првим црвеним пољем), те му је придодата хералдичка круна историјских грбова провинција које се данас налазе у саставу Републике Хрватске.

Галерија грбова која се односи на хрватску шаховницу

Шаховница у другим националним хералдикама

Амблеми шаховнице

Амблеми са мотивима шаховнице се најчешће појављују као званична обиљежја шаховских клубова или савеза. Такође, јавља се и као амблем у популарној култури.

Референце

  1. ^ а б в „Wczele”. Herbarz Polski. Tarnowski. Архивирано из оригинала 21. 05. 2008. г. Приступљено 12. 1. 2012.  Непознати параметар |lang= игнорисан [|language= се препоручује] (помоћ)
  2. ^ Долгоруков П. В. Российская родословная книга. — СПб.: Тип. Э. Веймара, 1856. — Т. 3. — С. 120.
  3. ^ Стефан Станислав Стец
  4. ^ Scheufele, Karl Michael. "Coat of Arms and Flags". Bavarian State Chancery. Retrieved 2009-04-24.
  5. ^ Heinz Göschel (editors): Lexikon Städte und Wappen der Deutschen Demokratischen Republik. Verlag Enzyklopädie, Leipzig 1979.
  6. ^ Bellamy, Alex J. . The Formation of Croatian National Identity: A Centuries-old Dream. . Manchester University Press. 2003. pp. 36. ISBN 978-0-7190-6502-6. 
  7. ^ Деньги, товарищи, ещё никто не отменял!
  8. ^ Палитра крыла
  9. ^ Елена Гуськова: „История югославского кризиса (1990-2000)“, Русское право/Русский Национальный Фонд, (2001). стр. 137, Югославия в XX веке: очерки политической истории

Литература

  • Heinz Göschel (editors): Lexikon Städte und Wappen der Deutschen Demokratischen Republik. Verlag Enzyklopädie, Leipzig 1979.

Види још

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шаховница&oldid=27571675”