Јасна Јојић
Јасна Јојић (Бор, 27. јануар 1963) српски је новинар, дизајнер и писац. Њен досадашњи рад обележила су истраживања влашке магије и културе.[1] Она је први аутор који је успео да обједини веровања и практиковања магије у источној и североисточној Србији.[2]
| Јасна Јојић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 27. јануар 1963. |
| Место рођења | Бор, СФРЈ |
Факултетско образовање
Студирала је смер филозофије на Филозофском факултету у Београду до 1984, под менторством професора доктора Бранка Павловића и професора доктора Александра Крона. Касније је студирала новинарство и комуникологију на Факултету за медије и комуникацију, Универзитета „Сингидунум“ до 2009. под менторством професора доктора Бобана Томића и професора доктора Дарка Танасковића. Завршила је мастер студије на Факултету политичких наука смет новинарство и комуникологија, под менторством професора доктора Чедомира Чупића.[3]
Мастер рад- питање матријархата
Рад проблематизује жену у миту, магији и рано-хришћанској религији. Теза се заснивала на могућности постојања матријархата у неолитској револуцији до раног хришћанства. Осврнула се и на модерне теорије о стварању и рушењу култа мајке. У овом раду изнела је да је жену пре света разликовала моћ да подари нови живот и њени природни инстинкти су будили различита сећања супротног пола. Јавио се страх, према Фројду и Јунгу, који је одредио жену као носиоца ритуала из који су касније изродили митови које можемо наћи у археолошким налазиштима. Ови локалитети садрже цртеже, статуе у форми женског тела и материце. Пример таквог мита је Вилендорфска Венера. Са развојем пољопривреде, развија се и патријархат, јер је сва „моћ“ била у физичкој снази мушкарца, који је у новонасталом систему био способан за обављање тешких физичких послова. Из преласка са патријархата на матријархат ствара се душтвена клима која је у првом миленијуму пре нове ере успела да одржи овакво уређење уз помоћ аксиоматичког римског права, филозофских схватања Сократа, Платона, Аристотела. Овакав културни сукоб трајао је у периоду хуманизма и ренесансе где се доминација наставља у световном и сакралом свету, а изузетак таквог схватања била је слика Леонарда Да Винчија и Тицијана, а у песништву код Дантеа и Петрарке.
Развојем археологије у првој половини деветнаестог века, јавља се теза Бахофена који је и сковао термин матријархат. Рад се позива на дело Џејмса Фрејзера „Златна грана“ и даље проблематизује однос магије и жене према водећи се крилатицом „снови магије једног дана могу постати стварност науке.
Каријера новинара
Током средње школе објављује своје текстове у месечнику „Колектив „Рудардко-топионички басен Бор“ у рубрици екологија. Од 1995. професионално се бави новинарством у компанији „Новости“. У листу „Вечерње Новости“ објавила је преко 6000 рубрика, репортажа и фељтона а 2003. године у „Ревији 92“ објавила је преко 3500 истраживачких и аналитичких рубрика. У својим текстовима, нагласак ставља на усвајању демократских вредности, разбијању социјалних табуа, заштите животне средине и сузбијања непожељних друштвених појава.Током своје каријере интервјисала је значајне српске и иностране личности међу којима су Добрица Ћосић, Миодраг Зец, Саво Бојовић, Вања Булић и други. У периоду од 1997 до 2000. године осмишљавала је и реализовала медијске кампање за промоцију и помоћ археолошким налазиштима и природним резерватима у источној Србији. У том периоду настао је низ текстова у којим је нагласила значај ових локалитета и апел јавности да се они сачувају. Локалитети који су били укључени:
- Римски локалитети Шаркамен, Кливељ, Ромулијана
- Праисторијски локалитети: Лепенски Вир, Рудина Глава, Доња Бела Река, Брестовачка бања, Тилва Рош, Борско језеро
Такође, водила је вишегодишњу кампању за Национални парк „Ђердап“ са циљем промоције природе и антрополошке баштине овог локалитета. Објављивала је текстове у којима је обелодањивала еколошке афере које су се тицале загађења ваздуха и воде.
Због тих текстова била је тужена за узнемиравање јавности, а ослобођена је оптужби уз релевантне доказе. Сарађивала је са Природњачким музејем, Народним музејем, Музејем рударства и металургије, из чијих се сарадњи развила кампања са археолошко-етнолошким и историјским рубрикама које су се тицале заштите реке Дунака и Тимока. Ова сарадња проширила се и на „Ђердап“ Кладово, Злотску пећину, Гамзиградску Бању, Брестовачку Бању, Голубац.
Од 1997.члан је Међународне федерације новинара (International Federation of Journalists − IFJ), a од 2002. чланица је Удружења новинара Србије (УНС).
Каријера дизајнера
Од 1984. до 1995. бави се дизајном накита. 1992. представљала је СФР Југославију на изложби ЕХПО у Севљи. До 2004. имала је седам самосталних изложби дизајна и накита.
Каријера писца
Аутор је више од 60 есеја које је објављивала у издању „Матице Српске“, часописа за науку и културу „Развитак“ и зборницима етнологије, археологије. У есеју који је обликован као инетвјуа названог „ТЕСТ-АМЕН-Т- као толеранција“ заједно са Милојем Павловићем, бави се односом државе и цркве, са посебним нагласком на утицај Православне цркве на друштвене промене у Србији. Од 2003. У недељнику „Сведок“ објављује текстове. Својим књигама приближила је религијска и философска наслеђе, обичаје и знања култура старог света: Старе Индије, Кине, Вавилона, Египта, Старе Грчке, Старог Рима као и средњег века. Један је од оснивача културно-издавачке куће „Гордон“ у Београду, кроз чији рада се труди да промовише заштиту културне, историјске и природне баштине. У току своје каријере сарађивала на сценаријима више документарних емисија и серијала РТС-а из области медијске презентације културне баштине.
Аутор је књиге „Чуда влашке магије- обичаји и веровања из Тимочке Крајне“, чију је рецензију радио Етнографски институт САНУ. Прво издање је објављено 1999. године и изазвало је јавну расправу после које је Власима дозвољено да се на попису становништва изјашњавају као национална мањина. Касније објављује „Влашку магију 1“ у којој истражује и приказује космологију, митологију и обичаје Влаха. Исповести је сакупљала од најпознатијих влашких врачара које се сматрају чуварима влашке културне традиције. У допуњеном издању „Влашка магија 2“ говори о култу мртвих, култу светлости и ватре, песме и колективних ритуала. Књига је састављена од низа интервјуа људи који су долазили по савете и помоћ код такозваних „влашких врачара“. Књига „Магија биљака- и лек и амајлија“ представља компилацију истраживања из народне медиције и приче о биљкама (33 врсте). Кроз ову књигу ауторка проучава однос врачева вавилонске и фараонске културе, однос монаха католичке и правосавне цркве према флори, као и промену односа према историјским периодима. „Магија биљака 2-и лек и амајлија“ бави се легендама и митовима који су везани за словенско културно наслеђе. Као основно полазиште користила је цитате из дела Веселина Чајкановића, Тихомира Ђорђевића, Вука Караџића. Кроз књиге „Календар за срећне дане- веровања и обичаји европских народа“ и “Магијски календар за црвена слова“ описује историјски ток празника од праисторије до данас. У овој књизи ауторка је успела да превазиђе националне, идеолошке, верске баријере и заузела је тезу према којој све религије имају исти корен, односно потичу од једнствене религије.У књизи „Речник сујеверја- трипут пруцни и у дрво куцни“ бави се античким списима и етнографијама са подручја Балкана и Србије. Тежиште књиге ставља на сличним веровањима народа широм света која постоје вековима и која како ауторка сматра указују на непостојање временских и географских граница.[4]
Референце
- ^ Vesti online / Vesti / Tema dana / Vlaška magija najmoćnija na svetu
- ^ Magija, Vlaška magija, Knjiga Vlaska magija, Vlaška magija, Jasna Jojić, knjige, vlaska magija vlaška magija knjige Jasne Jojić vlaške bajalice i rituali knjige naručite na te...
- ^ Biografija « Jasna Jojić, novinar – zvanična prezentacija knjiga i tekstova
- ^ Bibliografija « Jasna Jojić, novinar – zvanična prezentacija knjiga i tekstova