Превалис (лат. Prevalis) или Превалитана (Praevalitana, Prevalitana, Praevaliana или Prevaliana), је била провинција Римског царства, која је обухватала територију једног дела данашње Црне Горе, Србије и Албаније. Одвојена је као посебна провинција од провинције Далмације 297. године (можда 305. или 306.), ради побољшања везе између мора и старог центра провинције Далмације — Салоне. Од приморских градова обухватала је Улцињ и Љеш, а од континенталних Дукљу и Скадар.

Провинција Превалис
Provincia Prevalis
284.—395.
Ancient balkans 4thcentury-sr.png
Римска провинција Превалис у 4. веку
Главни градСкодра
ЗемљаРимско царство
СтатусБивша покрајина
Историја 
• Успостављено
284.
• Укинуто
395.
Претходник
Следбеник
Далмација (римска провинција)
Горња Мезија
Превалис (византијска провинција)

Управник провинције (презес), са титулом лат. Vir Clarissimus (V.C) или лат. Vir perfectissimus (V.P) (као и лат. Iudex, Rector, Moderator), имао је административне и судске функције. Презес се налазио у Скадру. Реформама које уводе Диоклецијан и Константин I одвајају у провинцијама се цивилна и војна власт (коју има лат. dux). Од 3. века постојале су веће латифундрије и виле рустике биле су централна здања, зидана уз саму обалу на месту заклоњеном од ветра. Најзначајнији примерак је вила рустика из Петровца на мору, која је датована у 4. век) и нешто једноставнија на Превлаци код Тивта.

Под вођством Алариха Готи два пута долазе до границе Превалиса, 400. и 403. године. Источни Готи долазе до границе 459. године.

Реформе новцаУреди

У време владавине Диоклецијана долази до девалвације новца. Уводи се порез у натури (лат. annona) који углавном оптерећује сточаре. Порез у новцу оптерећивао трговце и занатлије у градовима, лат. auri iustralis collatio наплаћиван је у злату од времена Константина I.

У време Диоклецијана и Константина I новац добија име солид, касније перпер и тежи 4, 48 г. злата. Реформа сребрног новца је извршена 313. Тада је уведена силиква. Трећа реформа новца спроведена је за време цара Анастасија 498. Анастасије I (491.—518.) је укинуо лат. auri iustralis collatio али анона почиње да се скупља у новцу. Анастасијевом реформом новца долази до консолидација бронзаног фолиса. За фунту злата (72 солида) добија преко 20.000 бронзаних новчића што остаје на снази у Византији до 11. века.

Види јошУреди

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди