Прекомурски језик
Прекомурски језик, познат и под називом прекмурски језик (прек. prekmürski jezik или prekmürščina, словен. prekmurski jezik или prekmurščina, мађ. vend nyelv), јужнословенски је језик, односно независни дијалект словеначког језика, којим говори преко 110 хиљада људи у Прекомурју, у Словенији и 3—5 хиљада у Мађарској код Моноштра (мађ. Szentgotthárd). Прекомурски има књижевни језик, али нема службени говорни статус.
прекомурски језик | |
---|---|
prekmürski jezik, prekmürščina | |
![]() Натпис на споменику на прекомурском језику у месту Пуцонци, у словеначком Прекомурју | |
Говори се у | ![]() ![]() |
Број говорника | око 110 хиљада (недостаје датум) |
индоевропски
| |
латиница | |
Језички кодови | |
ISO 639-3 | – |
![]() Словеначки дијалекти — прекомурски језик је означен тамножутом бојом |
ИмеУреди
Прекомурци за себе тврде да су Словенци (Slovénge, Slovenje, Slovenci). Ранија научна дјела су тврдила да су Словенци у Мађарској потомци Вандала, па се због тога прекомурски језик у литератури називао вандалски језик (лат. lingua vandalica; мађ. vandál nyelv; прек. vandalski jezik, vandalska vüsta; њем. wendisch, windisch). У 19. вијеку Мађари су за Прекомурске Словенце и прекомурски језик користили израз vendek, vend nyelv,, а за Прекомурје Vendvidék (прек. Slovenska krajina, Vandalska krajina). Раније је био мађарски назив tótok и Tótság (прек. Slovenska okroglina).
Антон Трстењак је дао име Prekmurje и Prekmurski jezik. Такође се користио источнословеначки језик (взходнословеншчина) или панонскословеначки језик (панонска словеншчина).
ПисмаУреди
Прекмурско писмо је латиница. Од 18. вијека се користила мађарска абецеда. Године 1871, учитељ у Белтинцима, Јанош Муркович, писао је прву књигу на Гајици. Он је сматрао да сваки јужнословенски језик треба користити гајицу.
a | á | b | c | č | d | e | é | ê | f | g | h | i | j | k | l | lj | m | n | nj | o | ô | ö | p | r | s | š | t | tj | u | ü | z | ž |
A | Á | B | C | Č | D | E | É | E | F | G | H | I | J | K | L | Lj | M | N | Nj | O | Ô | Ö | P | R | S | Š | T | Tj | U | Ü | Z | Ž |
У прекмурском језику се користе слова ü и ö, којих нема у словеначком. Само у Халозју и у Прлекији је у траговима. Оба дијалекта су сродна прекмурском језику.
Говорне особеностиУреди
Између словеначког и прекмурског језика разлике су у лексици, конјугацији и изговору. У прекмурском језику су учесталиу дофтинги, првенствено au, ou, ej. Типично је Boug (Бог), paulek (окрета) или gauška (шума). Пола лексике показује раскорак од словеначког језика.
Прекмомурски | Словеначки | Српски |
---|---|---|
Gümla | Skedenj | Амбар |
Nakaniti | Nameniti | Сажалити се |
Evangelijom | Evangelij | Јеванђеља |
Ščörac | Cvrček | Скакавац |
Mešter | Mojster | Мештар |
Ográdec | Vrt | Врт |
Kelkokrát | Kolikokrat | Колико пута |
Poküšati se | Preizkušati se | Покушати |
Tören | Stolp | Торањ |
Okrožina | Okraj | Окружин |
Одређене речи се разликују по једном слову.
Прекомурски | Словеначки | Српски |
---|---|---|
Rasklati | Razklati | Распотегнити |
Posüsiti | Posušiti | Посушити |
Serbski | Srbski | Српски |
Odpüščávati | Odpuščati | Опростити |
Lastvica | Lastavica | Ластавица |
Slejp | Slep | Слеп |
Posouditi | Posoditi | Посудити |
Vöpotegniti | Upotegniti | Повућити |
Pondelek | Ponedeljek | Понедељак |
Nagoča | Nagota | Нагота |
Прекмурски језик мало користи љ (lj) или њ (nj).
Прекмомурски | Словеначки | Српски |
---|---|---|
Prilüden | Priljuden | Филантроп |
Živlénje | Življenje | Живот |
Roditel, такође Roditeo | Roditelj | Родитељ |
Prijátel | Prijatelj | Пријатељ |
Kniga | Knjiga | Књига |
Lübézen | Ljubezen | Заљубљеност |