Преоце

насеље у Приштини, Косовски округ, Србија

Преоце (алб. Preoc) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 509 становника.

Преоце
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКосовски
ОпштинаПриштина
Становништво
 — 2011.Пад 509[1]
Географске карактеристике
Координате42° 35′ 53″ С; 21° 07′ 17″ И / 42.5980° С; 21.1214° И / 42.5980; 21.1214
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина551 m
Преоце на карти Србије
Преоце
Преоце
Преоце на карти Србије
Остали подаци
Позивни број038
Регистарска ознакаPR

Положај

уреди

Преоце је село у средишњем делу Косова, 6 km јужно од Приштине на магистралном путу Приштина-Скопље.

Историја

уреди

По легенди, Преоце је добило назив још за време Турака. Турци су заробили оца и сина српске националности. Када су сина запитали кога пре да убију, њега или оца, он је одговорио да убију пре оца, како човек не би гледао како му убијају сина. Тако је настао назив Преоце.

У селу се налази црква свете Петке подигнута 1938. године на темељима старе цркве брвнаре, пошто село спада у старија насеља у овом делу Косова, јер се претпоставља да потиче још из времена краља Милутина (12841321) и подизања манастира Грачанице, иако се у изворима помиње тек у XVII веку.

У издању књиге Бранислава Нушића „КОСОВО — опис земље и народа“, из 1902. године у издању Матице српске у Новом Саду, по приватној статистици коју је писац водио о броју српког становништва на Косову, а у овом случају за село Прејаце у кази (срезу) Приштина у другој половини 19. века у селу је било 23 кућа. Број мушких душа је био 100, а број женских 91; укупан број становника села Прејаце 191.

Локално становништво је пореклом махом из Метохије, а равничарски предео око села погодан је за гајење винове лозе. Током осамдесетих година XX века, већи део улица у селу је асфалтиран. Изграђен је и водовод, да би у наредној деценији била урађена улична расвета и мрежа фиксне телефоније, као и спортска игралишта за мали фудбал и кошарку. Након окончања НАТО бомбардовања СРЈ и повлачења снага безбедности СРЈ из покрајине, село се нашло на удару албанских екстремиста. У лето 2000. године, у заседи недалеко од села убијени су двадесетпетогодишњи Борко Филиповић и Златко Денић.

Становништво

уреди

Према попису из 2011. године, Преоце има следећи етнички састав становништва:

Националност[1] 2011.[а]
Срби 274 (53.83%)
Роми 228 (44.79%)
Албанци 3 (0.59%)
Турци 3 (0.59%)
остали 1 (0.20%)
Укупно 509


Демографија[1][2]
Година Становника
1948. 428
1953. 471
1961. 520
1971. 585
1981. 661
1991. 755
2011. 509

Порекло становништва по родовима

уреди

Село је у равници, у такозваном Широком пољу. Јужном страном протиче река Грачанка. Село је старо, али како је од краја 18. века било чифлук, у њему се одржао само један староседелачки род. Други род за који се зна да је био староседелачки (Сердари) преселио се крајем 19. века у село Трн. Последњих деценија турске владавине господари чифтлука су били Џинићи и још две турске куће из Приштине. Село је имало стару цркву брвнару коју су сељани око 1800. године каменом обзидали.

Подаци из 1933:[3]

  • Сливари (2 к., Ђурђиц), староседеоци
  • Џончићи (5 к., Св. Трифун), стари досељеници од Пећи
  • Метојчани (17 к., Ђурђиц), досељени крајем 18. века из Метохије; поред Ђурђица прослављали су још и Ђурђевдан, а као стару заветину за одржавање стоке, када су такође секли колач, држе празник Младенаца
  • Главоч (2 к., Ђурђиц), пресељени из Главотина почетком 19. века
  • Моравци (1 к., Св. Никола), пресељени око 1860. из Драговца
  • Главинчићи (2 к., Св. Никола), пресељени из Доње Гуштерице прво у Лапље село па у Преоце
  • Робовчани (1 к., Св. Јован), пресељени око 1890. године из Робовца
  • Скулански (3 к., Св. Стефан), пресељени из Скуланова кад и Робовчани
  • Здравковић (1 к., Св. Ђорђе Алимпије), доведен као пасторак из Грачанице око 1900. године
  • У селу су 1933. године живеле и две породице Рома муслимана.

Презимена која се јављају у селу јесу Перић, Лакић, Лекић, Јовановић, Крстић, Филиповић, Томић, Танасковић, Костић, Миленковић, Митровић, Недељковић, Стаменковић, Стојановић, Ивић, Илић, Филић, Денић, Трифуновић, Јоксимовић и друга.

Напомене

уреди
  1. ^ Попис из 2011. на овом подручју спровели су органи једнострано проглашене и делимично признате Републике Косово. Будући да га је поприличан број косовских Срба бојкотовао, стварни удео Срба већи је од исказаног у званичним резултатима пописа.

Референце

уреди
  1. ^ а б в Етнички састав становништва на Косову и Метохији из 2011. године (језик: енглески)
  2. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  3. ^ Подаци: „Насеља“ књ. 39 (др. А. Урошевић: Косово)

Спољашње везе

уреди