Прилужје (алб. Prelluzhë) је насеље у Општини Вучитрн на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Прилужје површине 745 ха. Кроз Прилужје протичу две реке: Лаб и Ситница. Село је повезано системом за наводнавање са водоводом из Обилића, кроз село су асфалтиране улице. У селу ради здравствена амбуланта, ветеринарска станица, апотека и пошта као и српска осмогодишња школа Вук Караџић и средња техничка школа Никола Тесла које укупно броје око 500 ученика.

Прилужје
Priluzje station.JPG
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаВучитрн
Становништво
 — 2011.558
Географске карактеристике
Координате42°43′58″ СГШ; 21°01′32″ ИГД / 42.7328° СГШ; 21.0256° ИГД / 42.7328; 21.0256Координате: 42°43′58″ СГШ; 21°01′32″ ИГД / 42.7328° СГШ; 21.0256° ИГД / 42.7328; 21.0256
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина516 м
Прилужје на мапи Србије
Прилужје
Прилужје
Прилужје на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38213
Позивни број+383 (0)28
Регистарска ознака02

ГеографијаУреди

Село је збијеног типа у равници између реку Ситнице и Лаба. Оранице плодна лукиња на којој успевају све житарице и поврће. Смештено око 14 км југоистично од Вучитрна.

ИсторијаУреди

У турском попису области Бранковића из 1455. помиње се као велико село Прилужа са 53 српске куће. У поменику манастира Девича уписани су 1761. и 1775.[1] Срби дародавци из Прилужа. У овом селу постоји један стариначки род који не памти када су њихови преци досељени, те се сматрају да су од постанка села њихови житељи, а остали су махом дошљаци из разних крајева у току владавине турске империје. На сеоском гробљу, које је старо колико и село, подигнута је мања црква 1969. посвећена св. Недељи. Сматра се да у селу и околини постоје још два црквишта, јер постоје трагови.[2] Село је било чифлук Мехмудбеговића из Пећи.

Порекло становништва по родовимаУреди

Српски родови [3]

  • Дикићи (1.1 к., св. Врачи). Преселили се из Ковачице (Копаоничка Шаља) око 1830, када је Главотина имала само седам кућа; у Прилужје прешли око 1960. Даља старина им је у Црној Гори.
  • Машићи (3 к., Св. Јован Крститељ), старинци.
  • Терентићи (4 к., Св. Јован Крститељ). Досељени из Лаба крајем 18. века.
  • Чунгићи (4 к., Св. Петка)
  • Бугарићи (2 к., Св. Никола). Досељени од Скопља кад и Терентићи.
  • Парлићи (6 к., Св. Петка). Досељени из Бразде (Скопска Црна гора) у Бивољак да избегну крвну освету. Ту су дуго живели и намножили се јако, па једни одатле отишли у Вучитрн, а други (око 1840) прешли у Прилужје. Тад су у селу живели неки Срби Роцкомановићи, који су се доцније отселили у Србију.
  • Ракићи (18 к., Митровдан). Доселили се из Лаба после Парлића.
  • Поповићи (6 к., Св. Никола). Потичу од Секулића у Грачаници, одакле су се око 1860. преселили у Прилужје да избегну крвну освету, јер су убили неког православног Циганина што им је на причешћу у гужви згазио дете. Да би прикрили порекло променили су славу (у Грачаници славили Митровдан). Даља старина им је у Пологу.
  • Дошљаци (4 к., Св. Пантелејмон). Пресељени из Батуса око 1900.
  • Томинчићи (1 к., Св. Арханђео). Доведени давно однекуд као пасторци.

Роми муслимани

  • Куртићи (2 к.). „Шетали свуда“. У Прилужју настањени 1919. Последњи род се бавио коваштвом, а остали били надничари. Ови надничари 1934. нису имали ни земље ни куће. Становали су у колибама од бусења.

ДемографијаУреди

Број становника на пописима:

Популација (ист.): Прилужје
Година1948195319611971198119912011
Становништво8569961.2281.5241.9582.1752865
Еволуција становништва
 

Етнички саставУреди

Националност број %
Албанци 267 45,40
Срби 215 36,56
Роми 67 11,39
Ашкалије 8 1,36
Непознато/Друго[4]

Према попису из 2011. године Албанци су у овом месту чинили 45,40% становништва, Срби 36,56% и Роми 11,39%.

РеференцеУреди

  1. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  2. ^ „Задужбине Косова, (споменици српског народа)”. Призрен : Епархија рашко-призренска ; Београд : Богословски факултет у Београду, 1987. 
  3. ^ Урошевић, Атанасије (1965). Косово. Београд: Научно дело.  COBISS.SR 155363340
  4. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди