Разговор:Урош Ђурић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Самопромоција, or not?

Надам се да администратори помно прате шта се овде пише, и да уочавају коинциденцију између имена у називу одреднице и имена корисника који ју је немилосрдно опширно допунио (при том не поштујући готово ниједну од елементарних препорука како се пише одредница, нпр. рашчлањавање садржаја, поднаслови, повезнице, литература... Ако смо до сад били принципијелни по питањима самопромоције (уколико је она на делу, а има видљивих знакова да јесте), што не би били и надаље. --  Перунски  ☎ 22:10, 7. новембар 2009. (CET)

Самопромоција се не трпи кад неки човек из масе жели да пише о себи. Ако овај корисник јесте стварно Урош Ђурић, пустимо га да заврши па ћемо мало то википедизовати даље... Johnny B. Goode (разговор) 22:22, 7. новембар 2009. (CET)

Погрешно, самопромоција се генерално не трпи, а релевантни корисници који уређују чланке о себи се излажу ризику јавне бламаже. Оно што смо понекад супротно принципима прихватали су сувопарни, референцирани и у границама укуса написани чланци. Што овај није. Те у сваком случају чланак овакав не може да остане - ако се некоме (рецимо Џонију) свиђа, нека га преуреди из романсиране аутобиографије у неутрални енциклопедијски чланак пре него што буде послат на ЧЗБ (где му је према тренутном стању место) --Dzordzm (разговор) 02:59, 8. новембар 2009. (CET)

У оваквим ситуацијама, ја сам за то да се чланак врати на верзију пре доласка аутобиографа. Тада је чланак био пристојан и нема потребе за брисањем. --филип ██ 10:02, 8. новембар 2009. (CET)

Колико сам ја схватио нико није за брисање почетне верзије текста него само дела који је писао корисник који пише под именом Urosdj и у потпуности се слажем са тим предлогом.--Drazetad (разговор) 11:05, 8. новембар 2009. (CET)

господо

нисте дали ни један доказ осим имена корисника на основу којег тврдите да је одредница немилосрдно и нетачно допуњена. сви сте под псеудонимима, џони би гуд, дражетад, дугодунг, џорџм, не зна се ни ваш институционални или друштвени бекграунд, ни квалификације, нити образовни профил на основу којег стичете легитимност утицаја на тачност садржаја у овој одредници. ко и шта обезбеђује неутралност? да ли је то стручност у одређеној области? како се врши верификација нечије каријере? како глумцем можете назвати неког ко се не бави глумом, ко је наступао у свега неколико филмова махом истог режисера, а да при том има високо котирану, међународно признату каријеру у савременој уметности, а да о томе у овој одредници није стајало и по вама, очигледно, не треба да стоји ништа? како можете самопромоцијом назвати преношење релевантног есеја о нечијој двадесетогодишњој уметничкој каријери (објављеног у каталогу овогодишњег Октобарског салона), која је при том проверива по свим општим и специјалистичким верификационим одредницама енциклопедијског типа? не ради се ни о каквој романсираној аутобиографији и тешко је разумети по ком основу то тврдите? непотребно је и неумесно да се постављате као дежурни комесаријат википедије на српском који утврђује подобност изнесених чињеница у оквиру нечије биографске јединице, уколико са њима нисте упознати. почетна верзија текста је непотпуна и нетачна. --Urosdj (разговор) 16:24, 8. новембар 2009. (CET)

not at all или ајмо joш једном

господо, текст који је стајао и који сте тенденциозно прогласили за самопромотивну романсирану аутобиографију нисам ја писао!!! то је референтни текст о мом раду и каријери, наручен и написан за интернационални арт магазин Умјелец, објављен у децембру 2006 и налази се на сајту Умјелеца на енглеском (линк је у спољашњим везама). скраћена и преведена верзија текста је објављена у каталогу овогодишњег Октобарског салона, најреферентније изложбе савремене уметности у Србији!!! писао га је стручњак, филозоф по образовању, теоретичар уметности и кустос с међународном репутацијом Стеван Вуковић а не ја!!! ја нисам глумац као што ни Душан Којић вођа Дисциплине кичме није глумац и поред многобројних филмских улога!!! том тексту, као што је закључио Џони Би Гуд треба редактура односно прилагођавање текстуалним стандардима текста Википедије! тај текст је производ научноистраживачког рада и као такав верификован од стручне јавности тако да не разумем на основу каквих компетенција изводите своје закључке? колико видим, већина вас је двадесетогодишњака, вероватно информатичара, образовни профил вам се нигде не појављује, као ни имена и вероватно висите по цео дан на Википедији ударајући моралне пацке, али оно на шта покушавам да вам скренем пажњу је да сте извели потпуно нестручне, некомпетентне и пре свега нетачне закључке и да сте врло некооперативни. помажите да се чланци сређују, не играјте се пороте, не етикетирајте људе и не пресуђујте без довољно знања о некој области. осим што то није фер с ваше стране, јер се кријете иза псеудонима и штити вас комфорна и невидљива електронска форма, правите већу штету него што је потребно.--Urosdj (разговор) 17:39, 9. новембар 2009. (CET)

---

Предлог. Уместо шаблона кутијице биографија би требало ставити Шаблон:Уметник. -- SmirnofLeary (разговор) 20:00, 9. новембар 2009.

---

Тако је!--Urosdj (разговор) 20:43, 9. новембар 2009. (CET)

Замењене странице, и тезе

1. Јавио се проблем који се већ хиљаду (хиљадама) пута јављао на википедији. Ко прати дешавања на ср-вики зна да се недељно покушавају бар три самопромоције, а каткад и 33. Нека од њих не издржи ни 24 сата јер бива обрисана, нека изгура недељу, па и десет дана, јер се око ње распреде прича о оправданости (увек се нађе понеки адвокат који не поштује правила википедије, па још тражи и гласање). На крају ниједна не опстане јер један од баш елементарних принципа википедије не допушта да неко пише о самом себи, без обзира шта и кога цитира. Да ли да се подсетимо да је отац википедије критикован на енглеској википедији јер је исправљао неке податке о себи, па се, кад је откривена његова интервенција, извињавао свим википедијанцима Планете (ено текста о томе на одредници под његовим именом. Намерно не помињем његово име, јер ко је читао правила Википедије наишао је и на то име, а ко сместа крене са писањем а да се није упознао са правилима, наравно, није). Дакле, самопромоција је недопустива па да је у питању било ко! То је принцип, а не за овога може а за овога не може. Ту нема и не сме бити изузетка, и то је добро јер смо, многи, баш због тог часног става википедије, овде сарадници.

2. Стање какво је сад нуди једноставно решење: постоји корисничка страница и тамо је место да се сарадник википедије распише о себи, може да напише шта год хоће (у оквирима пристојности) па и све цитате о себи да наведе, било ко да је њихов аутор и било на шта да реферирају. Овако, појављује се необичан парадокс да један корисник има две могућности: једну више него сви други корисници: може да напуни своју корисничку страну подацима о себи (има легитимно право на то), а хоће и страницу (одредницу) у главном простору енциклопедије! Извините, то нигде нема.

3. Али, хајде, рецимо да се то догоди. У том случају подсећам колеге википедијанце, и оне од 20 година, и оне од 60 и више, и студенте, и докторе наука (у пензији) да смо имали приличан прој случајева где су истакнути ствараоци српске културе били наши сарадници, регистровани корисници википедије, а неки до њих су након три, шест, девет...месеци усудили се да, најзад, напишу одредницу о себи па смо се својски заложили да одредницу о себи скину, обришу. да испоштују принцип у коме раде већ месецима. Ако неко жели могу да наведем примере, имена неких које смо обрисали (ако се добро сећам сликари, књижевници, нарочито песници, најгоре су прошли). Зато смо, можда, изгубили неке сараднике; људи су разумели да су након писања стотине одредница и сами заслужили биографију на википедији (а неке биографије нису биле за потцењивање). Па кад нико неће да их опева, хајде сами ће. И они су, ако се сећате, обрисани! Неки од њих су престали са активношћу, вероватно разочарани у дојучерашње колеге.

4. Како год да се ова ствар окрене, нема смисла залагати се за преседан: један може, јер се он зове тако и тако, он је то и то, знам човека, итд, а остали, сви они претходни, обрисани (па чак и они који су итекако допринели википедији, неки и са стотинама написаних одредница, а уз то имају и замашну јавну биографију), не могу! На крају, човек се запита зашто неко ко је зантересован да му име и дело буду на википедији, а има животописни капацитет за то, не ангажује писца одреднице и снабде да валидном литературом, па нека се повуче у сенку и нека не увлачи себе у причу. Ако ни због чега другога оно због могућности јавног блама који је поменуо Dzordzm. Овде се очекује неутрални енциклопедијски чланак од неутралног писца. (Онај ко саставља, допуњава или обликује одредницу о себи никад није неутралан!). Тако би избегао све ове проблеме и нико не би указивао на његову самопромоцију. Поздрављам,--  Перунски  ☎ 13:59, 10. новембар 2009. (CET)

Што јес јес

Није толико битно да ли је самопромоција или не ако је чланак објективан и енциклопедијски. Овај чланак очигледно није писан енциклопедијским језиком и више подсећа на неки чланак (критику) из новина. Такође примећује се употреба неких термина којима ту баш није место у енциклопедијском контексту (нпр. популизам). Стога предлажем да се евентуално стави "налепница" о дискутабилној неутралности или о додатном сређивању, како то већ иде пошто не знам процедуру до детаља. Поздрав! --109.121.42.196 (разговор) 01:47, 30. јун 2010. (CEST)

Сређивање

Критике које је Ђурић изнео су валидне — његове глумачке епизоде су најмање битне у контексту његове енциклопедијске релеватности и чланак заиста треба да се бави пре свега уметничким радом. Са друге стране, не треба одступати од правила по коме се снажно обесхрабрује особама да уређују чланке о себи. Оно што је више него добродошло је да особа о којој је чланак изложи своје замерке и коментаре на страници за разговор који увек требају бити озбиљно размотрени од стране осталих уредника.

Пребацујем, можда привремено, овде део о концептуалној пракси јер се ради о чистој ликовној критици за коју не видим како може да се уклопи у енциклопедијски стандард бар онако како је то дефинисано на Википедији. Не искључујем да је то могуће урадити. EOF; [sabate]$ talk; 02:05, 20. јануар 2011. (CET)

О концептуалној основи дела у уметничкој пракси Уроша Ђурића*

Снажно присуство Уроша Ђурића у популарним медијима као јавне личности представља главну препреку када треба схватити специфичност дискурса које он развија како би интервенисао у пољу савремене уметности и културе. Оно што се обично дешава када се његова дела, нарочито она у којима се појављује његов сопствени лик, тумаче без увида у граматику визуелног језика и у концептуалне стратегије које он користи, лако се може назвати „натуралистичком грешком“. Она се састоји у томе да се микроисторије његове сопствене биографије, као биографије једне емпиријске личности која је аутор одређених уметничких дела, поистовете са визуелном садржином тих дела и са особинама представљених ликова. Чињеница да се он бави популарном културом, како у домену субкултуре и индустрија културе (као глумац, водитељ радио програма, андерграунд панк музичар) тако и у домену критичке и експерименталне визуелне уметности (као аутор који рециклира узорке и шеме популарне културе у својим делима, која су углавном фигурална), сажима се у став да она функционишу као „органске представе“ тих механизама културне продукције и тих субкултура.

У његовом делу се лик аутора не користи као пуки одраз у огледалу њега самог или припадајућих својстава његовог идентитета, већ као средство концептуалног маневрисања. Отуда Урош Ђурић може деловати као „органски интелектуалац“, у смислу да визуелно кодификује и чини кохерентнијим, представља и уводи у јавност у ширем обиму, један специфичан заједнички нехегемонистички, културно и друштвено недовољно заступљен поглед на свет „на начин који би био усмеравајући и организациони, то јест, едукативан, то јест, интелектуалан“, али он то не чини као неко ко улази у домен уметности споља. Он то чини као уметник који пољу уметности у потпуности припада, формиран је њиме и унутар њега. Он тако делује на један синтетички начин, као веза између животних светова у којима се развијају минорне културе и елитистичког света уметности, дефинисаног његовом хегемонистичком улогом.

Урош Ђурић није панкер који слика. Он концептуално маневрише користећи један специфичан „сликарски стил“ (или „представљачки стил“ у својим каснијим делима која нису слике) који третира као ready-made. То му омогућава да ресемплује различите историјске стилове а да при томе не чини омаж ни уметницима који су их првобитно користили нити периодима и контекстима у којима су ти стилови коришћени. Он користи површину слике, цртежа, фотографије или дигиталног колажа као екран за пројектовање не само сопствених емпиријски и психолошки уоквирених визија и жеља, већ и оних конкретних друштвених питања која сежу даље од онога што се приказује у јавним медијима или се конвенционално приказује на најзначајнијим уметничким изложбама. Користећи сопствени лик у сликама, фотографијама и дигиталним колажима, он производи уметност знакова, уметност дискурса, преиспитујући утицај визуелно представљеног садржаја на перцепцију идентитета. Субјективитет који демонстрира не узима се напросто здраво за готово него је већ „деконструисан, размонтиран и померен, без сидришта“. Укорењен је у језику и делује у домену симболичког. У своме раду, он делује са отклоном од праксе пуке визуализације садржаја из психобиографског домена. Како је рекао Ролан Барт, живот аутора не може се сматрати „извором његових фабула већ фабулом која се одвија паралелно са његовим делом“.

Референце

Референце

Извори

• Овај текст је преведена и скраћена верзија чланка теоретичара уметности Стевана Вуковића, публикованог у интернационалном магазину за савремену уметност Умјелецу (бр. 3, Праг 2006) [1]. Преузет је из каталога 50. Октобарског салона (2009) под називом «Околност» (ISBN 978-86-7996-041-2) и додатно обрађен уз сагласност аутора за потребе стандарда Википедије.

неподношљива лакоћа етикетирања

1. одредница Урош Ђурић постоји годинама. отворила ју је неутрална особа. 2. одредница је годинама била скуп тривијалних информација уређених по таблоидним сазнањима. 3. текстове од којих је састављена по перунском "проблематична" одредница писала су стручна и неутрална лица што је поткрепљено референцама. 4. норма је да све енциклопедије света консултују живе особе ради тачнијег и потпунијег уређивања одредница с њиховим именом. 5. ни у једном сегменту уређивања ове одреднице нису прекршена правила википедије. уколико сматрате да јесу, консултујте правни тим википедије уместо што доносите произвољне закључке. 6. своју некомпетентност из одређених области примењујете као норму, чиме узурпирате овлашћења администратора. 7. за вашу информацију, промоција значи унапређење, а самопромоција самоунапређење, што би значило да је изменом текста на овој одредници мој друштвени положај приказан другачијим него што јесте, што свакако није случај. напротив, у претходном тексту одреднице није вам сметало што сам неосновано приказан глумац, с посебно истакнутом глумачком биографијом иако се глумом не бавим, нити сам члан иједног удружења филмских и позоришних радника а нисам то ни по формалном обаразовању.