Разговор:Microsoft Word/Архива 1

Архива 1

Архива 2

editor ili procesor ili oboje

U engleskom jeziku, postoji razlika između editor i processor. Strogo editor je npr. vim, notepad, itd. a strogo processor je npr. latex, groff, itd. E sad, Vord je i jedno i drugo, tako da ne znam da li bih ga preveo kao "uredjivac" (kako je klasifikovan u clanku, a sto je direktan prevod od "editor") ili bih ga preveo kao "procesor teksta", ili koji je vec prevod od "processor". Mozda uređivač i procesor teksta? Ili da ostane samo uređivač? Дарко Максимовић 13:38, 2. август 2007. (CEST)

Зар не би требало „Мајкрософт“?--Филип Кнежић (разговор) 17:04, 1. новембар 2007. (CET)

Такве теме увек постављај на правописном тргу јер људи који могу да дају исправан одговор гледају ту страну, а не ову. --Dzordzm 17:34, 1. новембар 2007. (CET)

Да, то су они што кажу да би требало да се каже "Си плас плас" умјесто "Це плус плус". Из истог разлога би ово било Мајкрософт, али је Микрософт. Ако треба, можете и Микрософтове раднике у Србији да питате како им се зове фирма. Микрософт, наравно. --Дарко Максимовић 17:50, 1. новембар 2007. (CET)

Лична имена (као што је Мајкрософт) се транскрибују, не преводе, а још мање накарадно читају само зато што почињу префиксом који и ми користимо. Ко не верује да је исправно Мајкрософт, може проверити у Клајновом Речнику језичких недоумица. — Bbasic 19:02, 1. новембар 2007. (CET)

Jebo te on. Дарко Максимовић 19:09, 1. новембар 2007. (CET)

Псовање и вређање других корисника није прихватљиво понашање на Википедији и за њега прети дуготрајни блок. Ово је последње упозорење да се овако нешто не понови. --Dzordzm 19:16, 1. новембар 2007. (CET)

Žao mi je, ali me mnogo živciraju Klajnovi klimoglavci, kojih ovde ima na desetine. Moja jedina velika radost je što svakome, pa i Klajnu, dođe kraj i nema dovijeka mogućnost da upropaštava jedan divan jezik praćen aplauzima samozvanih formalista. Ne mogu da se udubljujem dalje u raspravu, sijevnuće još koja psovka, pa će mi ti isti klimoglavci (ovaj put opravdano) zabraniti pristup vikipediji. --Дарко Максимовић 19:21, 1. новембар 2007. (CET)

За ово би Јагода била блокирана истог момента! Боље слушај паметније од себе и немој ту да се правиш паметан.--Филип Кнежић (разговор) 20:48, 1. новембар 2007. (CET)

Filipe, da nisi dijete, odgovorio bih ti; ovako te samo savjetujem da razmišljaš šta govoriš. Što bi naši stari rekli „Ispeci pa reci“. Ovo što ja tvrdim gore, ja sam davno ispekao ali nikako da kažem. --Дарко Максимовић 21:44, 1. новембар 2007. (CET)

Ти овим тераш кориснике који су много значајнији него ти! Сада смо изгубили и Бојана заувек.--Филип Кнежић (разговор) 21:42, 1. новембар 2007. (CET)

Какве везе има што сам дете, то не значи да сам глупљи или паметнији.--Филип Кнежић (разговор) 21:46, 1. новембар 2007. (CET)

Наравно; то практично само значи да си незрелији и неискуснији. Иначе немам ништа против тебе, али пријетње на мојој страници на разговор ("Пази се посматрам те!" - са све узвичником), реченица "немој ту да се правиш паметан" и покушај набрзака процјењивања који корисник је колико значајан, све се слаже са чињеницом да си дијете. То, наравно, не значи да не можеш да допринесеш на википедији и другдје. Али мораш имати на уму да ти повластице на википедији неће донијети повластице у правом животу и да је зато боље не водити се својим повластицама у понашању него здравим разумом и самоконтролом, а изнад свега лијепим понашањем. И ја сам горе, истина, плануо, али сам мало послије тога рекао да ми је жао и објаснио шта ме је избацило из такта. Надам се да ћеш бар нешто из мојих савјета прихватити. Поздрављам те. --Дарко Максимовић 21:59, 1. новембар 2007. (CET)

И ош нешто, можда сам млађи и глупљи, али ја се не правим паметан за нешто што не знам, него увек питам искусније и паметније од себе. Нису Бојан или Делија писали Правопис, они га се само приджвају, као што би и ти требао да радиш (овде), а кући ради шта хоћеш и зови Мајкрософт како хоћеш, овде НЕ.--Филип Кнежић (разговор) 21:51, 1. новембар 2007. (CET)

Једноставно ћути и слушај шта ти други кажу за Правопис (мада сада неће бити кога, одоше Јагода, Бојан и Делија), оно „пази посматрам те!“ је значило да ћу чекати да направиш прекршај и да ћу те блокирати, уосталом не знам какве везе то има са децом, па нису деца изимислила то. Ти само пази на понашање и све ће бити у реду. Ни ја немам ништа лично против тебе. То што мислиш да си старији и паметнији, добро, али не мора да значи да си у свим стварима.--Филип Кнежић (разговор) 22:05, 1. новембар 2007. (CET)

Filipe, da nisi dijete, odgovorio bih ti

То макар довољно говори о пристојности једног дјетета и неваспитању једне одрасле особе. („Чега се паметан стиди, будала се тиме поноси“, казали би неки.) Јагоду редовито блокирате зато што умије да се посвађа око неких ствари, а једна ничим изазвана и јако ружна псовка (и увреда како за Бојана тако и за Клајна који ће, ко зна, једног дана можда и прочитати оно што пише на овој страници) стоји необрисана и корисник једва опоменут. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:08, 1. новембар 2007. (CET)

„Последње упозорење пред дуготрајан блок“ у мом речнику није „једва упозорење“. --Dzordzm 00:58, 2. новембар 2007. (CET)

Овај, имењаче, Делија и Бојан нису отишли (њихове недавне измене ће се сложити са том мојом оценом), а Јагода ма колико покушавала да оде, не успева јој. Елем, треба поштовати Правопис и све ауторитете везане за ову тематику. Мајкрософт је једино право решење. --филип ※ 22:08, 1. новембар 2007. (CET)

Мислиш да Бојан неће отићи после овога, шта ти мислиш да ће он да трпи ово, човек се већ враћао једанпут и мислим да после овога неће бити повратка. Што се тиче Делије, мислим да и он неће трпети још дуго, а Јагода не успева да оде.--Филип Кнежић (разговор) 22:14, 1. новембар 2007. (CET)

Не могу да разумем зашто је Мајкрософт проблематично? Нормално звучи.--Војвода (разговор) 22:16, 1. новембар 2007. (CET)

Kakve su sad ovo gluposti „imena proizvoda malim slovom“. To se Bojančić nalutio pa lupa svojim majušnom tojagom po vikipediji? Gdje je iko vidio da se Java piše malim slovom (java)? Možda jednostavno ne očekuješ nikakva potpitanja sad kad dječica strepe da ti ne odeš, a tebi nos visoko u oblacima? Kakva ste sekta, znači da mi je neko pričao ne bih vjerovao. Pa da, izgleda da pripadam manjini koja ima zajednički narodni doprinos na umu kad kuca ovde, a da je većina vas ovde da bi okusili neki vid „vlasti“. Moreee.... „Da sam ja neka vlaaast!!!“ :) kako bih vas pobacao sa vikipedije, neznalice jedne. Jadni Džimbo, ni ne zna kakva je diktatura manjine ovde. Dobro. Dovoljno sam i radio na vikipediji, hvatam odmor. Ja idem, a vi se... --Дарко Максимовић 00:01, 2. новембар 2007. (CET)

Није ми јасно по којој аналогији претварате сваку дискусију о било којо теми у сукоб. Једноставно не могу да схватим. С друге стране сматрам врло лошом праксом поређења било чијег понашања са било чијим другим. Није ми јасно, како се долази до ситуације у којој наводно неки треба да напусте пројекат, или напуштају пројекат због неких других. Е, сад. Није јасно да је Микрософт на српском језику неправилно. Такође није јасно да имена производа, као што су Ворд, Ексцел, Оутлук, итд, треба писати малим словом. Умјесто ове бескорисне дискусије горе, ја бих волио да видим изворе за једне и друге тврдње и не ову гомилу увреда, пријетњи, баналних поређења и сл. ---Славен Косановић- {разговор} 00:21, 2. новембар 2007. (CET)

Мени није јасно зашто увијек има неко ко ће да каже "који Клајн", "који Правопис" и сл. Википедија на српском језику поштује "Правопис српскога језика" и овдје ћемо писати онако како "Правопис" каже. Кући пиши све великим словима ако хоћеш, а овдје не видим уопште чему икакво почињање расправе о томе - Википедија није мјесто за исправљање кривих Дрина у важећем правопису ако се неко не слаже с њим! "Правопис" у т. 29f на стр. 30 (мог, школског издања) каже да се имена артикала пишу малим почетним словом а шта Дарко Максимовић, Ђорђе Божовић, Џимбо Велс или било ко други каже и мисли уопште није битно. И тачка. Википедија није форум, није причаоница... И у чему је онда проблем? Ако ти се не свиђа правопис, иди испред зграде Матице српске и протестуј. Овдје, на Википедији, нема никакве сврхе да се јогуниш и урлаш "какве су то глупости". Нико тебе или мене или било кога другог није ни питао за мишљење. И шта онда скачеш? Лијепо пред Матицу српску па урлај њима "какве су то глупости"; није ни Бојан то измислио, који једино пише оно што стоји у мјеродавној литератури, зарад оног циља којем тежи овај пројекат - а то је енциклопедија на српскоме језику а не антиправописна невладина организација. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 14:24, 2. новембар 2007. (CET)

Па то кажем и ја.--Филип Кнежић (разговор) 14:30, 2. новембар 2007. (CET)

Па ја не бих рекао да се компјутерски програм може сматрати артиклом, као што су симка или смоки, већ пре ауторским делом, као што су Горски Вијенац или Ратови звезда, што би даље значило да му се име треба писати великим словом.

А што се тиче конкретне компаније, не видим зашто не бисмо користили име које она сама за себе користи, Мицрософт[1]. Компанија има право да се неисправно назива, и инсистирање на нечем другом било би равно преименовању чланка о Свету компјутера у Свет рачунара. Никола 08:53, 4. новембар 2007. (CET)

Ime ove kompanije je englesko lično ime, a takva imena po našem pravopisu podležu jedino transkripciji, koja je u ovom slučaju — „Majkrosoft“. To ime i upotrebljava ta kompanija, i upotrebljavamo ga i mi. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:36, 4. новембар 2007. (CET)

Pa svaki artikal je nečije autorsko djelo... Citiraću t. 29f „Pravopisa“: --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:36, 4. новембар 2007. (CET)

»Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obično se pišu malim slovom i kad predstavljaju smišljena, patentirana imena: streptomicin, avamigran, vegeta; fruškogorski rizling, žilavka, manastirka, vranac (pića); deterdžent „labud“, vino „fruškogorski biser“ (figurativni nazivi), ford, folksvagen, zastava, moskvič, mercedes, džip, fijat, tako i fića, merdžo i sl.; karavela, tupoljev, boing, zbrojovka, kalašnjikov (ali: Debela Berta, pojedinačno a ne serijsko ime oružja).«

— „Pravopis srpskoga jezika“ (školsko izdanje), 2007.

---

Пљување по правопису је увек било третирано као троловање. Зашто се таквим провокацијама даје право гласа? Зашто о томе дискутујемо? (Не очекујем одговор, нити наставак ове примедбе. Ово је окончање таквих дискусија.) Овде је тема чланак - Мајкрософт ворд -- JustUser  JustTalk 15:53, 2. новембар 2007. (CET)

---

Џаст, по Правопису се пљује већ годину и по дана, дакле, од тренутка када сам се ја усудио да неке своје измене аргументујем правописним одредбама. До тог тренутка Правоопис је напросто био игнорисан. А ако се "пљување по правопису" сматра троловањем, где се био када су (сада) доказани тролови Тешовић, Д. Максимовић, Авала и надасве Јакша пљували по Правопису, омаловажавали његове аутори, исмевали све оне који су покушавали да раде по Правопису и успут тврдили да "правописна мафија" кује заверу против српског језика! И зашто се ти тролови нису напросто одстранили, већ смо сви ми који смо се покушавали доследно придржавати Правописа били остављени да се боримо како знамо и умемо против тих ликова. А ретко се ко од администратора усудио да барем опомене неке од тих тролчина, ваљда из страха да српска Википедија не изгуби плодне и поуздане сараднике. А што су ти "плодни и поуздани" сарадници лицемерно водили прави мали рововски рат против Правописа и његових поштовалаца то је једноставно пролазило мимо вас администратора. Лепо је од тебе што си имао петље да станеш на страну Правописа - али, да није мало касно?

--делија 18:09, 2. новембар 2007. (CET)

Ja se ne slazem da bi ime kompanije trebalo pisati kao Microsoft cirilicom jer kompanija koristi englesko a ne srpsko ime (Microsoft Word a ne Microsoft Vord). Ali imena programa se pisu velikim slovom kao i imena knjiga i filmova. Evo primera takve upotrebe: http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/02/12/srpski/Z06021103.shtml http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/01/22/srpski/Z06012102.shtml http://www.rastko.rs/projekti/glasnik/dajdacic-cirilica_c.html— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.22.172 (разговор • доприноси)

По тој аналаогији не би писали Задужбина Викимедија, нити Википедија која у свом изворном облику јесте заштићена робна марка, па ипак опет не пишемо ни википедија. Када сам горе рекао да није јасно да имена софтвера треба писати малим словом мислио сам управо на дебату која се може отворити. Виндовс је такође робна марка... Зашто онда пишемо Виндовс, али ворд или ексел... када је једина разлика између Виндовса и Ворда или Ексела, у томе што је први системски/оперативни, а други апликациони софтвер... Софтвер било које врсте није само производ... [2] него пада под оквире интелектуалне својине [3], док се идустријски производи и теме у вези третирају у оквирима индустријске својине... ---Славен Косановић- {разговор} 21:31, 4. новембар 2007. (CET)

Ja bih prije uporedio imena programa s imenima robnih marki i artikala nego s imenima knjiga i filmova. Mislim da možda odgovor leži u „Srpskom jezičkom priručniku“ ili „Rečniku jezičkih nedoumica“. Bilo bi dobro da neko ko ima ove priručnike tamo pogleda piše li nešto o imenima programa. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 13:59, 4. новембар 2007. (CET)

Ne mogu da nadjem nista u Klajnu. Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, clan 2 stav 10 racunarski programi jesu autorsko delo. Zakon ne pominje lekove, vina, automobile ili puske u istom clanu.

Jos da dodam da je Pravopis ovde gde si ga citirao u sukobu sam sa sobom, jer bi Kalasnjikov trebalo pisati velikim slovom bez obizra sto je proizvod, jer je nazvan po licnom imenu (kao sto se na primer pise kineska teorema o ostatku malim slovom ali Pitagorina teorema velikim slovom ili zdrepceva krv malim slovom ali Carica Milica velikim slovom).— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.22.172 (разговор • доприноси)

Da navedem jedan primer: gore su pomenuti Ratovi zvezda. Ako bi se postovala ovakva logika, onda bi i njih trebalo pisati kao ratovi zvezda, jer je to proizvod kompanije Lukasfilm. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.105.22.172 (разговор • доприноси)

Закључавање

Због ружних речи које су пале (и могу опет) и рата измена сам закључао страну за нерегистроване кориснике, како би макар отприлике знали ко са киме прича и расправља. Хвала на разумевању.--Михајло Анђелковић { ^ta_lk _} 14:55, 4. новембар 2007. (CET)

---

Захваљујем администраторима на брзој реакцији у виду закључавања чланка за нерегистроване кориснике, и ранијих опомена Дарку (мада је и поред изричитих опомена пред блок од чак три администратора: Џорџа, Фиће и Џаста, при чему су неки од њих написали опомену и овде и на његовој страници за разговор, наставио с вређањем — „Бојанчић се наљутио па лупа мајушном тојагом“, да сам „члан секте“, „незналица“ и остатак написан истом приликом, па бих рекао да је ово ипак прешло границу; но, верујем да ће бити још сличних излива).

Елем, Славене (и упорни анонимни корисниче), имена серијских производа пишу се малим словом (што стоји у тачки 29ф школског Правописа, како је Ђорђе цитирао, а још прецизније — где се јасно наводи да су у питању серијски производи — у истој тачки нескраћеног издања); Википедија није серијски производ, софтвер јесте. Разлика између интелектуалне и индустријске својине, што ти покушаваш да нагласиш, не игра никакву улогу. Чињеница да је виндоуз системски/оперативни софтвер не издваја га, у погледу правописа, од ворда као апликативног, већ се и један и други пишу малим словом.

Цитат који је Ђорђе оставио, уз горњу допуну по великом Правопису, морали би да буду сасвим довољни. Ипак, ко жели да види неки конкретан пример, погледом у Клајн—Шипкин речник страних речи може се још једном уверити да се енгл. Windows пише малим словом (наравно, уз транскрипцију).

Сматрам да је овим свака даља расправа сувишна. Шта каже Правопис — видели смо; да ли наш случај ту спада (по мишљењу наших истакнутих лингвиста) — такође смо видели; да ли је то логично — нисмо видели, и нећемо овде (ко се не слаже, упућујем га на адресу Матице српске).

Поздрав,

Bbasic 22:20, 4. новембар 2007. (CET)

Замолио бих све који се осјећају лично нападнути да напишу поруку присутном администратору, како би се могло брже реаговати. Општа констатација да "админи нису реаговали" не стоји. Нико овдје нема радно вријеме да "би био ту" а и ако јесте, ко зна чиме се на Википедији тренутно бави. Поз, --Kaster 23:44, 4. новембар 2007. (CET)

Nije tacno da je softver serijski proizvod. Softver se ne proizvodi serijski na industrijskoj rampi, kao sto je to slucaj sa keksom. Softver se moze kopirati i pakovati serijski, na kompakt diskovima, ali sam proces projektovanja i dizajna nekog paketa softvera ili projektovanja novog programskog jezika, nema veze sa serijskom proizvodnjom. Kao sto knjiga ili film se ne proizvode u fabrici, nego nastaju u sasvim drugim okolnostima, da bi se kasnije distribuirali u odredjenom formatu i na odredjenoj podlozi. Tako da, zastita recepta za proizvodnju nekog keksa pada pod okvire industrijske svojine, a zastita knjige, filma, softvera i algoritama u vezi, pada pod okvire intelektualne svojine. Itekako su povezane te stvari, kako bi se adekvatno kvalifikovalo, sta je industrijski, a sta intelektualni proizvod. ---Славен Косановић- {разговор} 00:24, 5. новембар 2007. (CET)

Е па Михајло, шта да ти кажем, истерао си анонимног корисника на чистину :) Надам се да ми нико неће замерити што сам хтео да видим како би један добронамеран (али тврдоглав) анонимни корисник прошао при свом првом сусрету са Википедијом.

Дакле, наравно да компјутерски програми нису серијски производи, већ се пишу, управо као Википедија (чак, такође постоје историје измена, гледање разлика између измена и слично). Компјутерски програм је ауторско дело, и као и име сваког другог ауторско дела, његово име треба писати великим словом. (Узгред, Славене, први пут чујем за израз "индустријска својина"; рецепт кекса је пословна тајна, а није заштићен ауторским правима).

Колико се сећам, Клајн је сам критиковао тај речник, рекавши да је велики део посла био посвећен спољним сарадницима па да због тога има доста грешака. Зато не бих препоручио његово коришћење. Чим нађем времена, писаћу Г. Клајну и упозорићу га на ову грешку. Никола 07:52, 5. новембар 2007. (CET)

Да додам да сам питао Милоша за савет и да се и он слаже. Никола 08:02, 5. новембар 2007. (CET)

Никола баци поглед: [4] и да, наравно нема везе са ауторским правом. Лиценце и ограничења у вези не иду уз индустријске производе... ---Славен Косановић- {разговор} 10:55, 5. новембар 2007. (CET)

Никад уз кекс не добијеш папир са лиценцом, :) нити ти ко забрањује да га дијелиш са други особама, било у породици било изван ње, нити постоје породичне лиценце за кекс и сл. :) ---Славен Косановић- {разговор} 11:00, 5. новембар 2007. (CET)

У сваком случају, по овоме је индустријска својина подскуп интелектуалне својине. Никола 11:22, 5. новембар 2007. (CET)

Па јесте подскуп, али посебан са посебном законском регулативом. Детаљније имаш у чланку на ен вики [5]... ---Славен Косановић- {разговор} 11:40, 5. новембар 2007. (CET)

Никола, ако се сви слажемо хајде да напишемо нов Правопис и да га носимо у САНУ на оверу! Мада ни твој предлог није лош, да јавно замолимо Клајна да претходни прогласи неважећим па да му онда дамо наш да га прогласи званичним док они нешто не смисле. Ако то не урадимо, све што смо договорили овде неће имати снаге. Ја сам питао Микија и он се слаже.

Поводом робне марке важи Закон о жигу (2004), а поводом ауторског дела Закон о ауторским и сродним правима (2004). Какав је наш правописни однос према жигу (тј првом слову у називу), погледати чланке Фолксваген бора и Фолксваген голф. Према Сањи Јелисавац из Института за међународну политику и привреду, ауторска права обухватају: књижевна дела (романи, песме и др.), позоришна дела, приручнике, новине, рачунарске програме, базе података, филмове, музичка дела, кореографска дела, дела сликарства, графике, фотографије и скулптуре, архитектуре, примењених уметности, картографска дела, техничке цртеже и др. Дакле, по правној регулативи су и програми и базе података ауторска дела. Неки своје програме и базе података штите и по Закону о жигу. Па шта онда пише у Правопису? У Правопису пише оно што је закон. Ако се мени не свиђа закон, ја се жалим, али га поштујем. Док се не промени. Пропагирање непоштовања закона је исто што и подстрекивање на непоштовање лиценци на Википедији. Хајде да се овде залажемо за масовно копирање садржаја и слика са нета. Па шта, ко ће да нас спречи? Ваљда ми знамо шта је добро!

Правник се од мене разликује по томе што познаје правне норме, а језички стручњак по томе што зна правописне норме. Шта ја мислим о законима спада у оригинална истраживања, али ови стручњаци су стручни и да ми наброје и надлежни да ми интерпретирају норме. Правопижџијама желим да изразим своје жаљење због посла којим се баве. Још се сећам једног старог филма у коме је Љуба Тадић још био млад глумац, када сељаци јуре учитеља (швалера) кроз село уз поклич "Држ` писменог!" -- JustUser  JustTalk 11:03, 5. новембар 2007. (CET)

Драгане, ја се слажем са свим што си рекао. Слажем се и да је правопис лош, и да га треба мењати, и да га треба поштовати док не добијемо бољи, али се не слажем да је ово тумачење правописа исправно. Правопис наводи примере производа (лекове, вина, аутомобили, авиони, пушке...) који нису исте врсте као компјутерски програми. Лекови, вина, аутомобили, авиони и пушке нису ауторска дела, а програми јесу ауторска дела. Због тога називе лекова, вина, аутомобила, авиона, пушака, кекса, кафе, грађевинских материјала, треба писати малим словом, а имена компјутерских програма, филмова, и осталих производа који јесу ауторска дела треба писати великим словом.

(Узгред, оно за Мицрософт је наравно била шала. Хтео сам да скренем пажњу на компанијино не баш најсрећније решење.) Никола 11:20, 5. новембар 2007. (CET)

А да, Милоша сам поменуо зато што он јесте језички стручњак, за разлику од Микија, који то није. Никола 11:23, 5. новембар 2007. (CET)

Па чекај, јесу ли по нашем закону базе података, рачунарски програми, филмови, итд., серијски производи или не? Колико ја видим овдје нису. И Википедија је база података, на крају крајева. Дакле, да ли је Википедија серијски производ? Мислим лако ћемо сваки пут када постоји нека дискусија фиснути саговорнику у лице тако пише у Праљвопису, али колико ја видим горе из Ђорђетовог цитата нигдје се не спомиње ниједан рачунарски програм, нити база података као серијски производ. ---Славен Косановић- {разговор} 11:14, 5. новембар 2007. (CET)

Ево овдје опет цитат који наводи Ђорђе: »Nazivi vrsta robe, artikala, proizvoda obično se pišu malim slovom i kad predstavljaju smišljena, patentirana imena: streptomicin, avamigran, vegeta; fruškogorski rizling, žilavka, manastirka, vranac (pića); deterdžent „labud“, vino „fruškogorski biser“ (figurativni nazivi), ford, folksvagen, zastava, moskvič, mercedes, džip, fijat, tako i fića, merdžo i sl.; karavela, tupoljev, boing, zbrojovka, kalašnjikov (ali: Debela Berta, pojedinačno a ne serijsko ime oružja).«  — „Pravopis srpskoga jezika“ (školsko izdanje), 2007. Сваки од наведених производа не постоји док се не произведе у фабрици, док се софтвер никада не производи серијски на траци, као ни књига нити филм, итд... ---Славен Косановић- {разговор} 11:17, 5. новембар 2007. (CET)

---

Не оспоравам могућност грешке у поменутом речнику. Али ко си ти да произвољно закључиш: „Ово је грешка, треба онако како ја кажем“?? Слободно пиши Клајну, и тек ако потврди да се у дотичној одредници поткрала грешка и да ипак треба писати великим словом, ја ћу први вратити ову измену, само остави овде мејл који добијеш од њега.

До тада, немаш ниједну лингвистичку референцу за оно што причаш (док ја имам), а то се подводи под оригинално истраживање. Као администратор, то би морао да знаш.

Ко и даље сматра да се у том примеру поткрала грешка што се тиче великог слова, ево му још мало примера. Програмски језици такође су софтвер, за њих важи све ово што проналазите у закону (мада не знам зашто уплићете закон у лингвистичко питање; слажем се да софтвер и кекс нису исто са законског становишта, али јесу у погледу писања великог слова — то нема везе једно с другим), па ипак у поменутом речнику налазимо: фортран, паскал, бејсик — све малим словом, у транскрибованом облику. Овај последњи је наведен и у Речнику језичких недоумица — а ту нема „спољних сарадника, да све упропасте, а заправо треба онако како Никола каже“. Дакле, називи софтверских производа ипак се пишу малим словом, штампарске грешке сад отпадају, а ти слободно и даље тражи лингвистичке референце док не одустанеш. Враћаш измене само на основу свог мишљења, не признајући литературу, а то се сматра вандализмом.

И последње, не знам је ли случајно или намерно, али сваком својом враћеном изменом враћаш и транскрипцију *Микрософт, што је доказано погрешно још на почетку расправе. Толико о твојим аргументима.

Поздрав,

Bbasic 13:33, 5. новембар 2007. (CET)

Наравно да знам шта је оригинално истраживање, и то је управо оно што ти радиш. Оригинално истраживање је увођење нове чињенице која не постоји у већ објављеној литератури. Ти овде покушаваш да уведеш чињеницу да имена свих компјутерских програма треба писати малим словом, а та чињеница не постоји ни у каквој литератури, већ је изводиш из свог погрешног тумачења литературе: из чињенице да имена серијски произведених производа треба писати малим словом и свог непознавања начина прављења компјутерских програма, као и из чињенице да су у Клајн-Шипкином речнику имена програмских језика писана малим словом и свог непознавања природе програмских језика.

Дакле, наравно да програмски језици нису софтвер. Програмски језици су апстрактни математички концепти, а само имплементација програмског језика може бити софтвер. Дакле, бејсик али Вижуал бејсик; фортран али Турбо фортран; јаваскрипт али Спајдерманки. Узгред, ето још једне грешке у речнику: без обзира што се имена програмских језика уопштено пишу малим словом, Паскал треба писати великим словом јер је назван по Блезу Паскалу. Дакле, празан скуп али Канторов скуп; циклична група али Абелова група; први закон термодинамике али први Њутнов закон; и бејсик али Паскал.

Ја не наводим никакве лингвистичке референце јер ми никакве лингвистичке референце нису ни потребне. Ако пишеш о неком засеоку, мораћеш да питаш географа да ли има свега неколико кућа или пак неколико кућа више, да би знао како да му правилно напишеш име. Ако пишеш о неком програму, мораћеш да питаш програмера да ли се програми серијски производе, да би знао како да им правилно напишеш име. Питао си, и одговорено ти је: програми се не производе серијски, законе на страну. И док не наведеш рад неког лингвисте о правилном начину писања имена компјутерских програма, ни ти не наводиш никакве лингвистичке референце, и све што можеш да урадиш је да виндоуз пишеш виндоуз, јер је то једино што је у Речнику. Не можеш на основу једног примера, или пар примера, извлачити опште правило, посебно ако не можеш да покажеш на чему се то правило темељи.

Узгред, не могу да нађем бејсик ни у свом издању Речника језичких недоумица, а ни у новијем издању кога сам погледао у Платоу. Јеси ли сигуран да се баш тамо налази? Никола 15:59, 5. новембар 2007. (CET)

Дакле, једини је лијек да пишете директно Клајну и питате га: "Пошто ниси поменуо имена програма, реци нам сад пишу ли се она великим или малим словом да не бисмо ми изводили свако своје закључке". А кад он каже: "Па, дечки, то вам већ стоји у Правопису у тачки 29ф, а што ви уплићете друге ствари тамо гдје им није мјесто, то је ваш проблем", онда ћемо се ваљда сложити једном за свагда да је исправно "ворд", "виндоуз", "бејсик", "фортран" итд. и неће више бити ратова измена и безразложних расправа о ваљаности Правописа. А ако их буде, ја ћу им, ево, први ударити санкције, иако се досад нисам на тај дахијски начин користио администраторским правима, али овако више не иде. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:41, 5. новембар 2007. (CET)

Ако је нормалан, то неће рећи, већ ће пре рећи: "Шта вам пада на памет." А до тада ће овде стајати изворни облици који нису засновани на незнању и погрешном тумачењу правописа. Никола 08:01, 6. новембар 2007. (CET)

А изворни облик је, дакле, Microsoft Word, а бојим се да је малчице незгодније, иако пак не и неизводљиво, употребљавати тај облик умјесто транскрибованог... Но ако баш желиш да се инатиш, онда свуда стави тај облик (а не „Микрософт Ворд“ јер и то је нагађање — с тим што смо већ видјели у РЈН да је исправно једино „Мајкрософт“) док се не рашчисте ствари око транскрипције. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:46, 6. новембар 2007. (CET)

Па ставио је Мајкрософт у посљедњој промјени. Осим тога, интерпретацију треба да провјере они који је заступају. Тако да ако тврдите да се имена програма пишу малим словом, а тако нешто на тај начин нигдје не пише у Правопису чак се ни не спомињу у цитату који си навео, онда ви треба да пишете ауторитетима за потврду ваших твдњи. ---Славен Косановић- {разговор} 22:57, 6. новембар 2007. (CET)

Узгред да опет рашчистимо ствар око програмских језика. Програмски језици нису програми, него језици, односно апстракне математичке функције, како рече горе Никола. Метафоричко поређење би се могло направити са било којим језиком, дакле, српски, енглески, француски, итд..., узимајући у обзир да су неки, као Паскал, добили име по неким личностима. ---Славен Косановић- {разговор} 23:04, 6. новембар 2007. (CET)

ОК, сваки пут када неко каже да је нешта шта стоји у Правопису нетачно (рецимо у сукобу са самим правописом), одмах кажете како је Правопис и само Правопис слово закона, и како ниједан аргумент логике, здравог разума, ниједан извор ту не може ништа да промени. Значи само и искључиво (кључна реч искључиво!) Завод за стандардизацију, Матица српска и Правопис. Откуда онда позивање на Клајнов РЈН, на Прћићеве колумне објављене на вебу, откуда та необична Клајн рекао, питаћемо Клајна реторика? Где пише да је у одсуству Правописа Иван Клајн вицекраљ српског језика, и да он има дискреционо право да каже како је правилно. Пре сваког даљег позивања на Ивана Клајна тражим документ институције надлежне за српски језик, у којој пише да је Иван Клајн једини ауторитет за српски језик. Јер, у супротном би било лицемерно да се било коме другом забрани да даје своје коментаре и тумачења, и да тражи да се и она уважавају. Хвала. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:09, 6. новембар 2007. (CET)

„Правопис српскога језика“ Матице српске јесте први и главни. А Клајнов „Речник језичких недоумица“ ослања се на „Правопис“, у њему нису изнесена Клајнова лична мишљења него правописна грађа (а Клајнова се „интерпретација“ понекад и разликује од оне у „Правопису“, и он то признаје али у РЈН није давао своје закључке него је само цитирао „Правопис“) и зато и он припада мјеродавној литератури заједно с „Правописом“. Клајна можемо питати за савјет и зато што је он рецензент „Правописа“ и један од аутора новог предвиђеног који треба ускоро да изађе. (И у том својству, он нам неће рећи своје лично мишљење, јер га за њега и не питамо, него ће нам опет протумачити шта је „Правопис“ хтио да каже у тачки 29ф. А рецензент „Правописа“ би ваљда требало да то зна боље од нас.) Прћићева упутства за транскрипцију са енглеског понегдје се и разликују од оних датих у „Правопису“, али лингвисти (ти из Матице српске, САНУ и Одбора за стандардизацију) сложили су се да њима треба дати предност над онима из „Правописа“, па је зато и Прћић такође мјеродаван. Понекад постоје и различита мишљења мјеродавних лингвиста, и онда прихватамо све могућности док неки ћитап не пресуди. Али оно што је јасно, о томе се не расправља. :D --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:33, 6. новембар 2007. (CET)

Јел могу да видим неки извор (ово је Википедија, шта ћеш :Р) за то да су се лингвисти сложили да је Правопис шкартан када је у питању транскрипција (са енглеског) па да користимо Прћића? -- Обрадовић Горан (разговор) 23:38, 6. новембар 2007. (CET)

Сачекаћемо Бојана. :) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 23:41, 6. новембар 2007. (CET)

Размишљао сам о томе да се Викимедија Србије као установа обрати Одбору за стандардизацију српског језика у вези неких од недоумица које имамо. За то би прво било добро да се негде направи списак тих недоумица. Ево пар предлога:

• Тумачење тачке 29ф у вези назива серијских производа који су названи по особи или нечем другом што се пише великим словом. Нпр. вино жилавка али вино Царица Милица; смоки али Симка; збројовка али Калашњиков; конкорд али Тупољев 144. Према дословном
• Став о правилној транскрипцији имена и назива који у оригиналу имају велика слова у средини речи. Примери: MediaWiki, LaTeX, МиГ... Ако не би требало и у транскрипцији писати велико слово, да ли би се од тога одступило за скраћенице (МиГ = Микојан-Гуревич)?
• Која су, тачно, имена великих бројева у српском језику? Овде мислим на бројеве од 10¹² до, рецимо, 10⁷⁰.
• Ово за компјутерске програме не знам да ли да помињемо :) Никола 09:12, 8. новембар 2007. (CET)

У ствари, вино је „царица Милица“ (т. 28f Правописа): „Велико слово задржава се кад је померање значења властитог имена мање изразито...“ (Милица је властито име и стога великим словом, а царица малим.) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:44, 8. новембар 2007. (CET)

Не знам како ћемо писати чланке ако не будемо изнашли неко решење у вези с рачунарским програмима, а најбезболније је можда управо то које предлажеш. --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:44, 8. новембар 2007. (CET)

Одбору су се досад обраћале и установе и појединци у вези с неким језичким недоумицама и чланови Одбора су давали одговоре и препоруке... --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 22:44, 8. новембар 2007. (CET)

Зашто сам вратио на "ворд"

Дакле, ако је "ворд" само нагађање, онда је и "Ворд" такође нагађање два пута веће. Биће "ворд" (т. 29ф) док не установимо да ли и за програме важи ово правило. (Јер конкретно правило за програме не постоји, али постоји ово за имена серијских производа.) --Ђорђе Д. Божовић (разговор) 09:20, 7. новембар 2007. (CET)

И поред све приче горе ти си ладно закључио да су програми серијски (индустријски) производи. Нема у Правопису, али Ђорђе каже... ОК, ајде сад аргументовано по којој логици су програми серијски производи? ---Славен Косановић- {разговор} 11:36, 7. новембар 2007. (CET)

Evo ja sam našao jedan izvor na sajtu Mikroknjige u vezi teme. [6] ---Славен Косановић- {разговор} 11:56, 7. новембар 2007. (CET)

Windows (prozori) je dobio ime po simpatičnim malim prozorima na ekranu. U svakom prozoru se prikazuju neke informacije: možda slika, možda program sa kojim radite. Na ekranu možete imati nekoliko prozora u isto vreme, možete prelaziti sa prozora na prozor i posetiti razne programe. (U stvari, prozori nisu baš prozori, primerenije bi bilo reći kvadrati, ali ko bi ikad kupio program koji se zove Squares?) Kada se reč prozor piše velikim slovom, Windows, misli se na program. Kada se piše malim slovom, windows, misli se na prozore koje vidite na ekranu. Kada iza reči Windows stoji 2000, misli se na najnoviju verziju ovog softvera, Windows 2000.

---Славен Косановић- {разговор} 11:56, 7. новембар 2007. (CET)

A evo ga ovdje o temi s pravne tačke gledišta: Kompjuterski programi kao autorsko djelo. ---Славен Косановић- {разговор} 12:14, 7. новембар 2007. (CET)

Citat iz gornjeg izvora:

Računarski (kompjuterski) program je originalna duhovna tvorevina ljudskog duha. Program softver (Software) kao nematerijalni deo uređaja ili sistema obuhvata niz programa, postupaka, pravila i odgovarajuće dokumentacije. Radi se o intelektualnom stvorenom sastavu pravila i uputa koji se beleže i izražavaju jezikom razumljivim kompjuterskom uređaju hardveru (Hardware) koji prihvata podatke, sprovodi date operacije i daje rezultate. Program se sastoji od aritmetičkih i organizatorskih naređenja koja se izražavaju specijalnim simbolima, programskim jezikom kojih ima u upotrebi nekoliko.

---Славен Косановић- {разговор} 12:15, 7. новембар 2007. (CET)

Хоће ли неко одреаговати на горенаведени цитат?--Војвода (разговор) 21:20, 10. новембар 2007. (CET)