Разговор с корисником:Nvlado/Архива 1/Архива 1

Makedonsko devojce

Zdravo. Kako je? Mislim da ovako kako je tekst, clanak je ok. Neutralni je i ima dovoljno informacije. Poz--MacedonianBoy (разговор) 00:39, 6. мај 2010. (CEST)

Veoma hvala za tvoje priloze na mk Viki. Kao i sto sam primetio, fale nam neke izvore, najcesce istoriske, pa ako ih imas slobodno ih dodaj. Pozdrav--MacedonianBoy (разговор) 11:02, 7. мај 2010. (CEST)

Hteo bih da ti proverim tvoji natpis na tvoju korisnicku stranicu na mk wiki? Mislim oko tacnog prevoda i slicno? --MacedonianBoy (разговор) 11:03, 7. мај 2010. (CEST)

Живојин Мишић

Имаш ли случајно његову књигу "Моје успомене"? Ако да, да ли можеш да ми кажеш да ли спомиње нешто о бици на Кајмакчалану? --93.86.231.76 (разговор) 21:14, 11. мај 2010. (CEST)

Жао ми је, немам ту књигу. Имам само одељак који говори о српско-бугарском рату из 1885. године.---Nvlado (разговор) 21:16, 11. мај 2010. (CEST)

Српско-бугарски рат (1885)

Да ли имаш податак где односно у ком граду је потписано примирје? --109.93.81.183 (разговор) 16:31, 15. мај 2010. (CEST)

Примирје је потписано у бугарском главном штабу смештеном у Пироту, али оно је склопљено оног тренутка када је Кевенхилер, незванични аустроугарски посланик, наговорио кнеза Батенберга на примирје. То је било још 16-ога новембра (по староме календару)--Nvlado (разговор) 19:05, 15. мај 2010. (CEST)

Nemoj prepisivati tekst iz one prezentacije, tako kršiš autorska prava. --XZ (разговор) 01:00, 21. мај 2010. (CEST)

Točno da je prezentacija dostupna svima — to se podrazumijeva čim je postavljena na internet, ali ukoliko eksplicitno nije navedeno drugačije, za nju se smatra da je zaštićena autorskim pravima i svako kopiranje/prepisivanje teksta iz nje nije dozvoljeno. --XZ (разговор) 01:06, 21. мај 2010. (CEST)

Pogledaj tekst koji piše odmah ispod editora prilikom uređivanja wikipedije: На првом месту: Не шаљите туђе текстове заштићене ауторским правом на Википедију! — znači, gdje nije eksplicitno navedeno, zaštićeno je autorskim pravima i tekst se ne smije kopirati. A to što si naveo link si mi samo malo olakšao posao provjere, inače se lako provjeri putem googlea. :-) Ali nemoj da te to pokoleba. :-) Upotrijebi maštu i tekst prepričaj — to se smije. :-) I obavezno navedi izbor u obliku reference. --XZ (разговор) 01:21, 21. мај 2010. (CEST)

Osobno sam ju postavio na internet i ne dam da se kopira tekst! Šalim se, naravno. :-) Prepričaj tekst, pa iza svake rečenice stavi oznaku za referencu: <ref name="PrezĐur">[http://www.subotica.rs/files/877/prezentacija-djurdjin.doc subotica.rs — Prezentacija sela Đurđin] {{sr}}</ref> — iza prve rečenice, a da ne bi morao kopirati sav taj tekst opet, iza svake sljedeće stavi <ref name="PrezĐur"/> i neće biti nikakvog problema. --XZ (разговор) 01:38, 21. мај 2010. (CEST)

Nemoj zaboraviti dodati podnslov Reference i ispod njega šablon {{izvori}}. Usuglašeno je da format početka takvih članaka bude '''Osoba A''' (Mjesto, DD. mjesec XXXX — Mjesto, DD. mjesec XXXX) je... Duga crta ti se nalazi ispod tekst editora, druga od potencija. --XZ (разговор) 02:07, 21. мај 2010. (CEST)

Здраво Владо, видим да фино пишеш чланке, само ако можеш да припазиш на транслитерацију било би одлично. На стране називе додај тагове -{}- да они не би прелазили у ћирилично писмо. Рецимо у чланку Џорџ Бернард Шо, књига: Мрс. Wаррен'с Профессион. Додаш таг -{Mrs. Warren's Profession}- и они неће прелазити у ћирилицу. Или мошеш да додаш шаблон {{јез-енг|Mrs. Warren's Profession}}, постићи ће се исти резултат, писаће овако енгл. Mrs. Warren's Profession. --SmirnofLeary (разговор) 23:56, 25. јун 2010. (CEST)

Ништа зато, слободно питај шта год ти треба. Ево још један мало тип, "Арма вирумqуе цано" иде под тагове и у „“ наводнице уместо у "", значи „-{Arma virumque cano}-“ и исписује „Arma virumque cano“. А можеш ставити и лат. „Arma virumque cano“. Иначе, каква је књига? Јел препоручујеш да је прочитам ово лето? --SmirnofLeary (разговор) 00:19, 26. јун 2010. (CEST)

Уф, не волим да читам преко рачунара. Да не поверујеш класици књижевности на енглеском могу да се нађу у Београду за 200-300 динара. Тако сам неке књиге читао и по два пута, и на енглеском и на српском. Погледаћу прво на српском, сигурно има у библиотеци. --SmirnofLeary (разговор) 00:30, 26. јун 2010. (CEST)

Ниси то добро урадио. То је шаблон и у чланку само наведеш следеће {{Дела Џорџ Бернард Шоа}} и он сам избаци цео шаблон. Нема потребе да копираш цео код шаблона. То је и поента. Опет, потребно је додати тагове (заграде) за транслитерацију. --SmirnofLeary (разговор) 03:00, 26. јун 2010. (CEST)

Одлично, то је то. Пуно је боље. Размотри још ове наводнице да иду „ове“ уместо "ових". Што се тиче слика, не можеш тек тако да шаљеш слике које пронађеш на интернету. На википедији је користе само оне које су ослобођене од ауторских права. Најбоље је да погледаш на остави или у истоименом чланку на свим другим језицима. --SmirnofLeary (разговор) 18:37, 26. јун 2010. (CEST)

За исту референцу додаш име референце и после се позиваш само на то име. Рецимо:

• <ref name="ime ref">Текст референце</ref>, касније се позиваш само са.
• <ref name="ime ref"/> без текста референце или овако <ref name="ime ref"></ref>.

--SmirnofLeary (разговор) 18:40, 28. јун 2010. (CEST)

Нема на чему Владо, напротив, хвала теби на овако добром чланку. Биће ми задовољство да га прочитам кад завршиш са радом. Том приликом ћу помоћи и да се отклоне све преостале ситније грешке, ако их буде било, наравно. --SmirnofLeary (разговор) 19:04, 28. јун 2010. (CEST)

Članci

... pa nije baš uobičajeno zahvaljivati se, ali i ne smeta u svakom slučaju želim Ti sve najbolje i pozdravi od --Vcesnak (разговор) 23:19, 29. јун 2010. (CEST)

Здраво Владо, видим да поново пишеш ([[Енглески језик|енгл.]] -{''Arms and the Man''}-) уместо да искористиш шаблон и напишеш ({{јез-енг|Arms and the Man}}). --SmirnofLeary (разговор) 23:42, 22. јул 2010. (CEST)

Ајде, ајде, па да те предложим да добијеш статус аутоматски патролисаног корисника. --SmirnofLeary (разговор) 00:39, 23. јул 2010. (CEST)

Ево и ја сам те предложио као кандидата за аутоматски патролисаног корисника: Википедија:Патролирање, буди вредан, надам се да ћеш ускоро добити глас још једног корисника и да ће ти повећати статус. --SmirnofLeary (разговор) 00:58, 23. јул 2010. (CEST)

Одлично је, само немој претеривати са унутрашњим везама. Рецимо: године између Османског царства и Русије, Русија је ... Имаш два пута унутрашњу везу у истом чланку, одмах једну за другом. Или: источни део Молдавије враћен је Кнежевини Молдавији. Види као неко неписано правило да у сваком пасусу унутрашњу везу примениш највише једном. У делу „Уједињење Румуније и Бесарабије“ ка чланку Русија иду 3 везе, ка чланку Руси две. Смањи бр. свих тих веза на по једну по пасусу или чак по два или три пасуса (ако су краћи пасуси). --SmirnofLeary (разговор) 16:13, 23. јул 2010. (CEST)

Супер Владо, прочитао сам чланак. Ево један штос који можеш да примениш за слике, кад имаш овако пуно слика. Повежеш две сличне у један оквир Шаблон је {{double image| ... }}. Рецимо да ставиш ове две карте у један оквир.

Слика лево. Румунија после споразума Рибентроп-Молотов, Друге бечке арбитраже и споразума у Крајови. Слика десно. Румунија након Другог светског рата.

Наравно, слику можеш да шеташ или лево, овако у центру или десно. --SmirnofLeary (разговор) 19:23, 23. јул 2010. (CEST)

Румунија

Видим да си уређивао чланак везан за велику Румунију. Погледај чланак Румунија чији сам део везан за историју недавно превео са енглеског. Мислим да има превише црвених веза, односно ненаписаних чланака о људима или догађајима који су прилично битни за историју велике суседне државе и народа. Уколико то представља предмет твог интересовања можда би могао да направиш неки од недостајућих чланака, уколико си расположен за такво нешто. --Antidiskriminator (разговор) 16:24, 23. јул 2010. (CEST)

Хвала ти. Немој се превише оптерећивати испуњавањем тог (веома тешког) задатка. Кад се умориш, пређи на неке друге теме које те интересују. --Antidiskriminator (разговор) 16:29, 23. јул 2010. (CEST)

Види, није тешко пронаћи те шаблоне. Пробај да се играш са тим, куцај у претрази Шаблон:Пре ... и претрага ће ти сама понудити све што почиње са тим почетним словима. Иначе тако можеш поступити и у били ком другом случају. Многе ствари што се тичу википедије, смернице, гласања, такмичења и сл. почињу са Википедија:Пом ... и сл. Кад тражиш корисника, куцаш Корисник:Сми ..., а за све остало и чланке куцаш дирекртно име. Иначе, шаблони за разна обавештења се налазе на овој страни. Конкретно овог што си тражио нема ту, али сад ћу да га додам. Надам се да сам помогао. --SmirnofLeary (разговор) 02:24, 30. јул 2010. (CEST)

Нисам разумео шта ме питаш, шта ко мисли? О чему? --SmirnofLeary (разговор) 02:37, 30. јул 2010. (CEST)

Не иде овај шаблон ни при дну ни на врху. Њега стављаш на страну за разговор са осталим обавештењима о чланку. Рецимо са обавештењем да је чланак изабран за сјајан и да се појављује на главној страни википедије од тог до тог датума. Ниси ми послао цео, али овако како видим разумем да он није преведен други чланак већ преведен текст са неког сајта при чему је аутор сајта дао дозволу да се то уради. --SmirnofLeary (разговор) 03:24, 30. јул 2010. (CEST)

Портал

Како да не, сваки прилог је добродошао. Само да ти кажем да ми се веома допада начин на који се ова тема обрађује, само напред! Иначе о историји и чланцима који су написани имаш овде . Поздрав----László (talk) 03:33, 30. јул 2010. (CEST)

Извини хтео сам поставити ово а не категорију. А и ово. Некада је чланак био већи и звао се Краљевина Мађарска али из разноразних разлога неки су се сложили и скратили дебело чланак и назвали га Краљевина Угарска.----László (talk) 03:41, 30. јул 2010. (CEST)

У праву си, а што се тиче титуле доброг чланка, како је започет. има све предиспозиције да и постане.----László (talk) 03:51, 30. јул 2010. (CEST)

Evo stavio sam ga zasada ovako ovde pod odeljkom za istoriju, pa kada ga završiš možemo da ga stavimo u izabrane da se automatski pojavljuje određenog datuma na Portalu.----László (talk) 04:05, 30. јул 2010. (CEST).

Ја нисам уређивао тај портал о Мађарској, али слободно га допуни ако желиш, као и било који други чланак и шаблон. Ако се неко не буде слагао с тобом у вези неких измена, то ће ти већ рећи кад примети твоје измене. :) PANONIAN (разговор) 12:20, 30. јул 2010. (CEST)

Румнско-мађарски сукоб

Потребно је да предложиш чланак за гласање, да имаш минимум 8 позитивних гласова и да у укупном гласању имаш преко 70% позитивних гласова. Такође се тражи да барем још двојца прочитају чланак пре гласања. Ако ти значи када буде готово могу ја да прочитам и дам коментаре. Што се тиче квалитета чланка људи имају различита мерила. Али једно мерило би било да има већи број извора. Да је стил писања разумљив и ускладу са енциклопедиским начином писања, да нема граматичких и правописних грешака и да постоји осетан број вики веза. Историски чланак - наутралност у писању. Да је чланак довољно опширан је исто битно али не треба претеривати јер онда људи нису заинтересовани, такав је случај био са страницом Античка Спарта. Мени генерално смета да се само преведе са енглеског, без икаквог доприноса. Такође, волим да видим да се није радило само на тој конкретно теми него и око чланка, тако да најзначајније личности имају своје странице, или најзначајнији догађаји и ако то имаш напиши при предлагању. Ако има нпр. нека битка онда је треба написати на посебној страници а ту дати скраћену верзију. Ово што је станица на енг и мађарском иста је мени мало сумљиво да је све писано из мађарског угла мада тако не мора да буде. Румунска страница је мршава. Да знам нешто о тој теми могао би да судим о некој равнотежи или да је коректно написан са историске тачке гледишта.

Није свака тема за добар чланак, али овде видим да има доста материјала. Не могу да ти дам конкретне савете. Али ти крени па када дођеш у неку завршну фазу дај га на гласање, а онда постоји још 7 дана да разговора и 7 дана гласања када може да се поправи. --Алекс (разговор) 23:39, 31. јул 2010. (CEST)

Da, vrlo je verovatno da ce biti izabran. -- Bojan  Razgovor  06:36, 1. август 2010. (CEST)

Земља Секеља

Именуј повезницу баш тако како си написао, пошто чланци под тим именом постоје ево овде, само треба да се напише и један на српском језику.----László (talk) 15:39, 1. август 2010. (CEST)

Страница за разговор

Погледај овде и овде. --77.46.251.208 (разговор) 23:56, 1. август 2010. (CEST)

Подсетник

Види још и Спољашње везе нису једно те исто. Види још је наслов у коме су смештени сродни или повезани чланци, а Спољашње везе је место за линкове ка неким другим сајтовима који су повезани са темом чланка. --77.46.251.208 (разговор) 00:22, 2. август 2010. (CEST)

Океј, обратићу пажњу на то.--Nvlado (разговор) 00:32, 2. август 2010. (CEST)

Ставио сам чланак у Портал и сада ће се појављивати сваког септембра као изабрани чланак Портала Мађарске. Изванредан рад и труд са твоје стране!----László (talk) 03:37, 2. август 2010. (CEST)

Šablon za vladare

izvoli --Antidiskriminator (разговор) 16:35, 2. август 2010. (CEST)

Прошло време

У текстовима чланака који описују историјска дешавања се у складу са постигнутим консензусом користи увек прошло време. Ово ти пишем због ове твоје промене у којој је описано дешавање у садашњем времену. --Antidiskriminator (разговор) 23:48, 2. август 2010. (CEST)

Извини што те гњавим, ја из најбоље намере, а ако сметам, само реци. Приметио сам у тексту чланка Михај Храбри да почињеш реченицу годинама, датумима, месецима и слично. То се сматра непожељним стилом на википедији. Пробај да преобликујеш реченице тако да датум не буде на почетку. --Antidiskriminator (разговор) 00:23, 3. август 2010. (CEST)

Имаш привилегију да ти Јакша помаже. Предлажем ти да помно проучиш све његове савете и измене. --Antidiskriminator (разговор) 00:24, 3. август 2010. (CEST)

Чланак о мађарско-румуском рату

За садржај не знам, али чланак има доста формалних грешака. Превише је вики веза. Принцип на википедији је да се веза прави само са првог помињања неког појма, а не са сваког (имаш десетине веза на Бела Кун, Мађари, Румуни, 1918, 1919...). Даље, везе на датуме се у принципу не праве, а нарочито не на месеце (зар мислиш да читаоца занима да дозна шта је то „март“ или „октобар“). Реченице не смеју да почињу бројком - ово сам исправио где год сам видео. Даље, реченице не смеју да буду предуге, а на неким местима си имао баш дуге реченице где се при читању губи идеја. Дугу реченицу је увек могуће поделити у две јасније. Надам се да сам био од помоћи.--Јакша (разговор) 23:59, 2. август 2010. (CEST)

Ti si taj koji treba da predloži članak za dobar. --Алекс (разговор) 16:49, 4. август 2010. (CEST)

Рат и Буњевци

Чланак ти је супер. :) Видим да си га кандидатовао за добар, честитам, само настави даље. Био сам погледао румунски чланак, и приметио сам да су убачене више учесница, као и да су другачије бројке снага и губитака.

ПС. Код чланка Буњевци ниси морао да уклањаш наслов "Види још", категорије и међувики везе. --Новак (разговор) 21:51, 5. август 2010. (CEST)

Буњевци, слике и уклањање садржаја са странице за разговор

Извињавам се ако је дошло до кашњења одговора, али доприносио сам на братском пројекту.

Видим да си добро разрадио секцију о историји, али примећујем да се историја меша са већим бројем секцима испод ње. Ако ме питаш за мишљење, ја бих казао да фали период историје током југословенски државних творевина тј. од Крађорђевићеве Југославије до краја Титове. Ако би писао о Краљевини, гледај да убациш однос/став државе према Буњевцима као народу или етничкој групи, њиховом статусу у држави, учешћу у јавном животу државе и неким значајнијим догађајима везаних за њих/њихову историју. А о Другом светском рату, о њиховом понашању према стеченим околностима, односу са Мађарима/окупаторској власти (режима), опредељења за покрете отпора. Могао би слободно да пишеш о учешћу у НОБ-у, али гледај да не отступа превише од теме тј. да не залази много у споредну тему (нпр. генерално о деловању Буњеваца на простору Суботице, а не о историји Суботице). А за период СФРЈ, слично као за Краљевину. Можда би пак најзанимљивије било о њиховом понашању и опредељењу (за неку страну) током оружаних сукоба на тлу Југославије и новонасталих република.

Те слике на хрватском чланку су на глобалном нивоу тј. доступне су свим вики пројектима и њиховим језичким издањима за коришћење. Можеш да пошаљеш слике из новина, али само локално тј. на овој википедији. Али моћи ћеш да убациш невелики или само ограничен број слика у чланак, јер сигурно подлежу ауторским правима, због власништва Матице над њима, или поштеној употреби, јер су слике из новина. Но ако хоћеш да их слободно користиш, онда је потребна дозвола за коришћење тих слика од оног лица (институције) који поседује ауторско право над њима. Погледај дозволе за објављивање и писмо вебмастерима.

Зашто без икаквог објашњења, на станици за разговор или у опису измене, уклањаш садржај са странице за разговор? Садржај са странице за разговор се обично не уклања, уколико нису очигледне бесмислице (вређање, псовке, рекламирање, вандализми, „форумски“ садржај, невазано за тему чланка) или ако се учесници расправе сложе да се он (садржај) може уклонити, или ако је садржај непримерен. Уколико си ти поствљач уклоњеног текста, онда обрати пажњу на то да си уклонио и делове неких расправа где је учествовало више корисника. То се обично не ради уколико је садржај баш непримерен или крши више начела, смерница или стубова википедије.

Можда сам те изгњавио са горњим пасусом, али надам се да у следећем делу поста нећу дотаћи превише твојих личних ствари. На хрватској страници, видео сам један податак у вези тебе у твом посту. Да ли је то можда разлог због којег уклањаш текст који те можда вређа или ти смета? Ако је то или нешто слично у питању, препоручујем ти да оставиш личне разлоге на страну и да на ствари гледаш објективно. --Новак (разговор) 02:22, 8. август 2010. (CEST)

То што је казао није довољно, већ је потребно да буде формално тј. да постоји званична дозвола. Она може бити писмена потврда, што је непрактично јер је мораш пребацити у електронски облик и скенирати је да би се могла уважити, но препоручљиво је да буде у електронском облику у виду имеила. Опширније о том другом начину имаш у наведеним викивезама у горњем посту. Имеил за тражење дозволе за преузимање њиховог материјала потребно је послати особи надлежној за те новине или оној која поседује ауторска права над тиме.

То што не наводе изворе или углавном користе хрватске ствар је дотичне википедије, но на свим википедијама би требали да се користе извори и наводе мишљења (ставови) других страна у чланцима у што већој мери. Језичка издања википедије подлежна су утицају оног већег броја говорника тог језика (језика локалне википедије) који могу бити представници неког народа (етничке групе), региона или државе. Могуће је пребацивање тих животописа на ову википедију, али у току обликовања члан(а)ка требало би користи и друге (нехрватске) изворе, али поуздане, и текст такође прилагодити мишљењу/ставовима других страна.

Стари садржај тј. расправе са странице за разговор се обично не уклањају, док су оне млађе тј. новијег датума подложне томе ако је у питању неки од наведених случајева. Ја се не слажем са твојим уклањањем, али да не би испало да сам самовољно поништио начињене измене имам један предлог. Постоји начин који дозвољава да тај садржај не буде на страници за разговор, а да ипак не буде скроз уклоњен. Реч је о архивирању странице за разговор. Да ли се слажеш да архивирам ону верзију странице за разговор пре уклањања садржаја и да на њихово место (место расправа) поставим шаблон за архиву. Тако стари садржај неће бити видљив, а оној ко хоће да га види може отићи на архиву. --Новак (разговор) 12:16, 8. август 2010. (CEST)

Архивирано. Све добро у даљем раду. --Новак (разговор) 13:28, 8. август 2010. (CEST)

Ако се тај број односи на АУ попис из 1910, мислим да се не односи само на Буњевце него и још на Хрвате и на Шокце тј. те три етничке групе заједно су срачунате [1]. Могао би да убациш тај податак, али са извором и напоменом да се број односи на три етничке групе. Ја бих уклонио тренутни укупан број јер се односи на Србију (Војводину), а оставио бих то поље празно, можда са натписом типа не постоје поуздани подаци, или бих убацио неку процену.

Имам замерке на број у Србији тј. Војводини: да ли се тај број односи на целу Србију или само на Војводину? Буњеваца има и у Центалној и на Косову. На пример, у мом невојвођанском граду живи према попису из 2002. неколико Буњеваца. Можда да се постави следећи облик у шаблону:

• Србија (укупан број)
  • Војводина
  • Централна
  • Косово

Тако може да се добије преглед о настањености Буњеваца, оних који су изјаснили као Буњевци на попису, на простору Србије.

Видим да си о идентитету и народној припадности разрадио у наслову „Данашње стање“. Ако би писао о онима који се изјашњвају као Хрвати и онима који су буњевачког порекла у том наслову, то би га само преоптеретило. Могао би да напишеш чланке о њима, о хрватским чланак под именом Буњевци (Хрвати) док за оне буњевачког порекла не бих имао идеју. Но није ми јасно следеће: зашто би само писао чланке о њима, кад постоје сигурно они који се изјашњавају као Срби, Мађари етцетера. Да не би сада за сваког отварао страницу посебно, могао би све да обрадиш у једном чланку. Такав чланак би могао да носи назив Депопулација Буњеваца или Идентитет и национална припадност Буњеваца. Ту био могао по сваког да обрадиш под једним насловом. --Новак (разговор) 22:31, 8. август 2010. (CEST)

Аустрија к‘о Аустрија. Можда за период после 1918. има негде на Интернету, могуће да постоје сајтови са литературом о Буњевцима у електронском облику, нешто на Гугл букс, у Буњевачким новинама, или на сајтовима дигиталних народних библиотека из Србије (нпр. Н. б. Србије) и сл. За период Другог светског рата би требало да буде генерално о њима, а мање о неким појединачним случајевима.

Предлажем ти да из шаблона избациш ту заграду и њен садржај, а да за Мађарску убациш ту процену али да у загради поред броја ставиш „процена“. За те делове Србије можда ћеш наћи овде или овде. Но ако ту не можеш наћи потребне податке, можеш питати овог корисника који се бави темама демографије Србије.

Могао би, али гледај да користиш што више званичне податке тј. пописе и званичне процене. --Новак (разговор) 00:00, 9. август 2010. (CEST)

Уф, мислио сам да ћеш убацити неки извор за мађарску процену. Сад сам ен.њики видео да се ради о попису из 2001. а не о процени. На сајту пописа [2] нисам ништа нашао [3]. Видим да си ипсравио оно за Србију у шаблону, али ниси за укупну популацију. На ру. и бг.њики видео сам бројку од 80.000, али, наравно, без извора је.

Ако је релевантна та личност, као филозоф или шта је већ по професији, може, али да ли то намераваш да убациш у чланку о Буњевцима? Ако да, сети се да си хтео да пишеш чланак „Буњевци (Хрвати)“ или „Хрвати у Војводини“. Ту би могао да то убациш као пример депопулације војвођанских Хрвата и њиховој асимилацији у Буњевце. Можда ће ти бити од помоћи овај линк, где имаш нешто о депопулацији Хрвата и броју Буњеваца на војвођанским пописима. --Новак (разговор) 14:20, 9. август 2010. (CEST)

---

1. Ako poveznice ili kategorije nema treba je napraviti i za Kantakuzine.

2. Obavicu to sutra oko indeksa i Mihaila Hrabrog. --ClaudiusGothicus (разговор) 21:00, 8. август 2010. (CEST)

Постоји: категорија:Кантакузини. Ја не бих Михаја Храбог убацивао у њу пошто се личности убацују у династичке категорије свог оца, док за жене важи и категорија оне династије за чијег се припадника удају. --Новак (разговор) 22:31, 8. август 2010. (CEST)

Ja ga ne bih ubacivao u kategoriju Kantakuzini iz jednog prostog razloga. Naime, fanariotski Grci koji su drzali visoke funkcije u Osmanskom carstvu cesto su voleli da uzimaju prezimena raznih vizantijskih plemickih ili vladarskih porodica, cisto kako bi svoje poreklo pokazali otmenijim. Fanarioti su sve do 19. veka bili uticajni i brojni u Moldaviji i Vlaskoj, od 18. veka cesto kupuju na Porti polozaje vlaskih i moldavskih knezeva i sl. To sto se Mihailova majka prezivala Kantakuzin ne verujem da predstavlja bilo kakvu garanciju da je bila u rodu sa vizantijskom dinastijom Kantakuzina iz 14. i 15. veka. O citavom fenomenu vidi iz odeljka o Georgiju Sfrancesu koji se bavi Makarijem Melisurgom (Melisenom). --ClaudiusGothicus (разговор) 14:07, 9. август 2010. (CEST)

Завршетак

Када се одлучује о меритуму неког приједлога, тада расправа траје 10 дана. Али, овај приједлог неће проћи меритум, мораће се касније понудити неки други приједлог. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:33, 8. август 2010. (CEST) с. р.

Bunjevci

Sliku o dekroatizacijskim nastojanjima vladajućih krugova u Srbiji je najbolje dao bunjevački Hrvat, filozof Tomislav Žigmanov: "Milošević je odlučio Hrvate u Vojvodini umjetno podijeliti, pa je financijski podupirao organiziranje Bunjevaca, davao im je novac za izdavanje knjiga i novina, a oni su kao sluge za uzvrat lovili Hrvate po Vojvodini kako bi ih Milošević mogao slati na frontove. Dolaskom Koštunice Bunjevci proživljavaju renesansu. Hrvatska politička elita u Vojvodini i vodstvo DSHV-a nisu dorasli rješavanju toga problema, a vlasti u Hrvatskoj za njega su posve nezainteresirane". Naglasio je i da se brojni vojvođanski Hrvati i danas izjašnjavaju kao Bunjevci zbog straha za svoju egzistenciju, jer biti Hrvat u Srbiji nije baš popularno. (↑ Radio-Subotica Bunjevci nisu Hrvati, a imaju hrvatske dokumente?, 26. rujna 2007.) --Sokac121 (разговор) 13:16, 9. август 2010. (CEST)

Поставио сам чланак на гласање. Покушајте да порадите (Анти и ти) на њему наредних дан или два и након тога пошаљите корисницима шаблон за обавештење да дају свој глас. Надам се да није проблем, већ је добио 5 гласова.

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Мађарско-румунски рат (1919) да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 11. августа 2010 — 18. августа 2010 --НВладо

--SmirnofLeary (разговор) 20:45, 11. август 2010. (CEST)

Поздрав Владо. Јел можеш да пошаљеш ову поруку-обавештење изнад, неколицини корисника да гласају? Има још два дана до краја гласада, а чини ми се да чланку недостаје два гласа. Правила су 8 гласова ЗА, да би гласање било успешно. --SmirnofLeary (разговор) 20:16, 16. август 2010. (CEST)

Види да искористиш шаблон за језик, уместо да напишеш на енглеском језику, само ставиш {{en}} и испада овако (језик: енглески). Подесио сам quote, није ни било наведено поље у шаблону. Онај ко је превео шаблон избацио је тај део. --SmirnofLeary (разговор) 20:06, 20. август 2010. (CEST)

Друже, јел можеш да подесиш у шаблону „Блуз“ на дну чланка „Хаулин Вулф“, да линк води ка чланку Блуз уместо на „Блус“ што је празна веза? --SmirnofLeary (разговор) 19:27, 21. август 2010. (CEST)

Re:Cite web

Hvala ti što si uvažio moj savet. Da budem iskren, i ja do skoro nisam koristio taj šablon, međutim poslušao sam savet koji mi je dao Loshmi i počeo sam da ga koristim. Vidim da ga na vikipediji na engleskom jeziku uveliko koriste, i to ne samo njega već i cite book (koji takođe postoji na vikipediji na srpskom) ali i čitav niz drugih (cite news, cite report...) koji izgleda još nisu parevedeni na srpski. Hoću da kažem da je Loshmi taj koji je najveći zastupnik adekvatnog referenciranja i ako si zadovoljan time što koristiš način referenciranja koji sam ti preporučio, u pitanju je Loshmijeva zasluga.

Što se tiče quote i cite web šablona, vidim da je Smirnof već korigovao šablon i prepravio ga tako da prikazuje quote. Nadam se da sada nemaš više problema u upotrebi šablona cite web? --Antidiskriminator (разговор) 07:11, 21. август 2010. (CEST)

Стамболијски

Овако, категорија „Бугарски политичари“ има двојако значење: политичари Бугари и политичари Бугарске, тако да је у реду што стоји у тој категорији. А што се тиче у вези са националним опредељењем, у чланак се може убацити податак да се изјашњавао као Јужни Словен, уз референцу.

Сажето: Категорију не дирати, убацити податак за национално опредељење. --Новак (разговор) 21:53, 29. август 2010. (CEST)

Бугарски Немци

[4], [5]. --Новак (разговор) 20:25, 31. август 2010. (CEST)

Ците веб

Као што сам ти у својој поруци већ написао, мислим да је Лошми најјачи у референцирању. Међутим, са задовољством ћу увек одговорити на свако твоје питање. Мислим да одлично користиш овај шаблон. Постоје они који мисле да она поља из шаблона која нису искоришћена треба обрисати, али ја мислим да то није добро јер мислим да је боље да остане празно да би се нешто од тога могло накнадно допунити. Када је неки текст објављен на неком интернет сајту ја мислим да треба као издавача навести организацију у чијем је поседу тај сајт, односно назив сајта. После измена које је унео смирноф у овај шаблон, у референцама се виде наводи (квотес) што раније није био случај (то си му ти сугерисао ако се не варам). Е сад се ту отвара једно посебно питање, а то су ауторска права. Ако препишеш мало помало читаве странице које су заштићене ауторским правима и објавиш их у референцама да их свако може прочитати, то је по мом мишљењу опасно јер може неко да сматра да су тако угрожена његова ауторска права, па када је већ омогућено да се наводи виде у референцама по мени се треба трудити да се што мањи део текста копира у наводе. Значи не читави пасуси, већ само реченице или њихови делови. Уколико неко од аутора текста који је на вебу цитиран има свој чланак, као Владимир Ћоровић, треба попунити рубрику за линк ка његовој страници. Одлично ти иде и допадају ми се и теме којима се бавиш и радујем се могућности да ћемо можда убудуће и сарађивати на уређивању неког чланка. --Antidiskriminator (разговор) 21:28, 31. август 2010. (CEST)

  Урађено Смањио сам дужину реченица у чланку о Александру Стамболијском које ми служе као quote.--Nvlado (разговор) 23:19, 31. август 2010. (CEST)

Остао сам био недоречен а сад сам нашао где пише нешто више о ономе за цитирање. У питању је смерница која се зове Википедија:Не укључујте копије примарних извора и у којој је написано, између осталог, да „треба избегавати да се уносе цели текстови дугачких цитата у википедију“, и да ако је то и могуће по питању ауторских права, за то треба користити друге пројекте као викиизворник.--Antidiskriminator (разговор) 01:09, 3. септембар 2010. (CEST)

Наравно. Линк сам ти послао да би тај твој поступак скраћивања цитата био поткрепљен конкретним правилом, пошто ми се допада што си тако темељит у свом уређивању па сам желео да и тај твој поступак буде адекватно поткрепљен. Једно трик питање на које један корисник из твог региона није знао одговор. Чиме су становници Сенте послужили Еугена Савојског када је ушао у њихов град?--Antidiskriminator (разговор) 09:06, 3. септембар 2010. (CEST)

Честитам на томе што знаш за топлу чоколаду. Слажем се са тобом у погледу општег незнања из историје и мислим да сам и ја међу онима који су (мислим не случајно) у ситуацији да недовољно познају историју. Трудићу се да тај свој недостатак отклоним. --Antidiskriminator (разговор) 13:01, 3. септембар 2010. (CEST)

Re: E

Хвала Владо. Исто се односи и на тебе. Теме које ме интересују су можда прешироке да бих успео да их у потпуности обрадим на начин који би испунио моје критеријуме, а везане су за љубав, лепоту, човека, митове у историји Балкана 19. и почетка 20. века, ислам, Македонију, Босну и Херцеговину, песме, храну,.... На мојој корисничкој страни се налазе називи чланака које сам писао (мањи број) и називи чланака које желим да напишем или да их проширим (много већи број). Уколико се међу њима нешто поклапа са предметом твог интересовања, било би ми задовољство да сарађујемо у уређивању. --Antidiskriminator (разговор) 11:08, 2. септембар 2010. (CEST)

Хвала. Сметнуо сам то са ума иако сам у уређивању Букурешког мира и ја учествовао са пар скромних измена. Заузврат поклонићу ти једну информацију: Постоји интересантна турска анегдота (а можда и озбиљна теорија) по којој Балкан није добио име по планини Балкан или шумовитој планини како ли све већ пише, већ по речима Бал (мед) [6] и кан (крв)[7]. Медена крв? --Antidiskriminator (разговор) 13:33, 2. септембар 2010. (CEST)

Владимир Отовић

Шта мислиш о предлогу да се чланак Владимир Отовић обрише. --Antidiskriminator (разговор) 15:37, 2. септембар 2010. (CEST)

Питао сам те јер ми се чини да сам видео да је предавао на Филозофском у НС па сам помислио да ћеш ти сигурно знати за њега (пошто си на својој страници написао да студираш на том факултету) ако је релевантан, и обрнуто. Хвала ти на коментару.--Antidiskriminator (разговор) 19:39, 2. септембар 2010. (CEST)

Пак за Фердинанд

Здравей, гледам в статията си писал това: Фердинанд је проглашен бугарским краљем, чиме је васкрснута титула бугарских монарха Првог и Другог царства... Превел си го дословно от български, но има проблем. Не може да се провъзгласи за крал и така да възкръсне титлата на бг монарси от 1-то - 2-то царство. Това изречение логически и исторически не е верно. Тука се налага да обясниш разликата в българското и сръбското тълкувание на титлата му. --Пламенъ Цвѣтковъ (разговор) 21:32, 2. септембар 2010. (CEST)

За нищо ;) Скоро излезе нова книга "Историjа Бугарске", ако имаш възможност прегледай я... аз например с радост бих си я купил, но немам път към Сърбия в момента... А за Фердинанд - пиши, че е бил първият монарх, който се е возил на самолет :)))) Виж снимка [8] Ето го изречението е англисйката версия на статията му: On 15 July the same year (1910) during a visit to Belgium Ferdinand also became the first head of state to fly in an airplane. По-долу е и източникът ;) --Пламенъ Цвѣтковъ (разговор) 22:31, 2. септембар 2010. (CEST)

Look on the back cover or open any paper bound book to the second or third page, often referred to as the copyright page, and you will usually find an ISBN number. An ISBN number is required if you plan to sell paper books or CD's to bookstores, libraries, and many specialty retailers. Learn the quick and easy way to publish your own ebooks. If you intend to sell only ebooks and not paper bound books, you may be able to get by without including an ISBN number.

To je napisano ovde --Antidiskriminator (разговор) 14:42, 3. септембар 2010. (CEST)

Извини можда је требало да интерпретирам. Та књига коју си ти цитирао је електронска књига која се не продаје преко књижара и не издаје у библиотекама и самим тим не подлеже ИСБН систему. --Antidiskriminator (разговор) 15:06, 3. септембар 2010. (CEST)

Па наравно. То што је нешто електронска књига не значи да је мање тачна од штампане и обрнуто. Само се односи на обавезу да има ИСБН који служи само за аутоматску обраду података.--Antidiskriminator (разговор) 15:19, 3. септембар 2010. (CEST)

Шаблон:Бугарски монарси

А да га преименујеш у Бугарски владари? Сем што је домаћија реч од тренутне, и бугари је користе на своме шаблону. --Новак (разговор) 16:04, 3. септембар 2010. (CEST)

[9]. --Новак (разговор) 16:10, 3. септембар 2010. (CEST)

Изађи из вектор скина. Код мене, у старом скину, фукционише. --Новак (разговор) 16:19, 3. септембар 2010. (CEST)

У вектор скину. Тај баг је већ пријављен на Тргу, Одељку за технику, али није исправљено. --Новак (разговор) 16:28, 3. септембар 2010. (CEST)

Не знам. Не бавим се тиме. Постави овде питање. --Новак (разговор) 16:35, 3. септембар 2010. (CEST)