Поздрав, Sokac121. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Sokac121. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
Crystal Clear app lassist.png Пет стубова Википедије
Шта је Википедија?
Crystal Clear action info.svg Помоћ
Општи приручник за уређивање Википедије
Crystal Clear app Startup Wizard.png Упутства
Брзо научите да правите измене, корак по корак
Crystal Clear app kedit.svg Песак
За увежбавање рада на Википедији
Crystal Project Tutorials.png Основни курс
Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима
Crystal Clear action apply.png Научите како се уређује страница
Водич за уређивање страница
Nuvola apps important yellow.svg Ствари које не би требало да радите
Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати
Nuvola apps ksirc.png Најчешће постављана питања
Питања која многи постављају
Crystal Clear app file-manager.png Правила Википедије
Правила и смернице које је усвојила заједница
Nuvola apps kteatime.png Трг
Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис

Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима.

Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији.

Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --филип ██ 19:39, 9. јул 2009. (CEST)[]

Поздрав. Малопре си на листи светских рекорда додао нову рекордерку у бацању кладива. Рекорди ће бити унети када буду ратификовани (што није увек случај) па зато није унесена да не би поново преправљао. Види овде [1]. Многи најбољи резултати нису и светски рекорди ево ти примера [2] Рекордерка је Иванова са 1:25,41. иако постоји 10 резултата бољих од тога. Исто је и код мушкараца вечина земаља и многи текстови на википедији сматрају светсим рекордером Сергеја Морозова већ годину дана, али званични рекордер је Владимир Канајкин види овде [3]. То што си урадио није никава грешка, али онда исправи на свим местима у тексту и стави звездицу да се зна да резултат није још званичан односно да чека ратификацију. Ако си заинтересован за рад на спорту вероватно ћемо сарађивати. Ово свати као информацију а не критику. Желим ту много успеха и задовољста на раду на википедији. Срећан рад.--Drazetad (разговор) 16:54, 7. септембар 2009. (CEST)[]

А хвалим те Боже да се неко од вас активирао. Ћутите, правите се паметни, а нико не иде у архиву и истражује. Ајде нађи те ми податке и ја ћу бити спреман да их ставим. Исто тако, преформулисаћу реченицу јер видим да се некима несвиђа. Тако је, брате, реци ми!--Nvlado (разговор) 13:10, 9. август 2010. (CEST)[]
Мада, ово је чланак о Буњевцима, а чланак о Хрватима у Војоводини намеравам написати.--Nvlado (разговор) 13:10, 9. август 2010. (CEST)[]
И ајде реци ми, ако ја ово ставим у чланак о Буњевцима на српском језику, да ли ће неко убацити и становиште „буњевачке“ стране (како је ви називате) у чланку на хрватском језику о Буњевцима. :-) --Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)[]
Познајем проф. Томислава Жигманова, и упознат сам с његовим идејама. Питаћу прво моје колеге с википедије на српском језику, да ли овако нешто може да се наведе као референца, јер има неких којима се не би свидело. Да мене питаш, немам ништа против да ставим.--Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)[]
А оно што си ти прокоментарисао у разговору о Буњевцима, то је гледиште једног доктора из Сомбора. Имаш линк за Буњевачке новине, навео сам ти све тамо, па ти пронађи тај број и тај чланак па ћеш видети да је то што сам написао рекао др А. Раич.--Nvlado (разговор) 13:25, 9. август 2010. (CEST)[]

БуњевциУреди

Поздрав! Пребацио сам све привремено на страницу за разговор (нисам ништа брисао) и тамо је објашњено у чему је проблем. Није ништа необично што мешаш српски и хрватски (и мени се то дешава), али ипак текст треба прилагодити тако да буде у духу српског језика. Видећу да ти помогнем око тог поглавља када нађем времена или питај неког активнијег уколико желиш. Срећан рад! mickit 14:26, 19. октобар 2010. (CEST)[]

Чуј, Шокац, ако ти је толико стало да сређујеш чланак о Буњевцима, дај бре онда нађи литературу теби, сигурно, добро знану. Мислим на ону Пекићеву коју, нажалост, због свакојаких смор-обавеза нисам стигао ни да лизнем, и још ако се нешто уз то нађе. И сам видиш да фали много тога. Хтео сам да напишем нешто о периоду између 1918-1941, али ми је недостајала литеатура. Иванићева Историја Буњеваца обухвата само период до краја деветнаестога века, а она друга књига, такође историја о њима, спомиње местимично и Шокце. Бернардин Уњи се више бави фрањевцима и њиховим доласком у равницу, но самом буњевачко-шокачком живљу... Еветовићева, такође, није лоша... Има још ту много писаца који су писали у периоду између два рата и оставили много тога што би нам користило.--Nvlado (разговор) 19:16, 19. октобар 2010. (CEST)[]
Ти сајтови које си цитирао, по мом мишљењу, мало пренагљују што се тиче тона којим су писани. Не оспоравам њихову тачност, али налазим да због оскудице извора који би то поткрепили не би трабало да их користиш. Ако мене питаш, познајем много фамилија чији су припадници прешли у ХВО за време рата, и то се врло добро зна. Што се мене тиче, немам ја шта да им замерам. То је била њихова одлука. Данас Хрвати имају итекако значајан положај у Суботици, да не говорим о културном, економском и политичком смислу који се да осетити. Тако да нема разлога због чега би им засметала заједница од једва 20.000 људи која и даље нема конституисан свој језик и која зависи сама од себе итд., за разлику од хрватске која добрим делом зависи од инвестиција из Загреба, што је сасвим нормално. Не говорим ти напамет, већ на основу онога што су ми рекли један часни отац, творац једне добротворне акције, и још неколицина људи које познајем из околине... Што се тиче Буњевачких новина, добар део њиховог садржаја је превазиђен и ја тежим да чињенице потрепим из горе наведених књига... Добра ти срећа!--Nvlado (разговор) 19:16, 19. октобар 2010. (CEST)[]

Може, што не би могао бити мало неутралнији што кажеш. Та то је и циљ сваке Википедије, између осталог и оне на српском језику. Биће. Дај ми рок до краја године, скупићу некако грађу (данас сам, ето, нашао неку добру енциклопедију где се спомињу добрим делом). Иначе, фотокопирам старе књиге о њима, свакојаке свешчице, радо прочитам њихове приповетке или чланке у старијим новинама итд. Има ту доста наслова које још нисам угледао, али би вредели да се искористе. Има, без бриге ти буди, и писаца који би потпали под хрватску историографију, и њих ћу да узмем у обзир, јер би нам то помогло да боље схватимо цео проблем око којег је фрка.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)[]

Приметио сам и то да си ме погрешно схватио. Тих 20.000 људи о којима је реч, исказивају се као Буњевци и себе сматрају засебном групом која не оспорава своју блискост с Хрватима, али се не осећа као део њиховог националног корпуса; за разлику од оних којих има око 50.000, међу којима има и оних који су пореклом Шокци и Буњевци, али и оних који су се у ове (војвођанске) крајеве населили после Другог светског рата у виду колонизације нама добро знане. Погледај попис становништва Србије из 2002. и видећеш тачно колико се људи сматра Буњевцима а колико Хрватима.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)[]

И још нешто. „Високи српски кругови“ имају преча посла него да се баве историјским и културним питањем одређене скупине људи, па је свака помисао да поједини спрски политичари желе створити од Хрвата Буњевце бесмислена, бар по мени. Немој ме криво схватити, али тако је. Има још несређених проблема из домена економије и нема се времена, заиста, да би се спроводила било каква осмишљена подела или већ шта. Оно што је сигурно јесте да Хрвати нису баш најомиљенији међу појединим маргиналним групама (не треба наводити које су то), управо због рата 1991-1995., али и неких непромишљених поступака и изјава које су дате од стране појединих представника хрватске мањине у Суботици. Али, веруј ми. Овде им нико ништа нажао не може учинити, јер се сваки вид насиља шовинистичке основе у самом корену санкционише. Хрватски је један од званичних језика у Суботици и сваки Хрват који дође са стране (нпр. из Загреба) може слободно да прича онако како је он навикао, без бојазни да ће му то неко узети за зло.--Nvlado (разговор) 20:47, 20. октобар 2010. (CEST)[]

ПомоћУреди

Да не испадне да сам обећао помоћ и да се на томе све и завршило, предајем ти сређену верзију твог текста. Нешто сам морао да изменим, али нигде нисам мењао суштину (само редослед речи, убацио сам неке нове изразе и избацио задњу референцу која није радила). Морам ипак приметити да текст доста нагиње на ПОВ (није неутралан), па ти стога предлажем да га прво размотриш са осталима, уколико ти је заиста намера да се добије неутралан и енциклопедијски чланак. Ово наравно важи и за текст на хр вики (који је такође потребно прерадити), јер када једном заједнички напишете неутралан чланак, он ће бити прихватљив и тамо. Ја сам се потрудио да ти помогнем око техничких ствари, а ти сам види са осталим заинтересованим корисницима око садржаја чланка. Ево и твог текста:


ПосрбљавањеУреди

Српским круговима није одговарало буђење хрватске националне свести код Буњеваца. Након распада Аустро-Угарске јавили су се покушаји њиховог посрбљавања. Упркос настојањима српске администрације, која је Буњевце класификовала као „католичке Србе“, врло мало их се тако и изјашњавало. Због неуспеха те акције, кренуло се са политиком везивања имена Буњеваца за одређену регију, односно њихово удаљавање од хрватства.

Да би доспели на високе позиције у јавном и политичком животу, Буњевци су се морали одрећи своје хрватске идеологије и прећи у режимске странке. Пример за то је функција градоначелника Суботице. Старешина Хрватског сокола пре Првог светског рата и члан Хрватске сељачке странке, Иван Ивковић Ивандекић, је ради доласка на место градоначелника морао да приступи Југословенској националној странци, а касније Југословенској радикалној заједници.[1] Петар Пекић у књизи „Повијест Хрвата у Војводини“ наводи: Истицање Хрватства у Суботици није годило ни Србима ни владиним круговима. Они су хтјели да Буњевци и надаље остану Буњевци и да буду мост између Срба и Хрвата за стварање Југославенства. Међутим Буњевци су видјели да од њих хоће да направе мост зато да газе по њему.[2]

Војна обавештајна служба из Суботице је 1934. известила надлежне у Београду о буђењу хрватске свести међу Буњевцима, захваљујући највише свештенству и интелектуалцима (спомиње се и име књижевника Петра Пекића, аутора историје Буњеваца-Хрвата, чија књига је била забрањена јер „шири племенски сепаратизам“). У извештају се наводи да је сва буњевачка интелигенција и најмање 80% буњевачког народа потпуно хрватски и строго католички, не само оријентисана, него и одушевљено задахнута.[1]

Пројекат стварања вештачког буњевачког народа, на штету Хрвата, је био део пројекта којим се покушао затрти траг постојања Хрвата уопште. Унапређење буњевачке нације, са циљем смањења броја Хрвата, стварања вештачке нације Буњеваца и приписивањем исте Србима („Срби католичке вере“), је било изражено у последњим деценијама постојања Југославије, а у појединим српским политичким и језичким експанзионистичким круговима још и раније.

Слику о дехрватизацијским настојањима владајућих кругова у Србији је најбоље дао филозоф Томислав Жигманов: Милошевић је одлучио Хрвате у Војводини вештачки поделити, па је финансијски подупирао организовање Буњеваца, давао им је новац за издавање књига и новина, а они су као слуге за узврат ловили Хрвате по Војводини како би их Милошевић могао слати на фронтове. Доласком Коштунице, Буњевци проживљавају ренесансу. Хрватска политичка елита у Војводини и вођство ДСХВ-а нису дорасли решавању тога проблема, а власти у Хрватској за њега су посве незаинтересоване. Нагласио је и да се бројни војвођански Хрвати и данас изјашњавају као Буњевци због страха за сопствену егзистенцију, јер није баш популарно бити Хрват у Србији.

  1. ^ а б Хрватска ревија: Прослава 250. обљетнице досељавања веће скупине Буњеваца (1686-1936)
  2. ^ Петар Пекић: Повијест Хрвата у Војводини, Загреб, 1930, стр. 256.

Поздрав! mickit 21:22, 20. октобар 2010. (CEST)[]

Добро, али у сваком случају ће чланак бити бољи ако заједно будете радили на њему. mickit 14:05, 21. октобар 2010. (CEST)[]

PaУреди

mozemo da nastavimo-- Bojan  Razgovor  15:18, 17. новембар 2010. (CET)[]

ReferenceУреди

Trebaju ti jake reference za ovakve tvrdnje.--В и к и в и н др е ц и 12:49, 21. фебруар 2011. (CET)[]

Možda si i u pravu ali ne znam zašto ali zanima me dokle ljudska taština može ićiУреди

Pozdrav --S.Kovačevićprič prič 23:50, 24. април 2011. (CEST)[]

Izvini kaj započinjem temu nanovo, no nekak mi sad trenutačno kad iznova čitam tvoj dopis meni, nekak mi nije jasno što se mislilo pod sintagmom "bolje ti je..." u rečenici "Bolje ti je da se ne zamaraš hr vikipedijom:)". Dobro sam skužil, to je bila rečenica, kaj ne? Nadam se da ti nije problem da mi objasniš što si točno mislil. Ajd u zdravlje, --Слободан Kovačević 02:00, 4. мај 2011. (CEST)[]

Ne razumem, Sokče121. Ko se nauči? Treba da se nauči ili se već naučio/naučila/naučilo? Nađe odgovor - odakle da nađe? Odgovor na šta? A zašto kopirao? Joj, ali stvarno te slabo razumem. --Слободан Kovačević 21:17, 4. мај 2011. (CEST)[]

Ok. Ali zašto kopirao? Nisi samo kopirao. Zašto "hvala na doprinosima"? Zašto smajli na kraju poruke? --Слободан Kovačević 22:25, 4. мај 2011. (CEST)[]
Zašto ne daješ odgovore na moja pitanja? --Слободан Kovačević 15:34, 5. мај 2011. (CEST)[]

ИзвориУреди

Изворе не можеш да наводиш у прозору Опис измјене, него треба да их ставиш или у секцију Извори или као референцу. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:13, 25. мај 2011. (CEST)[]

ZdravoУреди

Zdravo,

Svojevremeno sam na sr.wikipediji pokrenuo inicijativu da se ostvari saradnja sa određenim vikipedijama na južnoslovenskim jezicima. U tom trenutku je takva inicijativa bila prihvaćena od jednog broja korisnika koji su izrazili spremnost da učestvuju u tom projektu. Nažalost, zbog veoma ružnih komentara koji su sadržali i elemente poziva na diskriminaciju i govora mržnje, došlo je do masovnog trolovanja i diskreditovanja te moje inicijative. Kakvo je tvoje mišljenje, da li bi se mogla ostvariti takva inicijativa na hr.wiki u saradnji sa pojedinačnim korisnicima na sr.wiki?

Izvinjavam se ukoliko sam te uznemirio ovom porukom koju u tom slučaju slobodno možeš da ignorišeš. Srdačan pozdrav, --Antidiskriminator (разговор) 14:37, 25. мај 2011. (CEST)[]

Jedno vreme mi je bilo onemogućeno da doprinosim na sr.wiki pa sam bio aktivan na en.wiki. Tamo sam uvideo jednu stvar. Ako se poštuju pravila ne postoji ništa bolje od sukoba, kada je u pitanju kvalitet članaka. Stoga mislim da sukobi nisu nepoželjni. Naprotiv. Naravno mislim na konstruktivne sukobe vezane za uređivanje. Predlažem ti da pokušamo? --Antidiskriminator (разговор) 22:02, 25. мај 2011. (CEST)[]
Ne slažem se da je na Balkanu nemoguće ostvariti konsenzus zajednice koji bi bio pretočen u pravila i politike koje bi se kontinuirano unapređivale i rezultirale efikasnim i korisnim radom i člancima. Naprotiv, mislim da bez toga nema ni opstanka wikipedije a o njenom unapređivanju da ne govorim.
Takođe mislim da ništa što je učaureno i bez dodira sa okruženjem ne može da opstane ni da se razvija.
Kakva je situacija na hr.wiki? Ne znam koliko si upoznat sa situacijom na sr.wiki ali nju mogu sumirati u nekoliko tačaka:
  1. već nekoliko godina zajednica nije (na ispravan način) postigla konsenzus o tekstu nekog pravila. Čak ni najiskusniji administratori ne umeju da organizuju propisno izjašnjavanje i ustanovljavanje konsenzusa o malobrojnim predlozima pravila poslednjih godina.
  2. uprkos višestrukom povećanju broja korisnika interneta u populaciji koja govori srpski jezik, broj aktivnih korisnika stagnira ili opada, što znači da opada procenat stanovnika koji govore srpski i uređuju vikipediju
  3. Najveći broj aktivnih korisnika čini grupa administratora koji su još 2005 i 2006 godine registrovani na vikipediji. Jedan od njih se nedavno bavio matematičkim proračunima u na osnovu teorije verovatnoće. Baš me interesuje koja je verovatnoća da se 90% kvalitetnih korisnika koji zaslužuju administratorska ovlašćenja pojavi u prvih 10% korisnika vikipedije, a da je najveći broj korisnika vikipedije koji su se registrovali posle 2006 godine tako nekvalitetno da čine samo veoma mali procenat broja administratora. Verujem da je takva verovatnoća tako mala da bi se verovatno moglo zaključiti da je nešto drugo razlog činjenici da se u poslednjih 5 godina sistematski onemogućava zajednica da oduzime ovlašćenja nekom administratoru, odnosno da se nekome ista dodele
  4. Način na koji administratori (i određeni broj korisnika kojima su oni to dozvolili) komuniciraju sa korisnicima je skandalozan. Neučtivost i lični napadi su ustaljeni manir koji je verovatno jedan od razloga što ne postoji potrebna dubina i širina zajednice, t.j. veliki broj korisnika koji bi se bavio raznim aktivnostima od koristi za vikipediju. Jednostavno ljudima ne pada na pamet da trpe organizovano zlostavljanje.
  5. Najnovije nepravilno doneto pravilo o prenosu članaka sa wikipedija na pojedinim južnoslovenskim jezicima je pokazatelj opredeljenja onih koji raspolažu administratorskim ovlašćenjima (koja su im uglavnom dodeljena flagrantnim kršenjem pravila vikipedije) i malobrojne zajednice.
Plašim se da je šteta koja je napravljena nenadoknadiva ali mislim da je vikipedija potencijalno veoma koristan projekat i da je glupo ne pokušati da se učinjena šteta sanira a vikipedija postavi na zdrave osnove i ostvari potencijal koji ima
Postoji li neko na hr.wiki ko bi mogao biti zainteresovan da se sistematski radi u pravcu uspostavljanja saradnje sr.wiki i hr.wiki?--Antidiskriminator (разговор) 17:37, 26. мај 2011. (CEST)[]
Tužno.
Na sr.wiki u toj meri administratori sistematski krše pravila da mi je teško da zamislim da postoji mogućnost da takva anarhija još negde postoji. Na sr.wiki je nedavno jedan administrator (kojem su administratorska ovlašćenja dodeljena brutalnim kršenjem pravila vikipedije) teško uvredio grupu iskusnih korisnika. Svojim komentarom je i mene pomenuo. Oni su protestvovali, pridružilo im se nekoliko drugih korisnika i svi zajedno su postigli konsenzus da je takvo vređanje potrebno sankcionisati. Znaš šta se desilo. Ništa. Zamisli. Ništa. Konsenzus zajednice je ignorisan. Naravno, kad kažem konsenzus mislim na argumentovane komentare brojnih korisnika potkrepljene politikom vikipedije i zdravim razumom. Meni je u to vreme bilo onemogućeno da uređujem vikipediju. Kada sam ponovo bio u mogućnosti da uređujem vikipediju, napisao sam svoj komentar povodom komentara datog administratora. I znaš šta se desilo? Moj komentar je obrisan. Zamisli. On je izvređao druge korisnike usput ih je dodatno ponizio neiskrenim posprdnim izvinjenjem, a njegovoj žrtvi nije dozvoljeno da napiše komentar po tom osnovu.
Retki su komentari administratora koji nisu neučtivi. Danas ljudi to ne žele da trpe. Uđu ovde, zabezeknu se i odu.
Jedan korisnik je nedavno na svojoj korisničkoj stranici otvorio podstranicu za zabavu. Pomislio sam da mu predložim da otvori podstranicu za tugu. Tek ta podstranica bi bila prepuna. Evo ti jedan primer. Postavio sam bio jedno pitanje povodom blokade jednog korisnika koja je čini mi se prilično sporna. I znaš šta se desilo. Par administratora koji su nedavno napisali oko 70 (slovima:sedamdeset) komentara povodom blokade jednog drugog korisnika su meni osporili pravo da postavim jedno jedino pitanje povodom blokade tog korisnika kome je izgleda jedini greh što se zamerio nekome ko ima moć na sr.wiki. Ej, zamisli. Oni napisali sedamdeset komentara a meni nisu hteli da dozvole da napišem 1. Trebalo je to videti. Pretili mi blokadom. Pisali neučtive preteće poruke na mojoj korisničkoj strani za razgovor. A kada sam ih najljubaznije molio da mi obrazlože svoje neučtive pretnje, bilo mi je odgovoreno dodatnim pretnjama, neučtivim komentarima i brisanjima mog 1 pitanja. Da nije tužno bilo bi smešno. Oni napišu 70 komentara a ja ne smem 1. Tuga. A jedan od njih je nedavno postao administrator brutalnim kršenjem pravila vikipedije.
Međutim, ne verujem da to može tako da traje dugo. Jednostavno je nemoguće. Pođimo od najbanalnijih stvari: Kako možeš da pišeš članke ako pre toga nisi definisao politiku po pitanju pouzdanih izvora. Ovde je to Википедија:Поуздани извори. Nije rezultat konsenzusa zajednice već nedovršenog prevoda sa en wiki. Da li je potrebno još nešto reći? U odsustvu jasno preciziranog konsenzusa u obliku pravila i politika ozbiljni sukobi unutar ovako krhke i malobrojne zajednice su skoro svakodnevna pojava.
Šta misliš, šta je moguće preduzeti da se unapredi vikipedija?--Antidiskriminator (разговор) 22:35, 26. мај 2011. (CEST)[]

Поштовани колега са Википедије на хрватском језику,Уреди

није тешко сконтати одакле ти сежу корени, па према томе могу слободно рећи да смо ту негде. Немам намеру да те смарам као Антидискриминатор (који је блокиран јутрос на годину дана) којекаквим испразним причама без икакве основе, моје су намере јасне. Сигуран сам у потпуности да ти људи попут Илије Округића, Калора Милодановића, Маре Малагурске и др. нису страни. Имам намеру да довршим овог Милодановића, али бих пре тога волео да се консултујем с тобом, чисто због тога што смо по свој прилици пореклом од оних што су са калуђерима дошли у низију.--Епаминонда (разговор) 21:48, 28. мај 2011. (CEST)[]

Мојима је матерњи био икавски изговор, несумњиво да је и твојима (а зна се ко се користио тим изговором  ). А што се тиче оног коментара, шта да ти кажем... Има нас свакаквих, од оних који су изразито толерантни и попустљиви до оних којима се неке ствари очито не свиђају, али ти опет не би требао да примаш све лично. Ја сам спреман на сваки вид сарадње, јер изван Википедије посећујем Градски музеј Суботице и Архив истог места, где ради и особље које се изјашњава као део хрватског народа. Нпр. мр Стеван Мачковић, директор архиве, је један од њих. Помогао ми је подоста при истраживању живота појединих Суботичана. А да занемаримо и њих, имам гомилу шароликих познанстава, што ми уопште не смета да будем с њима у океј односима. Зашто не бих био и са колегама са хрватске Википедије?--Епаминонда (разговор) 13:58, 29. мај 2011. (CEST)[]
Да знаш, сви ти крајеви око Дунава и Тисе су и те како повезани међусобно, пре свега историјски. У Лексикону подунавских Хрвата - Буњеваца и Шокаца, лепо су обрађене многе биографије људи који су живели на тим просторима. Тренутно немам приступа ниједној од свески те публикације, али се искрено надам да ће ми неко од мојих познаника притећи у помоћ и послати ми преко имејла прекуцану одредницу Калодановића. У сваком случају да знаш да имам намеру да уређујем не само биографије поменутих на Википедији на српском језику, већ и на хрватском. Нпр. слике које добијем из музеја или архиве ја ћу слати на оставу, тако да ће оне бити доступне свим Википедијама. Нпр. ова коју сам добио од истог оног Мачковића о ком сам ти писао у прошлом коментару, нашла се и на Википедији на хрватском језику. Окачио ју је Корисник: Павлица Штета што је Корисник: КамарадВалтер недоступан, јер он се баш својски потрудио да обради све биографије само што су му при том недостајала литература и слике. Тој невољи ја желим да донесем краја тиме што бих окупио све оне који су имало интересују у потиски и подунавски живаљ, што укључује и твој крај. Дакле, ако ми се да друга шанса на Википедији на хрватском језику, гарантујем јој да је нећу изневерити што сам био урадио пре који месец.--Епаминонда (разговор) 08:55, 31. мај 2011. (CEST)[]
Не брини, неће се поновити. Био сам тад малко испровоциран. што се тиче пак Буњеваца, навешћемо свачије мишљење. Тренутни проблем је тај што немам хрватске литературе, што сам ти и образложио. Да је имам, ја бих засигурно навео оно што пише у њој. Мало је теже доћи до ње, јер сам ја у НС-у, а ње има само у Суботици и то у посебним одељењима градске књижнице. И то не мислим само навести на Википедији на хрватском језику, него и на српском. Да се задовоље обе стране.--Епаминонда (разговор) 14:03, 31. мај 2011. (CEST)[]

Srećan Uskrs!Уреди

Nek’ je i tebi srećan Uskrs! Promenio sam korisničko ime na insistiranje užeg kruga poznanika. Iskren da budem, ne razumem se baš u crkveni kalendar, niti pripadam onoj skupini vernika koja je naročito odana svom obredu. Sebe smatram isključivo tihim vernikom. Uostalom, mislim da nije neki greh na uskrsni ponedeljak prevoditi Laktancija, borca za hrišćansku stvar.--Βλ.Νίμчεβић★Рαζгоβоρ 21:08, 9. април 2012. (CEST)[]

PrimedbaУреди

S obzirom da sam (kako kažeš, pod navodnicima) „smirivao“ situaciju, zašto je važno šta ja mislim? Ali, dobro, odgovoriću ti. Ta rasprava je u priličnoj meri nekonstruktivna, pa zato i ne čudi takav komentar. Ukoliko ne pomaže da se reše nedoumice o kojima se raspravlja, prosto ga ignoriši. Ukoliko bude ozbiljnijih ispada, reagovaću. mickit 23:12, 10. фебруар 2012. (CET)[]

Pridaješ tim komentarima više značaja nego što zaslužuju. Mada, razumem zašto negoduješ. Uklonio sam sporne delove, a za ostalo ćeš morati da se sâm uključiš u raspravu. Pozdrav! mickit 14:53, 11. фебруар 2012. (CET)[]