Рамешки
Рамешки (рус. Рамешки) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) у европском делу Руске Федерације, на истоку Тверске области. Административно припада Рамешком рејону чији је уедјно и административни центар.
| Рамешки Рамешки | |
|---|---|
 | |
.png) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Средишњи ФО |
| Област |  Тверска област |
| Рејон | Рамешки рејон |
| Основан | први помен 1551. |
| Варошица од | 1979. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 4.230 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 20′ 41″ С; 36° 02′ 37″ И / 57.344722° С; 36.043611° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Рамешки Рамешки на карти Русије | |
 Рамешки Рамешки на карти Тверске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 171400 |
| Позивни број | +7 48244 |
| Регистарска ознака | 69 |
| ОКАТО код | 28 247 551 |
| ОКТМО код | 28 647 151 051 |
| Веб-сајт | |
| rameshkiadm.ru | |
Према проценама националне статистичке службе, у вароши је 2014. живело 4.230 становника.
Географија уреди
Варошица је смештена у источном делу Тверске области недалеко од леве обале реке Медведице (леве притоке Волге). Налази се на око 64 километра северно од обласног центра, града Твера, на старом друму који повезује тај град са Бежецком.
Историја уреди
Иако је тачно порекло имена насеља непознато, верује се да оно потиче од речи раменье која означава густу шуму.
Први писани помен насеља под именом Раменки за које се верује да се односи на данашње насеље потиче из 1551. године, и односи се на декрет цара Ивана Грозног којим је поменуто село доделио на управу једном локалном манастиру.
Село је остало манастирским поседом све до 1764. године када је императорка Катарина Велика манастирску земљу вратила под власт државе. Према статистичким подацима из 1781. у насељу је живело тек 107 становника, углавном Руса. Назив Рамешка уместо Раменка први пут се почиње користити у службеним списима током XVIII века.
Почетком XIX века кроз насеље пролази део трговачког пута који је повезивао Твер са Бежецк. Године 1859. у селу је живело 385 житеља, а постојала је и црква.
Рејонским центром постаје 30. августа 1929. године након оснивања Рамешког рејона.
Године 1979. дотадашње село добија статус урбане вароши (рус. посёлок городского типа).
Демографија уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 4.318 становника, док је према проценама за 2014. ту живело 4.230 становника или око трећина укупне популације припадајућег рејона.[1]
| 1897. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | 1.499 | 2.255 | 3.476 | 4.390[2] | 4.246[3] | 4.318[4] | 4.230 |
Насеље је познато по мањинској заједници Карела који су чинили око трећину популације на попису 1989. године.
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года. — М.: Федеральная служба государственной статистики Росстат. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. август 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
