Ратибор Тривунац
Ратибор Т. Тривунац (Београд, 2. октобар 1981) јесте српски политички активиста, анархиста, издавач.[3][4] Био је члан и један од оснивача Анархосиндикалистичку иницијативу (АСИ). Шест чланова тог синдиката (тзв. „Београдска шесторка”), укључујући Тривунца кога су медији прогласили вођом, ухапшени су и оптужени за кривично дело међународног тероризма 2009. године. Осуђен је на условну казну. Због осталих анархистичких деловања, више пута је осуђиван на краће затворске казне.
| Ратибор Тривунац | |
|---|---|
| Пуно име | Ратибор Т. Тривунац |
| Датум рођења | 2. октобар 1981. |
| Место рођења | Београд, СР Србија СФР Југославија |
| Држављанство | Републике Србије Републике Грчке |
| Занимање | издаваштво |
| Организација | АСИ (2002—2015)[1][2] |
| Кривична пријава | оптужен за међународни тероризам |
| Кривична казна | осам месеци затвора, три године условне казне |
| Кривични статус | на слободи |
| Родитељи | Тихомир Р. Тривунац (отац) Косара Бошковић (мајка) |
| Рођаци | Соња Дрљевић (тетка) Олег Новковић (брат од тетке) Милош Тривунац (прадеда-стриц) |
| Родбина | Сенка Тривунац (сестра) Ратибор Тривунац (деда) |
ПородицаУреди
Потиче из познате породице Тривунац из Суботинца, код Алексинца.[5]
И с очеве и с мајчине стране, далеки преци су му били свештеници СПЦ веома блиски руском писцу Лаву Толстоју и његовом утицају на православље.
Отац му је српски бизнисмен Тихомир Р. Тривунац, с којим Ратибор није имао добар однос током одрастања, између осталог и због идеолошких ставова јер је Тихомир био богати предузетник и капиталиста, а Ратибор анархиста и левичар. Тривунчев деда који се такође звао Ратибор (шифровано име „Бели”) био је један од најбољих обавештајца (генерал Удбе) свога времена који је био на директној вези с Јосипом Брозом, а на почетку рата је био побратим са Николом Калабићем.[6] Он признаје да му је деда био важна личност у одрастању. Стриц Ратибора Тривунца Старијег је био Милош Тривунац, угледни српски академик и германиста, који је био министар просвете у Влади народнога спаса Милана Недића. Тривунчев деда је волео да каже да је Милош био црна овца његове фамилије, а сам Ратибор за Милоша Тривунца говори да му није жао што је стрељан без суђења као нацистички колаборациониста.[7]
Тетка му је Соња Дрљевић, српска феминисткиња и анархиста. Тривунац сведочи да је због ње постао анархиста јер му је она давала анархистичко штиво. Она му је увек држала страну у идеолошкој борби против његовог оца Тихомира (Соњиног брата). Дрљевић га је упознала са Тривом Инђићем, српским академиком, и он се са 15 година придружио њиховој Београдској либертанској групи, која је у то време, према сведочењу Тривунца, била блиска анархизму.[8]
Анархизам и кривично гоњењеУреди
Ратибор Тривунац је 2000. године уписао студије социологије на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Имао је жељу да буде наставник социологије у гимназији. Међутим, већ на првом семестру је правио проблеме на предавањима, а посебно професору Миодрагу Зецу у вези са либералном економијом. После три године школовања је напустио факултет и посветио се чланству у покрету АСИ који је основан 19. октобра 2002. године.[9]
Дана 21. маја 2009. Тривунац је ухапшен и осуђен на 10 дана затвора због паљења заставе САД уочи доласка потпредседника САД Џоа Бајдена у Београд.[10][11]
Три месеца доцније, 24. августа 2009. група људи је молотовљевим коктелима палила грчку амбасаду у Београду из одмазде зато што је у Грчкој био притворен анархиста Тодорис Илиополус на једном скупу. Чланови АСИ-ја су осумњичени за овај напад, а стављао им се на терет кривично дело међународног тероризма.[12] Медији су тај догађај описали као „суђење десетлећа”, а њих су прозвали „Београдска шесторка” и претило им је од три до 15 година затвора. Сам термин „Београдска шесторка” је алудирао на шесторицу поткултурних револуционара који су ухапшени 1980-их година у СФРЈ јер су одударали од главне идеологије титоизма у то време.[13] Неки од чланова првобитне „Београдска шесторке” су били укључени у одбрану чланова АСИ-ја. Тривунца је бранило пет адвоката, међу којима су Срђа Поповић и Никола Баровић. Тривунац се, између осталог, бранио и тиме да је он и грчки држављанин, пошто му је једна бака била Гркиња и има грчки пасош. Провели су неколико месеци у притвору, а осуђени су на условне казне. Тривунац је добио три године условне казне, односно осам месеци затвора ако прекрши условну.[14]
Године 2011. је Тривунац био ухапшен и прекршајно осуђен на 15 дана затвора у КПЗ Падинска Скела јер је предводио скуп против НАТО-а у Београду, током посете генерала НАТО-а главном граду Србије.[15]
Почетком јануара 2022. године покренуо је свој серијал на јутјубу „Осматрачница” у ком Иван Златић и он коментаришу збивања у свету и Србији кроз два антикапиталистичка става, Златић као социјалдемократа, а Тривунац као анархиста.
Приватни животУреди
Ратибор Тривунац је вегетаријанац.
Српски редитељ Олег Новковић му је брат од тетке.
Поред српског пасоша, поседује и грчки.
Видети јошУреди
ИзвориУреди
- ^ „Извор: www.nin.co.rs | Огуглао на привођења”. Архивирано из оригинала на датум 24. 06. 2015. Приступљено 24. 06. 2015.
- ^ Извор: Јутјуб канал “Happy TV”
- ^ Извор: www.baraba.rs
- ^ Извор: www.search.bisnode.rs
- ^ „Породица Тривунац”. Породично порекло (на језику: српски). 2015-11-01. Приступљено 2022-02-24.
- ^ „Деда радио тајно, унук ради јавно”. Politika Online. Приступљено 2022-02-24.
- ^ RTV Marš HD Valjevo (13. 3. 2019). „Ratibor Trivunac - Nema mesta rehabilitaciji, narod je presudio”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2022.
- ^ RTV Marš HD Valjevo, 13. 3. 2019. „Ratibor Trivunac - Anarhizam i Anarho sindikalistička inicijativa”. Јутјуб. Приступљено 24. 2. 2022.
- ^ „www.glas-javnosti.co.yu”. arhiva.glas-javnosti.rs. Приступљено 2022-02-24.
- ^ „Uhapšen jedan anarhista i priveden reditelj Žilnik - Politika - Dnevni list Danas” (на језику: српски). 2009-05-21. Приступљено 2022-03-05.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Oсуђен анархиста због паљења заставе САД”. www.rts.rs. Приступљено 2022-03-05.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Ухапшени београдски анархисти”. www.rts.rs. Приступљено 2022-02-24.
- ^ „Интервју - Борис Миљковић: О Југословенима, носталгији и Марини Абрамовић”. BBC News на српском (на језику: српски). 2020-11-27. Приступљено 2022-03-05.
- ^ „Uslovne kazne za napad na ambasadu Grčke”. N1 (на језику: српски). 2016-07-25. Приступљено 2022-02-24.
- ^ C, V. Z. „Lider srpskih anarhista iza rešetaka”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-03-05.