Светско првенство у атлетици на отвореном 1999 — скок увис за мушкарце

Такмичење у скоку увис у мушкој конкуренцији на 7. Светском првенству у атлетици на отвореном 1999. у Севиљи, (Шпанија) је одржано 21. и 23. августа на Олимпијском стадиону.

Титулу светског првака из Атине 1997. није бранио Хавијер Сотомајор са Кубе.

Земље учеснице уреди

Учествовала су 31 такмичар из 23 земаља.[1]

Рекорди уреди

Списак рекорда у скоку увис пре почетка светског првенства 1999. године. Стање 4. августа 1999. године.

Рекорди пре почетка Светског првенства на отвореном 1999.
Светски рекорд Хавијер Сотомајор 2,45   Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
Рекорд светских првенстава 2,40 Штутгарт, Немачка 22. август 1993.
Најбољи резултат сезоне на отвореном Стив Смит 2,36   Велика Британија Гејтсхед, Уједињено Краљевство 27. јун 1999.
Европски рекорд Патрик Шеберг 2,42   Шведска Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Северноамерички рекорд Хавијер Сотомајор 2,45   Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
Јужноамерички рекорд Гилмар Мајо 2,33   Колумбија Перејра, Колумбија 17. октобар 1994.
Афрички рекорд Абдерахман Хамад 2,30   Алжир Константин (град), Алжир 31. јул 1999.
Азијски рекорд Џу Ђенхуа 2,39   Кина Еберштат, Западна Немачка 10. јун 1984.
Океанијски рекорд Тим Форсајт 2,36   Аустралија Мелбурн, Аустралија 2. март 1997.

Најбољи светски резултати у 1999. години уреди

Десет најбољих светских такмичара у скоку увис на отвореном 1999. године пре почетка првенства (4. августа 1999), имали су следећи пласман на светској ранг листи.[2],[3]

1. Стив Смит   Велика Британија 2,36 27. јун
2. Мартин Бус   Немачка 2,35 26. јун
3. Хавијер Сотомајор   Куба 2,34 3. јул
4. Марк Босвел   Канада 2,33 5. јун
4. Сергеј Кљугин   Русија 13. јун
4. Вјачеслав Вороњин 5. јул
7. Чарлс Остин   Сједињене Државе 2,32 26. мај
7. Хенри Патерсон
7. Драгутин Топић   СР Југославија 16. јун
7. Томаш Јанку   Чешка 27. јуН

Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП 1999.

Сатница уреди

Датум Време Ниво
21. август 1999 19:00 Квалификације
23. август 1999 19:25 Финале

Освајачи медаља уреди

     
Вјачеслав Вороњин
  Русија
Марк Босвел
  Канада
Мартин Бус
  Немачка

Резултати уреди

Квалификације уреди

Квалификациона норма за финале износила је 2,29 м, коју су прескочила 11 такмичара (КВ) и 2 такмичара на основу резултата (кв).[1],[4],[5]

Место Група Атлетичар Земља ЛР ЛРС 2,15 2,20 2,23 2,26 2,29 Рез. Бел.
1. А Вјачеслав Вороњин   Русија 2,33 2,33 о о о о о 2,29 КВ
1. А Кваку Боатенг   Канада - о о о о 2,29 КВ, ЛР
1. А Драгутин Топић   Југославија 2,38 2,32 о о о о о 2,29 КВ
4. А Чарлс Остин   САД 2,40 2,32 о - о хо о 2,29 КВ
4. Б Марк Босвел   Канада 2,33 2,33 о - хо о о 2,29 КВ
4. Б Стефан Холм   Шведска 2,33 2,31 о о о хо о 2,29 КВ
7. А Мартин Бус   Немачка 2,35 2,35 - ххо о о о 2,29 КВ
8. А Стафан Штранд   Шведска 2,31 2,30 - о о о хо 2,29 КВ
9. А Вилберт Пенингс   Холандија 2,30 2,30 о о - хо хо 2,29 КВ
9. Б Јин-Таек Ли   Јужна Кореја 2,34 2,28 о о - хо хо 2,29 КВ, ЛРС
11. А Абдерахман Хамад   Алжир 2,30 2,30 ххо о хо ххо ххо 2,29 КВ, АФР
12. Б Стив Смит   Уједињено Краљевство 2,37 2,36 - о - о х- 2,26 кв
12. Б Брендан Рајли   Ирска 2,28 2,28 о о - о ххх 2,26 кв, ЛР
14. Б Волфганг Крајсиг   Немачка 2,33 2,30 - хо о о ххх 2,26
15. Б Тим Форсајт   Аустралија 2,36 2,30 о - хо ххо ххх 2,26
16. Б Дејан Милошевић   Словенија 2,26 2,26 о хо о ххх 2,23
17. Б Сергеј Димченко   Украјина 2,37 2,30 о о хо ххх 2,23
18. Б Јан Јанку   Чешка 2,29 2,28 о хо хо ххх 2,23
19. А Гилмар Мајо   Колумбија 2,33 2,26 о о ххо х- хх 2,23
20. А Константин Матусевич   Израел 2,35 2,26 о о ххх 2,20
20. А Ентони Идиата   Нигерија 2,27 о о ххх 2,20
22. А Елвир Крехмић   Босна и Херцеговина 2,31 2,27 хо о - ххх 2,20
23. Б Жан-Клод Рабат   Либан 2,26 2,37 о хо ххх 2,20
24. Б Сергеј Кљугин   Русија 2,36 2,33 хо хо ххх 2,20
25. Б Хенри Патерсон   САД 2,32 2,32 о ххо - ххх 2,20
26. А Бен Чаленџер   Уједињено Краљевство 2,30 2,30 о ххо ххх 2,20
27. А Андреј Соколовски   Украјина 2,32 2,37 о ххх 2,15
27. Б Чарлс Клингер   САД 2,29 2,29 о ххх 2,15
29. Б Такахиро Кимино   Јапан 2,32 2,28 хо ххх 2,15
29. А Лаброс Папакостас   Грчка 2,36 2,33 хо - ххх 2,15
А Метин Дурмусоглу   Турска 2,25 2,25 ххх БП

Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичар представља.

Финале уреди

Финале је одржано 8. августа са почетком у 19:25 часова. Почетна висина била је 2,20 м.[6],[7],[8]

Место Атлетичар Земља 2,20 2,25 2,29 2,32 2,35 2,37 2,40 Рез. Бел.
  Вјачеслав Вороњин   Русија о - о о о о ххх 2,37 НРС
  Марк Босвел   Канада о - ххо - ххо ххх 2,35 НР
  Мартин Бус   Немачка о о о о ххх 2,32
4. Драгутин Топић   Југославија о о о ххо ххх 2,32 ЛРС
5. Стафан Штранд   Шведска - о - о ххх 2,29
6. Јин-Таек Ли   Јужна Кореја о ххо о ххх 2,29 ЛРС
6. Кваку Боатенг   Канада о ххо о ххх 2,29 ЛР
8. Чарлс Остин   Уједињено Краљевство о - ххо хх- х 2,29
8. Брендан Рајли   Ирска - о ххо ххх 2,29 НР
10. Стефан Холм   Шведска о о х- хх 2,25
10. Абдерахман Хамад   Алжир о о - ххх 2,25
11. Вилберт Пенингс   Холандија о о - ххх 2,25
Стив Смит   Уједињено Краљевство - - - - х- хх БП

Укупан биланс медаља у скоку увис за мушкарце на отвореном после 7. Светског првенства 1983—1999. уреди

Референце уреди

Спољашње везе уреди