Отворите главни мени

Сланчањски рејон

Општински рејон у Лењинградској области Русије

Сланчањски рејон (рус. Сланцевский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на крајњем југозападу Лењинградске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.

Сланчањски рејон
Сланцевский район
Застава
Застава
Грб
Грб
Положај
Shavkovo Slantsevski district Leningrad regon 1.jpg
Држава Русија
Федерални округСеверозападни
Админ. субјект Лењинградска област
Админ. центарСланци
Статусопштински рејон
Оснивање11. март 1941.
Површина2.191,09 km2
Становништво2015.
 — број ст.43.892
 — густина ст.20,03 ст./km2
Временска зонаUTC+3
Регистарске таблице47
Позивни број+7 81374
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Административни центар рејона је град Сланци. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2015, на територији рејона је живело 43.892 становника или у просеку око 20,03 ст/км².

ГеографијаУреди

 
Административна мапа рејона

Сланчањски рејон смештен је на крајњем југозападу Лењинградске области. Обухвата територију површине 2.191,09 км², и по том параметру налази се на 16. месту међу 17 рејона у области. Са севера је ограничен територијом Кингисепшког рејона, на североистоку је Волосовски, а на истоку Лушки рејон. На југу су рејони Псковске области (Гдовски и Пљушки), док је на западу међународна граница са Естонијом (округ Ида-Виру). Административни центар рејона, град Сланци, налази се на око 175 километра југозападно од историјског центра Санкт Петербурга.

Територија Сланчањског рејона налази се у међуречју Луге (на истоку) и Нарве (на западу), а обе реке припадају сливном подручју Финског залива. Река Нарва, која уједно представља и природну границу између Русије и Естоније, у северозападном делу рејона је преграђена браном чијом градњом је формирано вештачко Нарвско језеро површине 191,4 км². Најважнија притока Нарве на подручју Сланчањског рејона је река Пљуса. Најважнија притока Луге, која представља део североисточне границе рејона, на истоку је река Долгаја. На крајњем југозападу рејон уским појасом излази на обале Чудског језера, док су највеће језерске површине на истоку рејона Самро (чија већина акваторије се налази на подручју Лушког рејона) и Дуго језеро.

ИсторијаУреди

Сланчањски рејон успостављен је 11. марта 1941. године од делова Кингисепшког и Гдовског рејона. У периоду између 1963. и 1965. рејон је био привремено распуштен, а његова територија подељена између Лушког и Кингисепшког рејона.

У садашњим границама рејон је од 1. јануара 2006. године.

Демографија и административна поделаУреди

Према подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 43.523 становника,[1] док је према процени из 2015. ту живела 43.892 становника, или у просеку 20,03 ст/км².[2] По броју становника Волосовски рејон се налази на 16. месту у области и његова популација чини свега 2,47% свеукупне обласне популације. Једино градско насеље на територији рејона је град Сланци, који је уједно и административни центар, и у којем живи готово 80% од укупне рејонске популације.

Кретање броја становника
1959. 1970. 1979. 1989. 2002. 2010. 2015.
41.624 51.818 52.715 54.061[3] 47.851[4] 43.523[1] 43.892*

Напомена:* Према процени националне статистичке службе.

На подручју рејона постоји укупно 156 насељених места, међусобно подељених на 6 сеоских и једну градску општину.

ПривредаУреди

На подручју рејона налазе се значајнији депозити уљних шкриљаца.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1".
  2. ^ Ленинградская область. Оценка численности постоянного населения на 1 января 2009-2015 гг.
  3. ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012. 
  4. ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012. 

Спољашње везеУреди