Слободан Мулина
Слободан Мулина (Ужице, 1947) српски је пјевач народне музике. Његов најпознатији хит је Златиборе, питај Тару.
| Слободан Мулина | |
|---|---|
 Слободан Мулина 1988. године | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1947. |
| Место рођења | Ужице, ФНР Југославија |
| Занимање | певач |
| Музички рад | |
| Активни период | 1969—данас |
| Жанр | Изворна музика, Народна музика |
| Издавачка кућа | |
Биографија уреди
Рођен је 1947. године[1] у Ужицу, од оца жељезничара и мајке домаћице. Отац му је Херцеговац,[2] родом из Требиња.[3] Одрастао је у Ужицу са двије сестре и братом. Кућа им је била поред жељезничке станице и фудбалског стадиона.[3] Основну и средњу школу завршио је у Ужицу. Послије завршене средње техничке школе, радио је у Секцији за одржавање пруге у Ужицу, а био је и голман ужичке Слободе. Такође је по игранкама свирао гитару, за чију набавку је био отплаћивао кредит од четири године.[2] Обично би дању радио и тренирао, а ноћу би пјевао по златиборским кафанама. Почео је свирати и пјевати са двије године млађим братом Војом у хотелу Палисад на Златибору.[3][1]
Године 1969. свирао је шест-седам мјесеци са оркестром Миле Урошевића.[3] На наговор Миле Урошевића, шефа ансамбла Урошевић, са пјесмом Осветник љубави, учествује и побјеђује на фестивалу нове народне музике Нови гласови у Врњачкој Бањи, 1970. године. Пјесма је постала велики хит, а Слободанова прва сингл плоча, издата за александровачки Дискос, за само осамнаест дана продата је у златном тиражу.[2][4] Свој први албум издао је 1983. године, такође за Дискос. На овом албуму се први пут нашла пјесма Златиборе, питај Тару.[2][5] Ипак, ова пјесма постаје хит након што је објављена у новом аранжману на албуму из 1987. године, а који је изашао у издању љубљанског ЗКП РТЛ-а.[2][6]
Године 1970. потписао је уговор са Београдском естрадом, након чега је путовао и пјевао по читавој Југославији, скупа са Сафетом Исовићем, Бебом Селимовић, Мухаремом Сербезовским, Предрагом Живковићем Тозовцем, Томом Здравковићем, Неџадом Салковићем, Станишом Стошићем, Предрагом Цунетом Гојковићем, Бисером Велетанлић, Ђорђем Марјановићем и другима.[2][3] Први концерт је имао са Станишом Стошићем, Лепом Лукић, Славком Перовићем и Николом Каровићем.[3]
Прве двије пјесме са трубачима снима 1980. године. Биле су то обраде изворних пјесама Расте трава, расте шљива плава и Мој Драгане, где ти лето прође, уз дувачки оркестар Радована Бабића.[7] Слободан Мулина је снимио много трубачких пјесама о свом родном Ужицу и Златибору: Златиборе, висока планино, Златиборе, успомено, Златиборе, лишћа ти на грани, Златиборе, мој зелени боре, Кад запевам ја са Златибора, Ој, Ужице, мали Цариграде, Еј, Ужичанко и друге. Један је од рекордера по броју снимљених пјесама са трубачима, нарочито са композитором Чаславом Ђоковићем. Снимао је са дувачким оркестрима Милована Миће Петровића, Радована и Милована Бабића, Светозара Лазовића Гонга.[2][7]
Током своје каријере, наступао је у земљи и иностранству,[7] обишавши Европу, Америку и Аустралију.[3]
У периоду од 1970. до 1996. године издао је десет сингл-плоча, шест албума и двије компилације.[8]
Године 1988. снимио је пјесму посвећену Слободану Пенезићу Крцуну.[1] Родном мјесту свога оца посветио је пјесму Ој, Требиње.[9]
Естрадни наступи уреди
Слободан Мулина је био чест гост Радио-телевизије Београд и, касније, Радио-телевизије Србије. Чувени српски новинар Бане Вукашиновић често га је звао у Београдску хронику,[2] а наступао је и у емисији Недељно поподне.[1]
Приватни живот уреди
Са супругом, која је премунула, добио је сина Горана, који је такође музичар. Има унуке Данила и Огњена.[3]
Шест година је живио и радио у Канади. Након пензионисања, живи на Златибору.[3]
Поноси се својим херцеговачким поријеклом и често истиче да је Херцеговац.[2][3]
Био је члан Савеза комуниста Југославије, а након распада Југославије, био је члан Странке српског јединства.[1]
Награде и признања уреди
- 1970. Побједник Фестивала нове народне музике Нови гласови у Врњачкој Бањи.[2][4]
Дискографија уреди
Сингл-плоче уреди
- 1970. Осветник љубави (Дискос)
- 1971. Драга, тако сам те звао (Дискос)
- 1971. Просјак љубави (Дискос)
- 1971. Ромео и Јулија/Један дан живота (Дискос)
- 1972. Једна суза у твом оку (Дискос)
- 1973. Песма растанка (Дискос)
- 1974. Магдалена, дивна жено (Дискос)
- 1975. Кунеш се мени, кунеш се њему (Сузи)
- 1978. Од малена ми смо расли/Због тебе се сунце рађа (Југотон)
- 1980. Расте трава, расте шљива плава/Мој драгане, где ти лето прође (Дискос)
Студијски албуми уреди
- 1983. Слободан Мулина (Дискос)
- 1987. Златиборе, питај Тару (ЗКП РТЛ)
- 1988. Слободан Мулина (ЗКП РТЛ)
- 1989. Слободан Мулина (ЗКП РТЛ)
- 1992. У Србији јунак до јунака (Дискос)
- 1995. Слободан Мулина (ПГП РТС)
Компилације уреди
- 1990. Слободан Мулина (ПГП Југомелос)
- 1996. Слободан Мулина (ПГП РТС)
Фестивали уреди
- 1970. Фестивал нове народне музике Нови гласови у Врњачкој Бањи.[2][4]
- 1971. Фестивал народне музике у Врњачкој Бањи.[10]
Извори уреди
- ^ а б в г д XX Vek - Slobodan Mulina - Cela Emisija - (TV Grand 14.12.2017.) (на језику: српски), Приступљено 2024-02-04
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј Janković, Dragana (2021-10-04). „Slobodan Mulina o Zlatiboru i Užicu, poluvekovnoj karijeri: Nemam ni gde ni kome da pevam pravu narodnu muziku”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-04.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Slobodan Mulina”. Kafanski podsetnik. Приступљено 2024-02-04.
- ^ а б в „Слободан Мулина – Осветник Љубави”. Дискогс.
- ^ „Слободан Мулина – Слободан Мулина”. Дискогс.
- ^ „Слободан Мулина Уз Дувачки Оркестар Милована Бабића – Златиборе Питај Тару”. Дискогс.
- ^ а б в Đorđević, Vladimir (2020-06-18). „Slobodan Mulina sa trubačima: "Zlatibore, pitaj Taru" ugasila mnoge druge (PLEJLISTA)”. Telegraf.rs (на језику: српски). Приступљено 2024-02-04.
- ^ „Слободан Мулина”. Дискогс.
- ^ Slobodan Mulina - Oj Trebinje 2019 (на језику: српски), Приступљено 2024-02-04
- ^ „Слободан Мулина – Драга, тако сам те звао”. Дискогс.
